Grigorije Kritski
Grigorije Kritski (oko 754 — 820) je hrišćanski svetitelj, poreklom sa Krita.
Otac i majka su mu bili Teofan i Julijana, pobožni hrišćani.[1] Pošto se jedno vreme školovao, roditelji su ga poslali da čuva ovce. Međutim Grigorije je jednog dana otišao od kuće i otputovao u Selevkiju. Tu je kratko živeo, jedući samo hleb i vodu. Kada je imao dvadeset i šest godina vizantijski car Lav IV Hazar, koji je podržavao ikonoborstvo je umro, i hrišćanstvo je dobilo slobodu.[1] Tada je Grigorije otputovao u Jerusalim da obiđe sva za hrišćane sveta mesta. U Jerusalimu je proveo 12 godina.
Iz Jerusalima je otišao u Rim gde se i zamonašio. U Rimu je proveo neko vreme. Kada je carigradski patrijarh Nićifor poslao papi u Rim Mihaila Sinadona Ispovednika ovaj ga je poveo sa sobom i odveo u manastir u mestu Akrita, blizu Halkidona gde ga je ostavio. Tu je Grigorije živeo bosonog, a od odeće je na sebi samo jednu dugačku košulju. Spavao je na rogozi, a jeo i pio hleb i vodu, svakog drugog ili trećeg dana. Zatim se zatvorio u jednu vrlo duboku jamu u kojoj je proveo mnogo godina.
Kada je izašao iz jame, zatvorio se u keliju, obučen u kožu. U blizini njegove kelije se nalazilo veliko bure puno vode. On je noću odlazio tamo, svlačio sa sebe kožu, ulazio u bure, i u njemu iščitavao ceo Psaltir. To je radio svake noći do kraja života. Grigorije Kritski je preminuo oko 820. godine.
Pravoslavna crkva ga slavi 5. januara po julijanskom kalendaru, a 18. januara po gregorijanskom kalendaru.[2]
Reference uredi
- ^ a b „Sveti prepodobni Grigorije Kritski”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-20.
- ^ „Na dan 18.1.: Sveti Grigorije Kritski.”. www.nadanasnjidan.net. Pristupljeno 2024-01-20.
Literatura uredi
- Žitija svetih - 5. januar; Arhimandrit Justin Popović (knjiga na internetu)
