Glavna vojna klinička bolnica „N. N. Burdenko“
Glavna vojna klinička bolnica „N. N. Burdenko“ Ministarstva odbrane Ruske Federacije. najstarija je medicinska ustanova u Rusiji. Osnovana je u Moskvi, kao prva državna medicinska ustanova Rusije 1706. godine pod nazivom „Moskovska bolnica”.[1]
| Glavna vojna klinička bolnica „N. N. Burdenko“ | |
|---|---|
 Bolnica NN Burdenko (2010) | |
| Lokacija | |
| Koordinate: 55° 46′ 04″ N 37° 41′ 54″ E / 55.76778° S; 37.69833° I | |
| Mesto | Moskva (Bolnički trg, 3, Moskva, 105229) |
| Region | Centralni administrativni okrug, Basmanski okrug |
| Država | Rusija |
| Istorija | |
| Osnovana | 25. maja (5. juna) 1706. |
| Organizacija | |
| Finansiranje | Glavna vojnomedicinska uprava Ministarstva odbrane Ruske Federacije |
| Vrsta bolnice | državna bolnica |
| Zdravstvene usluge | |
| Sertifikati | ISO 9001. |
| Hitna pomoć | Da |
| Helidrom | Da |
| Broj kreveta | 1.550 |
Kroz ovu prvu modernu bolnicu u istoriji ruske medicine, danas najbolju i najveću (1550 kreveta) vojnu bolnicu u Rusiji. za više od 3 veka postojanja i rada, prošlo je preko četiri miliona pacijenata (vojnika i civila).[1]
Nazivi uredi
Bolnica je tokom istorije mnogo puta menjala naziv:
- 1707. - Moskovska bolnica
- 1756. - Moskovska opšta zemaljska bolnica
- 1801. - Moskovska vojna bolnica
- 1907. - Moskovski general vojne bolnice cara Petra I
- 1917. – Moskovska opšta vojna bolnica
- 1918. - Prva komunistička bolnica Crvene armije (1. komunistička bolnica Crvene armije)
- 1927. – Moskovska komunistička vojna bolnica
- 1944. – Glavna vojna bolnica Crvene armije
- 1946. – Glavna vojna bolnica Oružanih snaga SSSR-a N. N. Burdenko, po akademiku N. N. Burdenku osnivača ruske neurohirurgije.
- 1967. – Glavna vojna klinička bolnica N. N. Burdenko
- 1982 - Federalna državna budžetska ustanova Glavna vojna klinička bolnica N. N. Burdenko Ministarstva odbrane Ruske Federacije
Razmeštaj uredi
Glavna zgrada bolnice, koja je preživela do danas, izgrađena je u periodu od 1798. do 1802. godine po nacrtima arhitekte Ivana Egotova u Lefortovu (Moskovska oblast), najstarijem istorijskom okruga grada Moskve i unutargradske opština, na obalama Jauze u Jugoistočnom administrativnom okrugu Moskve .
Istorija uredi
oskovsku bolnicu (kako se tada zvala) u Lefortovu (Moskovska oblast), kao preteču današnje Glavne vojne klinike „N. N. Burdenko“ osnovao je Holanđanin Nikolas Bidlo, lični lekar cara Petra Velikog, na osnovu ukaza Petra Velikog 25. maja 1706. godine. Na taj dan, Petar Veliku, u ime bojara Ivana Aleksejeviča Musina-Puškina, izdao dekret ...da se sagradi bolnica za lečenje bolesnika preko reke Jauze naspram nemačkog naselja na pristojnom mestu. I to lečilište će biti za doktora Nikolaja Bidla, i dva lekara... da, od stranaca i Rusa, iz svih redova, da regrutuju 50 ljudi za farmaceutsku nauku.[1]
Prve pacijente bolnic aje primila 21. novembra (2. decembra) 1707. godine.[2]
Osnovana u prvim godinama Velikog severnog rata (1700-1721), koji je Rusija vodila više od dve decenije protiv Švedske.[3] Bolnica je osnovana u pravom trenutku jer je u ovom dugom, krvavom i iscrpljujućem ratu bilo mnogo ranjenika koje je bolnički trebalo zbrinuti. Od tada do danas su lekari ove bolnice učestvovali u svim ratovima koje je vodila Rusija.[2]
Tokom moskovske kuge “ 1771. godine, lekari bolnice su delovali nesebično i stručno.
Prva kamena zgrada za bolnicu podignuta je 1756. godine. Glavna zgrada bolnice, koja je preživela do danas, građena je u periodu od 1798. do 1802 godine po projektu arhitekte Ivana Egotova , a ubrzo su u blizini podignute još 4 zgrade.
S početka 19. veka bolnica je preživela francusku okupaciju Moskve i veliki požar 1812. godine, i primila na lečenje preko 17 hiljada ranjenika i bolesnika. Tokom Napoleonove invazija na Rusiju lični hirurg Napoleona i glavni hirurg u njegovoj vojsci Dominik Žan Lare komandir Legije časti, inovator hirurške prakse, reformator medicinske službe franscuske vojske, istoričar, filantrop i jedan od najvećih ratni hirurga svog vremena, nakon što je tokom rata posetio Moskovsku bolnicu napisao je u svojim memoarima..
...da je ovo najbolja bolnica koju je ikada posetio.[4]
Godine 1839. u bolnici je otvoreno očno odeljenje, 1850. hidropatska klinika, 1886. prva „hidrofobna stanica” u Moskvi, 1887. klinička i bakteriološka laboratorija, a 1899. rentgenska soba sa induktorskim aparatom.[2]
Do početka 20. veka u bolnici je osnovano 22 odeljenja.
Tokom rusko-japanskog rata 1904-1905. u bolnici je lečeno oko 16.000 vojnih lica, a tokom Prvog svetskog rata - više od 376 hiljada ranjenika i bolesnika, a za tri stotine godina, skoro 4 miliona vojnih lica i civila.[2]
U bolnici su su radili Nikolaj Sklifosovski, Nikolaj Pirogov i drugi poznati ruski lekari.[2]
U njoj je otvorena prva srednja medicinska škola u Rusiji, tako da bolnica nije bila samo medicinska ustanova, već i obrazovna: ovde je začeta i prva ruska škola za obuku lekara, kao i prvi anatomski centar.[2]
U bolnici su osnovane:[2]
- prva operaciona sala
- prvo kardiološko odeljenje u Rusiji,
- prva moskovska laringospokija,
- prvo odeljenje za specijalne namene (osnovano1992. godine) , čiji zadatak je da prati ruske vojnike koji se šalju u opasna žarišta i mirovne misije širom sveta.
Priznanja uredi
- 1968. - Orden rada Crvene zastave
- 1982. - Ordenom Lenjina
- 2021.- Orden Aleksandra Nevskog
Organizacija uredi
Svake godine kroz bolnicu prođe 22.000 pacijenata i obavi više od 9.000 operacija. primarno vojnih ali i civilnih lica. U bolnici radi 3.500 zaposlenih, od kojih je 800 lekara lekara i veliki broj medicinskih tehničara, u 130 dijagnostičkih centara i laboratorija.[2]
U bolnici radi više od 70 doktora medicinskih nauka, 44 profesora, više od 170 kandidata medicinskih nauka.
Ogranci:
- Ogranak br. 1 (Moskva),
- Ogranak br. 3 (mikrookrug Kupavna, Balašiha, Moskovska oblast),
- Ogranak br. 5 (Moskva),
- Ogranak broj 7 (Sergijev Posad-6, Moskovska oblast).
Za hitnu vazdušnu evakuaciju ranjenika i bolesnika iz centara borbrnih dejstva širom sveta, bolnica je opremljena jedinstvenom letećom hirurškom i reanimacijskom laboratorijom "Skalpel", verzijom aviona Il-76MD modifikovanog u bolnički avion. U njemu se nalaze tri medicinska modula koji obavljaju funkcije preoperativne pripreme, operacione sale i jedinice intenzivne nege. Prvi let avion je obavio 23. jula 1983. godine. Zahvaljujući ovom avionu više od 3 hiljade ranjenika dopremljeno je u bolnicu samo tokom druge čečenske kampanje.
Muzej uredi
Klinika „Burdenko“ ima sopstveni muzej, u kome posetioci iz brojnih artefakata mogu da se upoznaju sa istorijom razvoja ne samo klinike već i medicine u Rusiji.
Izvori uredi
- ^ a b v „FGBU «Glavnый voennый kliničeskiй gospitalь imeni akademika N.N. Burdenko» MO RF (g. Moskva)”. sc.mil.ru. Pristupljeno 23. 2. 2023.
- ^ a b v g d đ e ž „Istoriя Glavnogo voennogo kliničeskogo gospitalя imeni akademika N.N. Burdenko”. gvkg-ru.1gb.ru. Pristupljeno 2023-02-23.
- ^ Ericson, Lars (2004). Svenska knektar. Historijska Media. str. 92.
- ^ Dominique Jean Larrey, Mémoires de chirurgie militaire et campagnes, Paris, Smith, 1812-1817, 4 vol. + un 5e sur Waterloo, paru en 1841, Paris, Baillière ; rééd., Paris, Rémanences, 1983.
Literatura uredi
- Glavnый kliničeskiй voennый gospitalь, Sovetskaя Voennaя Эnciklopediя (v 8 tomah) A. A. Grečko (pred. gl. red. komissii) M. Voenizdat 1976 tom 2 stranicы 567–568
- Krupčickiй A. M. Pervenec russkoй medicinы. — M.: Voenizdat, 1958. — 172 s.
- Klюžev V. M., Ipatov P. V., Denisov S. L. «Velikiй Pёtr rešil sozdatь … svoю russkuю bolьnicu». Glavnomu voennomu kliničeskomu gospitalю imeni akademika N. N. Burdenko ispolnяetsя 300 let. // Voenno-istoričeskiй žurnal. — 2006. — № 5. — S.51-56.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Glavna vojna klinička bolnica „N. N. Burdenko“ na Vikimedijinoj ostavi