Groš

Groš je novac, različite vrednosti, kovan u različitim vremenima i zemljama. Počeo se kovati u Italiji u XII veku. U početku groš je krupan srebrni novac, pa otuda i njegovo italijansko ime grosso što znači krupan, debeo. Ističe se mletački grosso ili matapan, kovan od 1202. do 1400. uglavnom istog tipa iste mase (2,178 g), veličine (prečnika 20 mm) i finoće (965 promila).

Na Balkanu su njegove verne imitacije kovale Srbija, Hrvatska (Pavao Šubić) i Bugarska.

Na aversu mletačkog groša je lik sv. Marka, a na reveru Hrist na prestolu. Na imitacijama izmenjen je samo natpis. Zbog upadljive sličnosti srpskih imitacija s mletačkim grossom došlo je oštrih mletačkih protesta i zabrane opticaja srpskih dinara (kako se grosso nazivao u Srbiji) na mletačkoj teritoriji. Taj konflikt pominje i Dante u Božanstvenoj komediji.

U Srbiji se od Stefana Dragutina (1276—1312) i Uroša II (1282—1321) kuje se novac sa postepenim i sve većim razlikama od mletačkog uzora.

Dubrovnik je od 1337. kovao svoj srebrni novac koji se i pisanim latinskim i italijanskim spomenicima naziva grossus, grosso, a u narodu se zvao dinar. Groš vojvode Hrvoja kovan između 1403. i 1413. godine, odgovara veličinom i masom poslednjim mletačkim grossima (matapanima).

Za vreme češkog kralja Vaclava II (1278—1305) kuju se i Pragu groši (grossi pragenses) od 3,5 g, finoće srebra 937 promila i promera oko 28 mm. Praški groši bili su u opticaju naročito u srednjij i istočnoj Evropi. Okolne zemlje, u prvom redu Nemačka, mnogo su ih imitirale. I pod hrvatsko ugarskim kraljem Karlom I (1301—1342) kuju se od 1329. do 1336. groši koji se po veličini, masi i finoći jednaki praškim. Njihovo kovanje nastavlja se pod Ludovikom I (1342—1382) i Matijom Korvinom (1458—1490). Po ugledu ma te groše kovani su i bosanski groši za vladavine Tvrtka II (1421—1443) i Tomaša (1443—1461) promera 23—25 mm i mase 2,2 g. Taj bosanski groš ima na aversu štit s monogramom vladarevvog imena, nad njim okrunjenu kacigu i u kružnom napisu ime vladara.

Kasnije se u našim zemljama pod turskom vlašću upotrebljavao u narodu naziv groš za turski novac od 40 para (turski groš ili guruš). U oslobođenoj Srbiji za kneza Miloša bio je opticaju novac evropskih država, najviše turski i austrijski. Njegova vrednost je određivana prema grošu, koji je tada u Srbiji bio novčana jedinica. U Hrvatskoj se nekada nazivao grošem novac od 20 filira.

Spoljašnje veze

Enciklopedija Jugoslavije JLZ Zagreb 1986. godine