George Georgiju-Dež

George Georgiju-Dež (rum. Gheorghe Gheorghiu-Dej; 8. novembar 1901 — 19. mart 1965) bio je komunista, sekretar Rumunske radničke partije od 1944. godine do 1965. godine i predsednik NR Rumunije od 1961. godine do 1965. godine.

George Georgiju-Dež
Lični podaci
Datum rođenja	(1901-11-08)8. novembar 1901.
Mesto rođenja	Barlad, Kraljevina Rumunija
Datum smrti	19. mart 1965.(1965-03-19) (63 god.)
Mesto smrti	Bukurešt, NR Rumunija
Religija	Ateizam
Profesija	Političar
Politička karijera
Politička stranka	Rumunska komunistička partija
Mandati Sekretar Rumunske radničke partije 1944 — 19. mart 1965. Prethodnik Štefan Foriš Naslednik Nikolaje Čaušesku Predsednik Rumunije 21. mart 1961 — 19. mart 1965. Prethodnik Jon George Maurer Naslednik Kivu Stojka
Standarta predsednika Narodne Republike Rumunije

Biografija

Rođen je 1901. godine u Barladu. Godine 1930, postao je član Komunističke partije Rumunije, a 1933. godine je uhapšen zbog učestvovanja u štrajku i osuđen na robiju. Godine 1936, postao je član Centralnog komiteta KP Rumunije. Tokom vladavine fašista Antoneskua u Rumuniji, Dež je veći deo rata proveo u zatvoru, iz kojeg je pobegao avgusta 1944. godine.

Nakon što je Crvena armija oslobodila Rumuniju, Dež je postao novi sekretar KP Rumunije. Godine 1947, učestvovao je u prinudnoj abdikaciji kralja Mihaja i de fakto postao najuticajniji političar u Rumuniji. Razlaz Istočnog bloka s Jugoslavijom 1948. godine, Dež je iskoristio da kao „titoiste“ optuži i osudi neke uticajnije članove partije. Godine 1954, nakratko je napustio funkciju sekretara Rumunske radničke partije i vršio samo funkciju premijera Rumunije, ali se već sledeće godine vratio na funkciju sekretara. Godine 1956, podupro je intervenciju Varšavskog pakta protiv Mađarske.

Godine 1958, Sovjetski Savez je povukao svoje poslednje trupe iz Rumunije, što je Dež iskoristio kao priliku da Rumuniju učini što nezavisnijom od Sovjeta, politika koju će nastaviti i njegov naslednik, Nikolaje Čaušesku. Ukinuta je većina sovjetsko-rumunskih društava za međusobnu saradnju i obnovljene pretenzije na Besarabiju, odnosno tadašnju Moldavsku SSR u sastavu Sovjetskog Saveza. Tokom poslednjih godina svoje vladavine, Dež je uspostavio saradnju sa nekim zemljama Zapada, između ostalog sa SAD.

George Georgiju Dež umro je od raka pluća u Bukureštu 19. marta 1965. godine. Bio je sahranjen u mauzoleju u bukureštanskom Parku slobode (godine 1990, posmrtni ostaci su mu iskopani i sahranjeno na gradskom groblju).

Nasleđe

Politehnički institut u Bukureštu je posle njegove smrti nosio naziv „George Georgiju-Dež“, grad Onešti nosio je njegovo ime do 1990. godine, kao i ruski grad Liski.