Vukova reforma

Vukova reforma je bila reforma srpske ćirilice koju je sproveo Vuk Karadžić u 19. veku, u skladu sa načelom jedno slovo — jedan glas i piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano.

18. vek Srbi su dočekali sa dva jezička izraza: srpskoslovenskim i narodnim jezikom. Srpska pravoslavna crkva dobila je poseban jezički izraz s obzirom na tadašnji položaj Srba u južnoj Ugarskoj — slavenosrpski jezik.

U drugoj polovini 18. veka, u skladu sa zahtevima novog vremena, sa epohom prosvećenosti koja se približavala, nerazumljivost slavenosrpski jezik, posebno u tekstovima sa svetovnom sadržinom, uslovila je nastanak slavenosrpskog jezika. Sa upotrebom slavenosrpskog jezika u poslednjim decenijama 18. veka osećala se sve više potreba prilagođavanja ćirilice osobinama srpskog jezika.

Vukova reforma je počela 1814. i završila 1868. godine. Osnovna vrednost Pismenice je bilo njeno radikalno uprošćavanje ćirilice i pravopisa. Vuk je u njoj primenio Adelungov princip: piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano. Raniji pokušaji, poput Save Mrkalja, su bili nesistematski i neuspeli. Vuk je smatrao da svaki glas treba da ima samo jedno slovo, pa je iz dotadašnje ćirilice izbacio sve nepotrebne znakove, koja su se pisala iako nisu imala svojih glasova.

Reforma pisma

Vuk je iz staroslovenske ćirilice zadržao sledeća 24 slova:

А а	Б б	В в	Г г	Д д	Е е	Ж ж	З з
И и	К к	Л л	М м	Н н	О о	П п	Р р
С с	Т т	У у	Ф ф	Х х	Ц ц	Ч ч	Ш ш

Njima je dodao jedno iz latinice:

Ј ј

I pet novih:

Lj lj

Nj nj

Ć ć

Đ đ

Dž dž

Izbacio je sledeća slova:

Ѥ ѥ (je)	Ѣ, ѣ (jat)	І ї (iže)	Ѵ ѵ (ižica)	Ѹ ѹ (u)	Ѡ ѡ (on)	Ѧ ѧ (malo jus)	Ѫ ѫ (veliko jus)	Ы ы (jeri, tvrdo i)
Ю ю (ju)	Ѿ ѿ (ot)	Ѳ ѳ (tita)	Ѕ ѕ (zjelo)	Щ щ (šča)	Ѯ ѯ (ksi)	Ѱ ѱ (psi)	Ъ ъ (debelo jer)	Ь ь (tanko jer)	Я я (ja)

Vuk je stvorio nove znake tako što je pojedina slova spojio sa tankim poluglasom (л + ь -> љ, н + ь -> њ). Izgled slova ђ je prihvatio od Lukijana Mušickog, џ je uzeo iz nekih starih rumunskih rukopisa, a ћ iz starih srpskih rukopisa. Uzimanje slova j iz latinice su mu njegovi protivnici iz crkvenih krugova pripisivali kao najteži greh, uz optužbe da radi na pokatoličavanju srpskog naroda. Stara slova je podržavala Srpska pravoslavna crkva, koju je u njima videla neku vrstu veze kulture i pismenosti sa religijom.

U početku Vuk nije upotrebljavao slova f i h. Slovo h je dodao u cetinjskom izdanju Narodnih srpskih poslovica iz 1836. godine.