Georgi Sučev
Georgi Sučev (Belica, Pirinska Makedonija, Bugarska, 27 oktobar,1928, — Belica, Pirinska Makedonija, Bugarska, 23 mart, 1948) - makedonski borac za ujedinjenu i nezavisnu Makedoniju. [1]
Georgi Sučev | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 27. oktobar 1928. |
| Mesto rođenja | Belica, Pirinska Makedonija, Bugarska |
| Datum smrti | 23. mart 1948. (19 god.) |
| Mesto smrti | Belica, Pirinska Makedonija, Bugarska |
| Državljanstvo | Bugarska |
| Narodnost | Makedonac |
Biografija
urediGimnaziju je završio u Svetom Vraču (danas Sandanski). Georgi je bio primer Makedonca sa jako izraženom nacionalnom samosvesti. Još kao maloletan postao je četnik pod vođstvom Gerasima Todorova. Ispoljava se kao jedan od njenih najrevnosnijih boraca, beskompromisan prema komunistima i državi Bugarskoj uopšte.[1]
Njegov saborac i poznanik Krum Monev opisao ga je kao prerano ostarjelog, a ipak mladog čoveka. Njegova shvatanja i način razmišljanja bili su zreli kao kod starca, a ne kao kod šesnaestogodišnjeg dečaka. Sučev je imao retke mentalne sposobnosti za svoje godine, sa čime su se slagali i mnogi drugi četnici iz Gerasimove čete. Georgi je dobro poznavao istoriju Makedonije i makedonsko pitanje. Smatran je za veoma hrabrog i žestokog borca za ideju za koju se borio.[1][2]
„Nisam došao ovde da se borim za Bugariju i Bugare, došao sam da ginem za majku Makedoniju!“ Nisam bacio školsku torbu i zgrabio svoj karabin, ranac i patrone zarad Bugarske, ne patim sada za slavu Bugarske, nego samo za Makedoniju!“ - Georgi Sučev[1][2][3]
Gerasim Todorov je u svoju četu primio nekoliko prebega iz fašističke vojske Bugarske koji su takođe učestvovali u okupaciji Makedonije, čime mu je Georgi otvoreno i hrabro pokazao da ih prihvata suviše lako i bez provere u redove svoje čete.[4]
Sam Krum Monev, ne verujući svojim ušima sa kakvom je žestinom branio makedonsko pitanje pred vođom svoje čete (Gerasimom Todorovom), govoreći mu teške reči da ova četa ne sme da ima veze ni sa Bugarskom ni sa Bugarima, već je samo cilj sloboda Makedonije. Da su ti bugarski fašisti isti kao što su nekada bili vrhovisti. On je Gerasimu postavio jasan ultimatum:[1]
„Neka ovi Turko-Tatari shvate nešto od naše tragedije, neka osete na svojim leđima nešto od onoga što je Makedonija vekovima nosila na svojim plećima! Razumi me dobro, ne mogu više da ih gledam i ne mogu da ih podnesem, muka mi je od njih! Ili oni ili ja!“ - Georgi Sučev
Odvajanje od čete i njegova smrt
urediPosle ovog razdora sa četom odvojio se od Gerasimove grupe, koji ga je ubedio da Bugari nisu deo čete već da će je napustiti čim nađu pogodan trenutak. Gimnazijalac Georgi Sučev - Goška iz Gorne Belice stigao je do rodnog sela i celu nedelju ga je krila jedna turska porodica. Međutim izdat je kada se doselio kod rodbine. Kada je saznao za izdaju izvadio je pištolj i pucao sebi u glavu. Petar Grkov - Peceto iz sela Brežani sebi je oduzeo život pošto je shvatio da nema šanse da pobegne policiji. Aleksandar Sultov, Veselin Mihailov i Marko Angov završili su život na drugačiji način. Predao ih je Toma Manikatov iz sela Ploski nakon čega su živi spaljeni u selu Šarena Skala na Ploškoj planini.[1]
U njegovom rodnom mestu Belica, danas poznatom kao Ilindenci, podignut je spomenik u njegovu čast.[5]
Reference
uredi- ^ a b v g d đ Stojkov, Stojko (2014). TABU:Vreme na strah i stradanie (PDF). Blagoevgrad: DRUŽESTVO NA REPRESIRANITE MAKEDONCI V BЪLGARIЯ. str. 83—87.
- ^ a b Monev, Krum (1998). Makedonija mojata potpora Tom I (na jeziku: makedonski). Irin Pirin market. str. 99. ISBN 978-9989-9953-0-9.
- ^ Vlahov-Micov, Stefan (7. 6. 2014). „Patriotizmot na Makedoncite od Bugarija vrz osnova na spomeni i dokumenti”. mkd.mk. Arhivirano iz originala 10. 06. 2023. g. Pristupljeno 10. 06. 2023.
- ^ Stojkov, Stojko (2016). SUDIR NA KONCEPCII ZA REŠAVANjE NA MAKEDONSKOTO PRAŠANjE NA STRANITE NA VESNIK PIRINSKO DELO (1945 – 1947). GLASNIK. Skopje. str. 244.
- ^ foster (2011-11-09). „Pametnik na gorяnin v s. Ilindenci”. Dnevnik (na jeziku: bugarski). Pristupljeno 2023-06-10.
