Gnezdo
Gnezdo je, u užem smislu, skup grančica, gde ptica polaže jaja u proleće. Ova nekad krajnje primitivna, a nekad vrlo složena arhitektonska tvorevina sledi unapred utvrđene i još nedovoljno ispitane zakonitosti.
Uslovi uredi
U toku godine smenjuje se u životu ptice nekoliko važnih događaja: pronalaženje partnera, parenje, svijanje gnezda, polaganje jaja. Svijanje gnezda je instinktivna, nasledna osobina usko povezana s klimom. U evropskim zemljama ptice se gnezde i polažu jaja u proleće. Gnezda se razlikuju po mestu, obliku i materijalu upotrebljenom za njihovu gradnju. Prema definiciji J. Dorsta u njegovoj knjizi „Život ptica“ gnezdo ima nekoliko funkcija: ne dozvoljava ispadanje jaja i njihovo razbijanje, čuva toplotu neophodnu za jaja u toku inkubacije i mlade dok ne dobiju perje i predstavlja sigurno sklonište za ptiće dok se ne osposobe za letenje. Svako gnezdo tačno odgovara potrebama određene vrste ptica. Ptice obično polažu jaja jedanput godišnje, a one iz jednog područja gnezde se u isto vreme. Sezona parenja uvek je prilagođena klimatski najpovoljnijem periodu kad ima najviše hrane. Ptica koja živi u području gdje ima hrane u izobilju gnezdi se ponekad dvaput godišnje polažući pritom 2-3 jaja. Ista ptica koja živi u području gdje je povoljan period znatno kraći gnezditi će se samo jedanput godišnje ali će nositi 6-7 jaja. Kad se približi sezona parenja ptica odabire teritoriju za svijanje gnezda. U većini slučajeva to je posao mužjaka. Kad odabire posed mužjak zvučnim efektima privlači ženku. Odabiranje gnezda može biti i dužnost ženke. Kod nekih pataka i kolibrija mesto za svijanje gnezda određuje ženka. Izbor mesta direktno je uslovljen načinom života pojedinih vrsta i potrebom za sigurnošću. Ovo ne bi trebalo svatiti doslovno pošto se ptice često prilagođavaju lokalnim uslovima. Tako čaplje podjednako dobro svijaju gnezda u trsci, žbunju ili na visokom drveću.
Graditelji uredi
Mnogi ornitolozi smatraju da se veština građenja gnezda razvila pod pritiskom ekoloških uslova i da su ptice u početku polagale jaja na tlo ostavljajući ih potpuno nezaštićena. Primećeno je da su kod onih vrsta ptica čiji mladunci izlaze iz jaja prekriveni perjem, odmah progledaju i brzo su sposobni za letenje (potrkušci), gnezda jednostavnija. Naprotiv vrste koje donose na svet goluždrave, slepe ptiće (čučavci), grade mnogo složenija i sigurnija gnezda. Bez obzira da li su na zemlji ili na drvetu gnezda su u većini slučajeva kamuflirana. Ima ptica koje polažu jaja na tlo bez prethodnih priprema. Ovo je najprimitivniji način svijanja gnezda. U ovom slučaju gnezdo je skriveno zahvaljujući mimikriji jer su jaja bojom potpuno prilagođena okolini. Druge vrste takođe polažu jaja na tlu ali traže neku prirodnu pukotinu. Neke ptice grade na tlu primitivna gnezda od kamenja i grančica. Određene vrste ptica ne grade gnezdo nego traže prirodno sklonište koje prilagođavaju svojim potrebama. To mogu biti šupljine na tlu, u stenama ili drveću. U ovakvu šupljinu ptica obično unese nekoliko grančica i gnezdo je gotovo. Mnoge šumske ptice koriste za svijanje gnezda prirodne šupljine u drvetu, a neke kao što je detlić, same prave šupljinu. Neke ptice koje se gnezde na ovakav način zatvaraju otvor zemljom zbog veće sigurnosti. Bekstvo od neprijatelja primorava ptice da kamufliraju gnezda ili da ih grade na nepristupačnim mestima: na visini ili u šupljinama. Neke vrste ptica koje žive u grupama kao što su gačci svijaju gnijezda u kolonijama. Na taj način ne postoji nadmetanje u potrazi za hranom, a gnezda štite svi članovi zajednice. Najzad ima ptica kao što su neke vrste vrabaca koje traže zaštitu od drugih vrsta svijajući gnezda u njihovoj blizini. Da bi se sklonile od neprijatelja mnoge ptice se gnezde na vodi. Pritom koriste već postojeću platformu od barske trske ili je grade same. Ipak najsigurnija su gnezda sagrađena visoko na drveću. Takva su gnezda i savršenija. Napravljena su od materijala koji se može pronaći u blizini. Neke dnevne grabljivice kao što su čaplja i roda prave platformu od grana koje prekrivaju manjim grančicima. Ptice iz roda vrabaca obično grade sasvim zatvorena gnezda koja pružaju zaštitu od hladnoće, nepogode i napadača. Kod drugih su gnezda sagrađena od najtananijih grančica i skoro su prozirna. Najzad ima i onih koje se ponašaju kao pravi zidari, a za gradnju gnezda koriste zemlju i blato. To je slučaj sa lastama. Pored individualnih postoje i kolektivna gnezda koja su mnogo ekonomičnija i pružaju veću sigurnost. Ne treba zaboraviti ptice parazite, kao što su kukavica, koje polažu jaja u tuđe gnezdo i celu brigu o potomstvu prepuštaju drugima. U većini slučajeva ptice koriste gnezdo samo godinu dana ali neke dnevne grabljivice kao što je bela roda koje prave otvorena gnezda obično ih uz male popravke koriste nekoliko godina.
Šire značenje istog naziva uredi
U širem smislu, naziv gnezdo odnosi se i na „gradnje“ drugih vrsta životinja čija je namena uzgajanje mladunaca i njihova zaštita u razdoblju uzgoja. Tako razni insekti ali i sisari kao i ribe „grade“ svoju vrstu gnezda. Koriste ga već prema potrebama vrste. Tako su poznati kolokvijalni izrazi „osinje gnijezdo“, ili „mravinjak“ i „termitnjak“ ili „brlog“, a uvek je reč o nekom obliku gradnje namenjene, leženju ili jednostavno, zaštiti u razdoblju dozrevanja podmlatka do samostalnosti.
