Glas

Glas je najmanja jedinica u govoru. U svakodnevnom jeziku glas označava najmanju jezičku jedinicu, koja se beleži slovom.

Devet grafema za jednu  fonemu 

Lingvistički termin glas ima drugačije značenje i označava proizvod ljudskih govornih organa. Glas ili fon je govorna realizacija foneme, koja je najmanja jezička jedinica i koja je apstraktna.

Govorni organi

Glasovi se stvaraju u govornom traktu čoveka kada vazduh koji struji iz pluća prolazi kroz dušnik, grlo, usnu duplju ili nosnu šupljinu. Prolazeći kroz dušnik, vazduh nailazi na glasnice. Kada su zategnute, prilikom prolaska vazdušne struje, one trepere i proizvode zvuk. Tako nastaju zvučni glasovi. Kada su glasnice opuštene, vazdušna struja prolazi ne izazivajući njihovo treperenje. Tako nastaju bezvučni glasovi.

Glasovi se formiraju u usnoj duplji i nosnoj šupljini. Usna duplja je sastavljena iz usta i ždrela (ždreona duplja), između kojih se nalazi resica. Resica i meko nepce zatvaraju ili otvaraju put vazdušnoj struji kroz nosnu šupljinu. U stvaranju glasova učestvuju još i usne i jezik. Jezik je najpokretljiviji govorni organ.

Govorni organi

Osnovni delovi govornog trakta su:

• pluća
• dušnik i grkljan
• glasne žice (glasnice)
• resica
• usna duplja i nosna šupljina
• meko (zadnje) nepce
• tvrdo (prednje) nepce
• jezik
• usne
• zubi

Podela glasova u srpskom jeziku

Podela glasova srpskog jezika

Glasovi u standardnom srpskom jeziku se dele na:

• samoglasnike (vokale): a, e, i, o, u
• suglasnike (konsonante): b, v, g, d, đ, ž, z, j, k, l, lj, m, n, nj, p, r, s, t, ć, f, h, c, č, dž, š

Samoglasnici su nosioci sloga u reči. Pri njihovom izgovoru vazdušna struja slobodno prolazi, ne nailazeći na prepreke. Dele se prema položaju jezika (i visinski i horizontalno). Svi su zvučni (glasne žice trepere). Ponekad glas r može biti nosilac sloga i tada se naziva slogotvorno r (tr-ča-ti, r-va-ti se). Istu funkciju, ali u manjem broju slučajeva i to isključivo u leksici stranog porekla, mogu imati i druga dva nadzubna glasa — slogotvorni l (Vl-ta-va, bi-ci-kl) i n (Nju-tn, i-bn, i-dn).

Suglasnici se dele na prave (konsonante) i neutralne (sonante). Dalje se dele i prema zvučnosti, mestu i načinu tvorbe. Obično se dele i prema mekoći. Naime, svi glasovi prvobitnog srpskog koji se razvio iz praslovenskog bili su meki. Većina ih je otvrdla, sem pojedinih koji su ostali meki. Njih odlikuje artikulacija pri kojoj je jezik priljubljeniji uz nepce nego pri izgovoru drugih prednjonepčanih glasova. To je sledeći skup suglasnika: J, Lj, Nj, Đ, Ć.

Položaj jezika u izgovoru samoglasnika

Kada se, pri izgovoru samoglasnika, jezik pokreće horizontalno, on može zauzeti prednji, srednji ili zadnji položaj, a ako se jezik pokreće vertikalno, može zauzeti visoki, srednji ili niski položaj.

	Prednji	Srednji	Zadnji
Visoki	I		U
Srednji	E		O
Niski		A

Zvučnost glasova

Prema zvučnosti, treperenju glasnih žica, glasovi se dele na zvučne i bezvučne.

Zvučni suglasnici su:	B	G	D	Đ	Ž	Z	Dž
Bezvučni suglasnici su:	P	K	T	Ć	Š	S	Č	F	H	C

Suglasnici V, J, R, L, Lj, M, N, Nj izrazito su zvučni. Pri njihovom izgovoru, kao i pri izgovoru samoglasnika, glasnice trepere, ali se ipak stvara neka prepreka. Ovi glasovi se nazivaju glasnici ili sonanti.

Podela suglasnika prema mestu tvorbe

Prema mestu izgovora, suglasnici srpskog standardnog jezika su:

• usneni (labijali):
  • dvousneni (bilabijali): P, B, M
  • usneno-zubni (labiodentali): V, F
• prednjojezički (koronali):
  • zubni (dentali): T, D, S, Z, C
  • nadzubni (alveolari): L, R, N
• srednjojezički (dorzali):
  • prednjonepčani (palatali): J, Lj, Nj, Ć, Đ, Š, Ž, Č, Dž
  • zadnjonepčani (velari): K, G, H

Podela suglasnika prema načinu tvorbe

Prema načinu izgovora, suglasnici srpskog standardnog jezika su:

• pravi konsonanti:
  • praskavi (eksplozivi): P, B, T, D, K, G
  • sliveni (afrikati): C, Č, Dž, Ć, Đ
  • strujni (frikativi): S, Z, Š, Ž, F, H
• neutralni sonanti:
  • nosni (nazali): M, N, Nj
  • bočni (laterali): L, Lj
  • treperni (vibranti): R
  • poluvokali (aproksimanti): V, J

Akustičke osobine glasova srpskog jezika

Dat je pregled dodatnih osobina glasova standardnog srpskog jezika:

• zbijenost/kompaktnost: A, Nj, Lj, J, G, K, Ž, Š, Đ, Ć, H, Dž, Č
• raspršenost/difuznost: I, U, R, L, N, M, V, B, P, D, T, Z, S, C, F
• nazalnost: M, N, Nj (svi drugi poseduju osobinu nazvanu oralnost)
• oštrina/akutnost: I, E, N, Nj, L, Lj, R, J, D, T, Z, S, Ž, Š, Đ, Ć, Dž, Č, C
• piskavost/stridentnost: V, Ž, Š, Z, S, Dž, Č, C, F
• neprekidnost: A, E, I, O, U, V, J, L, Lj, Z, S, Ž, Š, F, H.
• prekidnost: M, N, Nj, R, B, P, D, T, G, K, Dž, Č, Đ, Ć, C.
• mekoća: J, Lj, Nj, Đ, Ć

Kako naučiti podelu glasova u srpskom jeziku

Radi lakšeg pamćenja akustičkih osobina glasova, rasprostranjeno je pamćenje pomoćnih rečenica, u kojima početna slova svake reči odgovaraju traženoj grupi glasova.

Prema zvučnosti:

• samoglasnici: Evo Ide Automobil Ovom Ulicom.
• zvučni: Bogatim Gozbama Domamljivahu Đaci Džinove Željne Zabave.
• sonanti: Vetar Njiše Nežne Meke Ljupke Latice Japanske Ruže.
• bezvučni: Fabrika Će Kratkim Cevima Snabdeti Čitavu Halu Tvornice Šper Ploča.

Prema mestu tvorbe:

• zadnjonepčani: Kragujevac — Grad Heroja.
• prednjonepčani: Čika Đorđe Žvaće Šljive, Njegova Ćerka Ljilja Jede Džem.
• nadzubni: Roda Leti Nebom.
• zubni: Zastave Druga Tita Su Crvene.
• usneni: Baka Prede Vunu Fićinoj Mami.

Prema načinu tvorbe:

• praskavi: Besni Konsonanti Praskaju, Traže Duboke Glasove.
• sliveni: Careva Ćerka Đakona Časti Džemom.
• strujni: Zečevi Skupljaju Žirove, Šišarke, Flaute, Hleb.
• nosni: Naš Magarac Njače.
• bočni: Lepa Ljubav.
• treperni: bilo koja reč na R.
• poluvokali: Vrabac Jede.

Prema redu samoglasnika:

• prednjega reda: Ide Emir.
• zadnjega reda: Auto Otišao Ulicom.

Prema visini samoglasnika:

• visoki: Ulazi Igor.
• srednji: Ode Evropljanin.
• niski: bilo koja reč na A.

Literatura

• Kecman, Violeta; Milošević, Jadranka; Ćećez-Iljukić, Dragana (2013). Gramatika 1. Beograd: Novi Logos. ISBN 978-86-6109-116-2.