Gerilsko baštovanstvo

Gerilsko baštovanstvo je aktivističko baštovanstvo, oblik nenasilne direktne akcije koji prvenstveno upražnjavaju ekološki aktivisti. Aktivisti zaposedaju komad zemlje koji ne poseduju (vidi skvotiranje) radi sadnje mladica voća, povrća i drugih biljaka.

Gerilsko baštovanstvo u centru Kalgarija.

Radikalne akcije gerilskog baštovanstva podrazumevaju blokiranje glavnih saobraćajnica i pretvaranje gradskog betona u zelene površine.

Zanimljivo je da se primer aktivnosti slične gerilskom baštovanstvu nalazi u narodnoj pesmi „Oranje Marka Kraljevića“, gde Marko Kraljević ore carske drumove radi zapodevanja kavge s turskim vlastima.

Definicija

Gerilsko baštovanstvo predstavlja svako dobrovoljno i potencijalno nezakonito sađenje na javnom prostoru koji nije u vlasništvu baštovana.  Zemlja koju gerilski baštovani koriste je najčešće napuštena ili su je se vlasnici odrekli. Na toj zemlji, gerilski baštovani sade useve ili biljke koje će ulepštati okolinu, poput cveća.

Pojednostavljena definicija gerilskog baštovanstva označava da je to „obrađivanje nečije zemlje bez dozvole“.

Istorija

Istorija gerilskog  baštovanstva u Ujedinjenom kraljevstvu počinje u 17. veku, kada se grupa pod nazivom „Kopači“ („the Diggers“) borila za pravo na obrađivanje zemlje. Postoji verovanje da koreni gerilskog baštovanstva u novijem dobu datiraju iz 1960-ih, kada su osnovani hipi-pokreti. Ipak, prve zajednice gerilskih baštovana u Ujedinjenom kraljevstvu nastaju tek 2004. godine, kada je Ričard Rejnolds odlučio da pokrene blog o svom „nezakonitom obrađivanju zemlje širom Londona“. Tokom 2008. godine, gospodin Rejnolds objavio je knjigu „O gerilskom baštovanstvu“.

U Americi je moderno gerilsko baštovanstvo nastalo 1973. godine u Njujorku. Liz Kristi, njujorška umetnica, okupila je svoje prijatelje i komšije kako bi očistili napušten plac u Hjustonu. Nazvali su se „Zelena gerila“, očistili đubre i posadili cveće i drveće. Zahvaljujući zajedničkom zalaganju, ova novonastala bašta, postala je bašta cele zajednice. Volonteri i članovi „Zelene gerile“ održavaju ovu baštu i danas. „Zelena gerila“ od samog nastanka koristi svoj uticaj kako bi rešila određen problem. Nedugo nakon osnivanja, u Njujorku je nastalo na desetine gerilskih baštovana koji su udruženo sadili. 

Početkom sedamdesetih godina, Adam Purpl je na Menhetnu, na jednom napuštenom placu,  napravio baštu u obliku znaka jin i jang. Tokom 1986. godine, bašta je proširena, a snimljen je i kratak film „Adam purple and the Garden of Eden“.  Adam je ovu baštu posmatrao kao izraz svog političkog i umetničkog izraza. Uprkos dugotrajnoj borbi na sudu, ova bašta je ipak uništena.

Gerila baštovanstvo danas

Gerilsko baštovanstvo je danas rasprostranjeno u mnogim delovima sveta. Postoje dokazi o gerilskom baštovanstvu u više od 30 zemalja, a ono je prisutno i popularno na društvenim mrežama, na kojima su otvorene mnogobrojne stranice, kao što su On Guerrilla Gardening i Guerrilla Gardening koje su posvećene ovoj temi.

Gerilskim baštovanstvom se danas bave pojedinci, organizacije, mreže i akcione grupe. Najčešće sade noću kako bi bili neprimetni i izbegli potencijalne probleme. Tokom sadnje koriste biljke koje ne zahtevaju veliku negu,  biraju mesta na kojima se inače ne održava zelenilo.

Danas je razvoj gerilskog baštovanstva podstaknut željom za ostvarenjem mnogobrojnih zajedničkih ciljeva, kao što su ulepšavanje komšiluka, povezivanje sa ljudima koji imaju zajednička interesovanja,  osećaj pripadnosti i doprinosa zajednici, isticanja potrebe za povećanjem obradivih površina i ukazivanje na političke probleme poput nezainteresovanosti lokalnih vlasti za održavanje javnih površina.

Gerilski baštovani od 2007. godine imaju svoj dan. Zahvaljujući gerilskim baštovanima iz Brisela, Svetski dan gerilskog baštovanstva obeležava se svakog 1. maja. Na ovaj dan, gerilski baštovani sade suncokrete u svom komšiluku, najčešće na javnim mestima koja su nedostupna. Iako sadnja suncokreta u ovo doba godine pogoduje samo delovima na Severnoj hemisferi, ovaj dan se obeležava i u drugim delovima sveta, sađenjem biljaka u skladu sa godišnjim dobom.

Sajt guerrillagardening.org koji je pokrenuo Ričard Rejnolds, doprineo je popularnosti gerilskog baštovanstva u Evropi. Sajt je prvobitno zamišljen kao lični blog čoveka koji je želeo da ulepša svoj grad – London, ali je sajt privukao ostale gerilske baštovane, kao i čitavu javnost. Vesti o Ričardovim aktivnostima inspirisale su ljude širom sveta i podstakle ih da se uključe u gerilsko baštovanstvo.

Danas je guerrillagardening.org mesto na kome gerilski baštovani iz svih krajeva sveta mogu da pronađu informacije i dobiju savete. Ričard Rejnolds je 2008. godine objavio knjigu „O gerilskom baštovanstvu“ u kojoj opisuje sve aktivnosti u 30 različitih zemalja i redovno drži govore i sprovodi kampanje.  Na svojim predavanjima ističe da je svrha gerilskog baštovanstva osvajanje napuštene zemlje i njeno ulepšavanje. On smatra da gerilsko baštovanstvo može da bude sredstvo za stvaranje društvenih promena.

U američkom gradu Los Anđelesu, gerilski baštovan Ron Finli je tokom 2010. godine počeo da sadi povrće na napuštenim parkinzima i pored prometnih saobraćajnica. Osim što je želeo da ulepša svoju zajednicu i zabavi se, primetio je da je sve više njegovih sugrađana gojazno i njegov cilj je bio da im ponudi alternativu brzoj hrani. Sa svojim komšijama zasadio je povrće ispred svoje kuće, ali je ubrzo opomenut od strane gradskih vlasti koje su naredile da bašta bude uklonjena. Ovaj slučaj je zainteresovao medije koji su proširili priču i pokrenuli peticiju za zaštitu bašte koju je ubrzo potpisalo 900 sugrađana. Njihova podrška je sačuvala baštu, a Ron Finli je stekao pažnju šire javnosti i nastavio da sprovodi svoje gerilske aktivnosti. Ubrzo je napravio gerilsku baštu za beskućnike iz Los Anđelesa i podstakao afroamerikance da unaprede svoj život i svoju zajednicu kroz gerilsko baštovanstvo. Ron Finli i danas, devet godina od nastanka njegove prve gerilske bašte, nastavlja sa ostvarenjem svoje misije – stvaranje zajednice koja sama proizvodi, deli i koristi zdravu hranu i uči mlade da žive zdravo.

Stanovnici jedne od najsiromašnijih afričkih država – Mali, uveli su gerilsko baštovanstvo u svoju zemlju 2015. godine. Mala grupa farmera napravila je plastična creva za pumpanje vode iz reke Niger, kako bi zalila brokoli, kupus i ostalo zeleno povrće koje su posadili. Iako znaju da ova zemlja nije njihova, zakoni i propisi ih nisu sprečili u nameri da se prehrane. Za razliku od Evrope i Amerike, u kojima gerilsko baštovanstvo najčešće nastaje iz političkih razloga, u Africi gerilski baštovani misle isključivo o preživljavanju.

Građani azijskog Mumbaja odlučili su da iskoriste monsun i da njegove posledice usmere ka pošumljavanju. Zato pre svakog monsuna pripreme „bombe“ od semena i rasporede ih po područjima koja nisu pokrivena drvećem. Tokom 2018. godine, njihova sugrađanka, eko-preduzetnica Savita Rao zasadila je mini gradsku šumu u parku Goregaon. Cilj njene organizacije je da stvori 100 gradskih šuma korišćenjem domaćih vrsta drveća i biljaka, jer su one otpornije na bolesti i upotrebu pesticida. Zajedno sa građanima Mumbaja, Savita želi da stvori samoodrživ ekosistem koji će biti koristan i različitim vrstama ptica.

Australija je 2009. godine napravila televizijski šou „Gerilski baštovani“ o šest gerilskih baštovana koji su pokušali da ulepšaju urbana područja ili napuštena javna mesta, a da pritom ne budu uhvaćeni i kažnjeni.

Gerilsko baštovanstvo u Srbiji

Na društvenoj mreži Fejsbuk 2012. godine osnovana je stranica Gerila baštovani, gde se najavljuju akcije, razmenjuju mišljenja i dele saveti o gerilskom baštovanstvu.

Pažnju javnosti izazvala je akcija ulepšavanja Subotice, kada su 2013. godine gerilski baštovani na sedam lokacija u gradu posadili preko 200 sadnica i dopunili žardinjere humusom.

Alati gerilskog baštovanstva

Razvoj gerilskog baštovanstva i njegovu širu primenu omogućile su tzv. „bombe“ od semena. „Bombe“ od semena postoje da bi seme bilo posejano u teško dostupnim mestima i na lokacijama koje baštovan ne može da pripremi za sađenje. „Bombe“ od semena sadrže sve bitne elemente koji su neophodni da bi biljka započela svoj život.

Osnovna ideja je da svaki gerilski baštovan u džepu nosi seme prkosa, lana, suncokreta, maka i sličnih biljaka otpornih na sušu, kako bi sejao u prolazu. Nakon prve kiše, iz „bombi“ od semena niče cveće.

Popularnost „bombe“ od semena raste jer ju je veoma lako napraviti. Najčešće sastav čine glina, kompost i seme.  Bitno je odabrati pravo seme za određeno područje, kako ekosistem ne bi bio narušen.

Otvorena pitanja

Zbog svoje definicije koja uključuje nepostojanje dozvole za sadnju na datom području, postoji dilema – da li je gerilsko baštovanstvo vandalizam ili pokušaj očuvanja prirode. Iako je ova aktivnost ilegalna, samo nekoliko ljudi je krivično gonjeno od samog nastanka gerilskog baštovanstva. Ovu dilemu prate dva suprotstavljena stava – prvi ukazuje na to da gerilsko baštovanstvo doprinosi prirodi i celoj zajednici. Sadnja se odvija na nedostupnoj i najčešće ničijoj zemlji i zato nikoga ne ugrožava, već stvara samo pozitivne efekte. Drugi stav je suprotan – gerilsko baštovanstvo krši pravo svojine, nezakonito nastupa na tuđim površinama i može biti rizično po zdravlje zbog sađenja na mestima koja nisu održavana i pripremljena za sadnju.

Gerilski baštovani, pored ukrasnih biljaka, sade i biljke koje se koriste u ishrani. Nedostatak prostora i želja da se sadnja odvija i na nepristupačnim mestima,  podstiču mnoge gerilske baštovane da bacaju „bombe“ od semena blizu đubrišta i prometnih puteva. Na ovaj način se povećavaju rizici po zdravlje jer koren biljke upija hemikalije i tako cela biljka ako se koristi u ishrani, postaje štetna po zdravlje ljudi.

Srodni koncepti

Gerilsko baštovanstvo (guerrilla gardening)   treba razlikovati od pojma „community gardening“, koji se odnosi na grupu ljudi koja zajedno obrađuje određeni komad zemlje. Ove zajedničke bašte se prave ili na individualnom ili na zajedničkom placu, na privatnom ili javnom prostoru, kako bi se proizvelo voće, povrće ili druge biljke. Cilj ovih bašti je višestruk: estetsko unapređenje, dobro fizičko ili psihičko stanje ili očuvanje prirode. Community gardens imaju i svoju svrhu – proizvodnja svežih proizvoda uz istovremeno pojačanje osećaja pripadnosti zajednici i prisustvo povezanost sa okolinom.

Spoljašnje veze

• GuerrillaGardening.org
• Kako napraviti bombu od semena? (na jeziku: engleski)
• Kako da postanete gerila baštovan? (na jeziku: engleski)
• Gerila baštovani - Fejsbuk stranica