Википедија

Gorile

Gorile (lat. Gorilla) su najveći od svih današnjih primata i naseljavaju prašume Afrike. Podeljene na dve vrste: istočne (Gorilla beringei) i zapadne (Gorilla gorilla) gorile. Njihov DNK je u 97–98% identičan čovečijem[2][3] i posle dve vrste šimpanze je najbliža živa vrsta slična čoveku.

Gorile[1]
Zapadni gorila
(Gorilla gorilla)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Primates
Podred: Haplorhini
Infrared: Simiiformes
Porodica: Hominidae
Potporodica: Homininae
Pleme: Gorillini
Rod: Gorilla
I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1852
Tipska vrsta
Troglodytes gorilla
Savage, 1847
Vrste

Gorilla gorilla
Gorilla beringei

Areal rasprostranjenja gorile
Sinonimi
  • Pseudogorilla Elliot, 1913

Ime uredi

1847. godine, američki doktor i misionar Tomas S. Sevidž (Thomas S. Savage) prvi je opisao zapadnog gorilu (on ju je nazvao Troglodytes gorilla) iz dobijenih uzoraka u Liberiji. Ime je izvedeno od grčke reči Gorillai („pleme dlakavih žena“) koje je opisao istraživač Hanon Moreplovac, kartaginski moreplovac i mogući posetilac oblasti koja je kasnije postala Sijera Leone, oko 480. godine pre nove ere.[4]

Rasprostranjenost uredi

Gorile su stanovnici tropskih kišnih šuma u ekvatorijalnom delu Afrike. Zapadni nizijski gorila živi na području koje se prostire od jugoistoka Nigerije preko Ekvatorijalne Gvineje i Gabona do Republike Kongo. Istočni nizijski gorila nastanjuje istočni deo Demokratske Republike Kongo. Brdske gorile žive na obroncima vulkana Virunga i brdima Bvindi u graničnom području između Ugande, Ruande, Zaira i Demokratske Republike Konga.

Fizičke osobine uredi

Odrasli mužjaci su visine od 175-185 cm i mase od 140 do 220 kg. Odrasle ženke su obično duplo manje od mužjaka sa srebrnim leđima, mase prosečno 100 kg i visine su do 140 cm. Zabeleženo je u divljini da je mužjak sa srebrnim leđima bio visok preko 200 cm i težak 295 kg. Neke gorile u zoološkim vrtovima su dostizale težinu i do 310 kg.[5]

Bremenitost traje osam i po meseci. Ženka rađa otprilike na svakih 3 do 4 godina. Mladunče se rađa teško oko 2 kilograma. Mladi ostaju s majkom 3-4 godine. Ženke sa 10-12 godina dostižu polnu zrelost (i ranije u zatočeništvu), dok mužjaci sa 11-13 godine. Životni vek je između 30 i 50 godina. Gorila po imenu Masa iz Filadelfijskog zoološkog vrta imao je 54 godina kada je uginuo – on je bio najstariji od svih gorila.[6]

Gorile su svaštojedi, čija se ishrana sastoji od voća, lišća, mladica granja i ponekad insekata koji sačinjavaju samo 1-2% njihove ishrane.[7]

Skoro sve gorile imaju istu krvnu grupu (B),[8] i kao ljudi, imaju indvidualne otiske prstiju.[9]

Ponašanje uredi

 
Mužjak
 
Ženka gorile

Gorila sa srebrnim leđima je odrasli mužjak, stariji od 12 godina, nazvan po karakterističnom pramenu srebrne dlake na svojim leđima. Ima velike očnjake koji rastu kada gorila dostigne polnu zrelost. Oni su snažni, dominantni mužjaci i vodeći u čoporu. Čopor se obično sastoji od 5 do 30 gorila, među kojima on odlučuje o svemu, rukovodi čoporom, rešava sve sukobe, pronalazi izvore hrane i vodi brigu o bezbednosti grupe.

Mlađi mužjaci sa oko 11 godina počinju da napuštaju svoj originalni čopor, putujući sami, ili sa drugim mužjacima oko 2-5 godina, dok ne budu dovoljno zreli da privuku ženke i osnuju sopstvenu grupu, i naravno počnu da se razmnožavaju.

Ako bude izazvan od strane mlađeg ili uljeza gorile, mužjak sa srebrnim leđima će početi da vrišti, udara u svoje grudi, lomi granje, i konačno pojurišaće u napad. Ako vođa ugine ili bude ubijen, grupa će se razdvojiti i početi da traži drugog vođu koji će se starati o njima. Povremeno, jedan mužjak može da preuzme ceo čopor pod svoju zaštitu. Tada postoji šansa da će novi mužjak ubiti sve mladunce mrtvog mužjaka.

Inteligencija uredi

Gorile su u veoma bliskom srodstvu sa ljudima i smatra se da su visoko inteligentne životinje. Nekolicina gorila u zatočeništvu, kao Koko, naučilo je jezik znakova.

Evolucija i klasifikacija uredi

Najbliži rođaci gorila su druga dva Homininae roda, šimpanze i ljudi, svi su se odvojili od zajedničkog pretka pre oko 7 miliona godina.[10] Sekvence ljudskih gena razlikuju se u proseku samo 1,6% od sekvenci odgovarajućih gena gorile, ali postoji dodatna razlika u tome koliko kopija svaki gen ima.[11] Do nedavno, smatralo se da su gorile jedna vrsta, sa tri podvrste: zapadna ravničarska gorila, istočna ravničarska gorila i planinska gorila.[12][13] Sada postoji saglasnost da postoje dve vrste, svaka sa dve podvrste.[14] U skorije vreme, za treću podvrstu se tvrdilo da postoji u jednoj od vrsta. Odvojene vrste i podvrste su se razvile od jedne vrste gorila tokom ledenog doba, kada su se njihova šumska staništa smanjila i postala izolovana jedno od drugog.[15]

Primatolozi nastavljaju da istražuju odnose između različitih populacija gorila.[12] Vrste i podvrste koje su ovde navedene su one oko kojih se većina naučnika slaže.[1][14]

Taksonomija roda Gorilla[1] Filogenija superfamilije Hominoidea[16]‍(Fig. 4)
 Hominoidea
 
 
 
 

ljudi (rod Homo)

 
 

šimpanze (rod Pan)

 
 
 

gorile (rod Gorilla)

 
 
 

orangutani (rod Pongo)

 
 
 

giboni (familija Hylobatidae)

 
 

Predložena treća podvrsta Gorilla beringei, koja još nije dobila trinomen, je populacija planinske gorile Bvindi, koja se ponekad naziva i Bvindska gorila.

Neke varijacije koje razlikuju klasifikacije gorila uključuju različitu gustinu, veličinu, boju dlake, dužinu, kulturu i širinu lica.[15] Populaciona genetika nizijskih gorila sugeriše da su se zapadne i istočne ravničarske populacije razišle pre oko 261 hiljada godina.[17]

Status uredi

Obe vrste gorila su ugrožene i bile su predmet intenzivne lovokrađe dug period. Uništavanje prirodnog staništa i trgovina mesom su dovele do ovoga. Zbog virusa ebola, 2004. godine, došlo je do nestanka populacije od nekoliko stotina gorila u Nacionalnom parku Odzali, u republici Kongo.[18] Nedavna studija je objavila da je ovaj virus doskora ubio više od 5.000 gorila u centralnoj Africi.

Zanimljivosti uredi

  • Dve gorile nikad nemaju iste noseve, štaviše, naučnici često identifikuju ova stvorenja po obliku otisaka njihovih noseva.
  • Gorile stvaraju 15 raspoznatljivih zvukova koji imaju svojstvena značenja.
  • Iako mnogi misle da gorile spadaju u red čovekolikih majmuna ta tvrdnja nije tačna. Osobine i DNK gorila nisu slične niti jednoj vrsti majmuna pa su zbog te činjenice 1987. godine proglašene zasebnom vrstom.

Reference uredi

  1. ^ a b v Groves, C.P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D. M., ur. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (na jeziku: engleski) (3 izd.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. str. 181—182. ISBN 0-801-88221-4. OCLC 62265494. 
  2. ^ This statistic ought to be taken lightly; by the same reasoning human DNA is around 40% identical to that of a potato or lettuce.
  3. ^ In a talk presented at the Annual Meeting of the American Anthropological Association on November 20, 1999, Jonathan Marks stated: "Humans, chimpanzees, and gorillas are within two percentage points of one another genetically." Marks, Jonathan. „What It Really Means To Be 99% Chimpanzee”. Arhivirano iz originala 27. 3. 2013. g. Pristupljeno 10. 10. 2006. 
  4. ^ Müller, C. (1855—1861). Geographici Graeci Minores. str. 1.1—14: text and trans. Ed, J. Blomqvist (1979). 
  5. ^ „Gorilla - The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition”. bartleby.com. Arhivirano iz originala 12. 2. 2008. g. Pristupljeno 10. 10. 2006. 
  6. ^ „Western Lowland Gorilla”. philadelphiazoo.org. Arhivirano iz originala 12. 08. 2014. g. Pristupljeno 12. 8. 2014.  Massa died of an apparent stroke shortly after a celebrating his birthday with a special meal. [1]
  7. ^ „Looking at Ape Diets: Myths, Realities, and Rationalizations”. beyondveg.com. Pristupljeno 3. 1. 2007. 
  8. ^ „Blood Type Facts”. bloodbook.com. Arhivirano iz originala 18. 10. 2006. g. Pristupljeno 10. 10. 2006. 
  9. ^ „Santa Barbara Zoo - Western Lowland Gorilla”. santabarbarazoo.org. Arhivirano iz originala 12. 08. 2014. g. Pristupljeno 12. 8. 2014. 
  10. ^ Glazko, G. V.; Nei, Masatoshi (mart 2003). „Estimation of divergence times for major lineages of primate species”. Molecular Biology and Evolution. 20 (3): 424—434. PMID 12644563. doi:10.1093/molbev/msg050  . 
  11. ^ Goidts, V.; Armengol, L.; Schempp, W.; et al. (mart 2006). „Identification of large-scale human-specific copy number differences by inter-species array comparative genomic hybridization”. Human Genetics. 119 (1–2): 185—198. PMID 16395594. S2CID 32184430. doi:10.1007/s00439-005-0130-9. 
  12. ^ a b Groves, C. (2002). „A history of gorilla taxonomy” (PDF). Ur.: Taylor, A. B.; Goldsmith, M. L. Gorilla biology: A multidisciplinary perspective. Cambridge University Press. str. 15—34. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 3. 2009. g. 
  13. ^ Stewart, K. J.; Sicotte, P.; Robbins, M. M. (2001). „Mountain gorillas of the Virungas”. Fathom / Cambridge University Press. Arhivirano iz originala 21. 9. 2008. g. Pristupljeno 11. 9. 2008. 
  14. ^ a b Mittermeier, R. A.; Rylands, A. B.; Wilson, D. E., ur. (2013). Handbook of the Mammals of the World. Volume 3. Primates. Barcelona: Lynx Edicions. ISBN 978-8496553897. 
  15. ^ a b Prince-Hughes, D. (1987). Songs of the gorilla nation. Harmony. str. 66. ISBN 978-1400050581. 
  16. ^ Israfil, H.; Zehr, S. M.; Mootnick, A. R.; Ruvolo, M.; Steiper, M. E. (2011). „Unresolved molecular phylogenies of gibbons and siamangs (Family: Hylobatidae) based on mitochondrial, Y-linked, and X-linked loci indicate a rapid Miocene radiation or sudden vicariance event” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 58 (3): 447—455. PMC 3046308  . PMID 21074627. doi:10.1016/j.ympev.2010.11.005. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 5. 2012. g. 
  17. ^ McManus, K. F.; Kelley, J. L.; Song, S.; et al. (2015). „Inference of gorilla demographic and selective history from whole-genome sequence data”. Molecular Biology and Evolution. 32 (3): 600—612. PMC 4327160  . PMID 25534031. doi:10.1093/molbev/msu394. 
  18. ^ „Gorillas infecting each other with Ebola”. NewScientist.com. 10. 7. 2006. Pristupljeno 10. 7. 2006. 

Literatura uredi

  • Müller, C. (1855—1861). Geographici Graeci Minores. str. 1.1—14: text and trans. Ed, J. Blomqvist (1979). 
  • Gott, T.; Weir, K. (2013). Gorilla. London: Reaktion Books. ISBN 978-1306124683. OCLC 863158343. 
  • Robbins, M. M.; Sicotte, P.; Stewart, K. J. (2001). Mountain gorillas: three decades of research at Karisoke. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0521019869. 
  • Czekala, N.; Robbins, M. M. (2001). Assessment of reproduction and stress through hormone analysis in gorillas. str. 317—339. 
  • Fletcher, A. (2001). Development of infant independence from the mother in wild mountain gorillas. str. 153—182. 
  • McNeilage, A. (2001). Diet and habitat use of two mountain gorilla groups in contrasting habitats in the Virungas. str. 265—292. 
  • Robbins, M. M. (2001). Variation in the social system of mountain gorillas: the male perspective. str. 29—58. 
  • Sicotte, P. (2001). Robbins, ur. Female mate choice in mountain gorillas. str. 59—87. 
  • Stewart, K. J. (2001). Social relationships of immature gorillas and silverbacks. str. 183—213. 
  • Watts, D. P. (2001). Social relationships of female mountain gorillas. str. 216—240. 
  • Yamagiwa, J.; Kahekwa, J. (2001). Dispersal patterns, group structure, and reproductive parameters of eastern lowland gorillas at Kahuzi in the absence of infanticide. str. 89—122. 

Spoljašnje veze uredi

 
Gorile na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Gorile.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гориле&oldid=27552890”