Granični poremećaj ličnosti
Granični poremećaj ličnosti (F60.3) je poremećaj ličnosti koji karakteriše pasivna nestabilnost raspoloženja, šema „crno-belog razmišljanja“, nerealna slika o sebi i ponašanje na socijalno neprihvatljiv način. Nestabilnosti izazvane ovim poremećajem utiču na porodični život, karijeru, dugotrajno planiranje osećaj sopstvenog identiteta.[1] Osobe kod kojih se javlja dijagnoza uglavnom su stariji od osamnaest godina života.
| Granični poremećaj ličnosti | |
|---|---|
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | psihijatrija, klinička psihologija |
| MKB-10 | F60.3 |
| MKB-9-CM | 301.83 |
| MedlinePlus | 000935 |
| eMedicine | article/913575 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/Borderline-Personality-Disorder Borderline-Personality-Disorder Granični poremećaj ličnosti] |
| MeSH | D001883 |
Današnji naziv koji nosi, borderlajn (granica, otud i naziv granični poremećaj ličnosti), vodi poreklo od mišljenja prvih psihologa koji su ga proučavali da su osobe koje su patile od njega „na granici“ između psihoze i neuroze. Međutim, u tadašnje vreme, psihopatološki sistem za dijagnozu nije bio tako sofisticiran kao što je danas.[2] Zbog toga se teži da se ovom poremećaju promeni naziv. Umesto borderlajn predlaže se emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti i Međunarodna zdravstvena organizacija prihvata to kao alternativni naziv. Zanimljivo je da se smatra kako je glavna junakinja romana Ana Karenjina patila od ovog poremećaja ličnosti.
Dijagnoza uredi
Da bi se dijagnoza utvrdila, prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje potrebno je da se kod osobe, najčešće starije od 18 godina, javlja nestabilnost socijalnih odnosa, slike o sebi, afekata, kao i izražena impulsivnost uz još najmanje pet od ponuđenih kriterijuma:
- Patološki strah od napuštanja, bilo stvarnog ili umišljenog;
- Nestabilni odnosi sa drugima, koji su najčešće jako intenzivni, uz stalnu idealizaciju i demonizaciju drugih;
- Nestabilna slika o sebi;
- Impulsivnost u barem dve aktivnosti koje su autodestruktivne. (npr, promiskuitetan seks, poremećaji ishrane, povremena hiperapeticija, konzumiranje droga i alkohola, nasilnička vožnja);
- Stalni navrati suicidalnog ponašanja, parasuicidalni pokušaji, samopovređivanje;
- Afektivna nestabilnost, izazvan velikim reaktivitetom raspoloženja, npr, intenzivna disforija, anksioznost ili iziritiranost koji traju par sati, a u ređe i do par dana;
- Hronično osećanje praznine;
- Nemogućnost kontrolisanja besa (npr, česti „ispadi“, stalna ljutnja, česte tuče);
- Deluzije, paranoja ili odvajanje (odbrambeni mehanizmi).
Uz ovaj poremećaj se najčešće javljaju i [3]:
- Anksiozni poremećaji
- Afektivni poremećaji
- Poremećaji ishrane (kao bulimija ili anoreksija)
- Disocijativni poremećaji
- Ređe i somatoformni poremećaji
- Konzumiranje droge i alkohola, koji je veliki i najčešći problem kod graničnog poremećaja ličnosti, i javlja se bilo iz impulsivnosti ili kao neki vid psihičkog opuštanja.
Uzroci uredi
Kao i kod većine poremećaja ličnosti, nisu poznati. Neki smatraju da je u pitanju genetika (i stoji to da ako neko ima 'borderlajn' roditelja, šanse su da i ta osoba oboli), sredinski faktori ili pak anomalije u mozgu. [4] Po američkim genetskim istraživanjima poremećaja ličnosti kod blizanaca, ako jedan blizanac pati od ovog poremećaja, drugi blizanac isto pati u 35% slučajeva. [5]
Ipak, studije pokazuju da su granični poremećaj ličnosti i posttraumatski stresni sindrom blisko povezani.[6] Dalji dokazi ukazuju na to da je razvoj graničnog poremećaja ličnosti blisko povezan sa traumatičnim detinjnstvom; najčešće zlostavljanjem, i to seksualnim, od strane staratelja, a takođe ako su sazrevajući procesi u adolescenciji bili izuzetno stresni. [7]
Lečenje uredi
Lečenje kod borderlajn pacijenata traje jako dugo. Leče se najčešće antidepresivima, antipsihoticima i stabilizatorima. Međutim, antidepresivima je potrebno da krenu da deluju duže vremena nego kod obične depresije.
Od psihoterapija, dijalektička bihevioralna terapija se pokazala kao dosta uspešna.[8]
Izvori uredi
- ^ Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.
- ^ Why is it Called "Borderline" Personality Disorder? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2011), Pristupljeno 31. 3. 2013.
- ^ Zanarini, M. C.; Frankenburg, F. R.; Dubo, E. D.; Sickel, A. E.; Trikha, A.; Levin, A.; Reynolds, V. (1998). „Axis I comorbidity of borderline personality disorder”. Am J Psychiatry. 155 (12): 1733—9. PMID 9842784. doi:10.1176/ajp.155.12.1733.
- ^ "Borderline personality disorder". MayoClinic.com., Pristupljeno 15. 5. 2008.
- ^ Torgersen, Svenn; Lygren, Sissel; Øien, Per Anders; Skre, Ingunn; Onstad, Sidsel; Edvardsen, Jack; Tambs, Kristian; Kringlen, Einar (2000). „A twin study of personality disorders”. Compr Psychiatry. 41 (6): 416—25. PMID 11086146. doi:10.1053/comp.2000.16560.
- ^ Gunderson, J. G.; Sabo, A. N. (1993). „The phenomenological and conceptual interface between borderline personality disorder and PTSD”. The American Journal of Psychiatry. 150 (1): 19—27. PMID 8417576. doi:10.1176/ajp.150.1.19.
- ^ Zanarini, M. C.; Frankenburg, F. R. (1997). „Pathways to the development of borderline personality disorder”. Journal of Personality Disorders. 11 (1): 93—104. PMID 9113824. doi:10.1521/pedi.1997.11.1.93.
- ^ Barker, P. ed. 2003. Psychiatric and mental health nursing: the craft and caring. London: Arnold. pp. 292
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
