Gentamicin
Gentamicin je antibiotik iz porodice aminoglikozida i deluje na veliki broj bakterijskih infekcija[1], naročito na infekcije izazvane Gram negativnim bakterijama.[2] Gentamicin je mimetik prirodnih biomolekula i nadoveže se na bakterijske ribozome gde dovodi do nepravilnog čitanja genetičkog koda.[3][4]
 | |
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
(3R,4R,5R)-2[(1S,2S,3R,4S,6R)-4,6- diamino-3[(2R,3R,6S)- 3-amino-6-[(1R)- 1-(methylamino)ethyl]oxan-2-yl]oxy 2-hydroxycyclohexyl]oxy5-methyl- 4-(methylamino)oxane-3,5-diol | |
| Klinički podaci | |
| Kategorija trudnoće |
|
| Način primene | IV, IM, topikalno |
| Farmakokinetički podaci | |
| Bioraspoloživost | ograničena oralna biodostupnost |
| Vezivanje proteina | 0-10% |
| Poluvreme eliminacije | 2 časa |
| Izlučivanje | renal |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 1403-66-3  |
| ATC kod | D06AX07 (WHO) J01GB03 S01AA11 S02AA14 S03AA06 QA07 QG01 QG51 QJ51 |
| PubChem | CID 3467 |
| IUPHAR/BPS | 2427 |
| DrugBank | APRD00214 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C21H43N5O7 |
| Molarna masa | 477.596 g/mol |
Kao i svi antibiotici iz porodice aminoglikozida,[5][6] gentamicin ne ulazi, tj ne prolazi kroz membrane koje bi ga dovele u tanko i debelo crevo, tako da se može dati pacijentu samo putem infuzije, odnosno intravenski, ili topikalno.
Nuspojave uredi
Sporedne štetne posledice dugoročnog konzumiranja gentamicina su gubljenje sluha ili poremećaji koordinacije, naročito kod osoba koje već imaju uređene genetičke predispozicije za ispoljavanje problema u koordinaciji. Ove osobe imaju bezazlenu mutaciju DNK molekula koja se može drastično ispoljiti ukoliko se gentamicin u velikoj meri unosi u organizam i meša sa ćelijama domaćina u čitanju genetičkog koda.[7] Ćelije uha su naročito osetljive na ovaj antibiotik. Ponekad se antibiotik namerno koristi u velikoj meri u drastičnim slučajevima Menijerove bolesti ili Menijerovog sindroma, kako bi se oslabila aktivnost vestibularnog aparata.
Gentamicin takođe može biti jako nefrotoksičan, naročito u serijskim tretmanima gde se uzima na redovnoj osnovi u velikoj dozi. Da bi se izbeglo oštećenje bubrega doza gentamicina se prepisuje na osnovu mase pacijenta.
Ešerihija Koli je pokazala određeni stepen otpornosti na gentamicin iako je sama bakterija gram negativna.
Izvori uredi
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ur. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. str. 852—3. ISBN 0781744431.
- ^ Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ur. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 izd.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. doi:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X.
- ^ autora, Grupa (2006). Ugrešić, Nenad, ur. Farmakoterapijski vodič 3 (PDF). Beograd. ISSN 1451-4680. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 07. 2011. g. Pristupljeno 31. 05. 2010.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Amdur MO, Doull J, Klaassen CD (2001). Cassarett and Doull's Toxicology: The Basic Science of Poisons (6 izd.). New York: McGraw-Hill, Inc. ISBN 0071347216.
Literatura uredi
- autora, Grupa (2006). Ugrešić, Nenad, ur. Farmakoterapijski vodič 3 (PDF). Beograd. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 07. 2011. g. Pristupljeno 31. 05. 2010.
- Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8.
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
