Grčki olimpijski komitet
Grčki olimpijski komitet (grč. Ελληνική Ολυμπιακή Επιτροπή) je nacionalni olimpijski komitet Grčke. Kao jedan od najstarijih na svetu, predstavlja grčke sportiste na olimpijskim igrama i ostalim manjim sportskim događajima. Članovi Komiteta su 27 sportskih saveza, koji biraju Izvršni odbor u sastavu predsednika i šest članova. Njegovo sedište nalazi se u atinskom predgrađu Halandri.
Istorija uredi
Istorija Grčkog olimpijskog komiteta usko je povezana sa istorijom oživljavanja Olimpijskih igara. Osnovan je 3. februara 1894. godine u Atini pod imenom Komitet olimpijskih igara (grč. Επιτροπής Ολυμπιακών Αγώνων, E. O. A.), a 1895. godine postao je član Međunarodnog olimpijskog komiteta. E. O. A. je organizator prvih Letnjih olimpijskih igara 1896. na obnovljenom stadionu Panatinako koje su trajale od 6 do 15. aprila. [1]
Grčka vlada je 1899. godine E. O. A. dala potpunu odgovornost da sarađuje sa ostalim sportskim savezima, širi olimpijski duh i njegov sastav od 12 članova kojim predsedava predsednik.
Kada je 5. septembra 1997. Atina izabrana za domaćina Letnjih olimpijskih igara 2004. na 106. sesiji MOK u Lozani, 2000. godine E. O. A. menja naziv u Grčki olimpijski komitet.
Od Prvih Mediteranskih igara 1951., Grčki olimpijski komitet je nadležan za njihovo održavanje svake četiri godine u sklopu priprema za Olimpijske igre.
Grčki olimpijski komitet organizuje ceremoniju paljenja Olimpijskog plamena u drevnoj Olimpiji za svečanosti Letnjih i Zimskih olimpijskih igara, kao i put po Grčkoj, pre nego što plamen krene na svetsku turneju sve do domaćina Olimpijskih igara.
Predsednici uredi
| Predsednik | Period |
|---|---|
| Princ Konstantin | 1894 – 1912 |
| Kralj Konstantin I | |
| Princ Đorđe | 1921 – 1922 |
| Kralj Đorđe II | 1922 – 1923 |
| Georgios Averof | 1924 – 1930 |
| Joanis Drosopulos | 1930 – 1936 |
| Princ Pavle | 1936 – 1948 |
| Kralj Pavle | 1948 – 1952 |
| Konstantinos Gergakopulos Joanis Keceas |
1953 – 1954 |
| Princ Konstantin | 1955 – 1964 |
| Princeza Irena | 1965 – 1968 |
| Teodosios Papatanasijadis | 1969 – 1973 |
| Spiridon Velijanitis | 1973 – 1974 |
| Apostolos Nikolaidis | 1974 – 1976 |
| Georgios Atanasijadis | 1976 – 1983 |
| Angelos Lempezis | 1983 – 1984 |
| Lambis Nikolau | 1985 – 1992 |
| Antonios Cikas | 1993 – 1996 |
| Lambis Nikolau | 1997 – 2004 |
| Minos Kiriaku | 2004 – 2009 |
| Spiros Kapralos | 2009 – |
Članovi MOK uredi
| Član | Period |
|---|---|
| Demetrios Vikelas | 1894 – 1899 |
| Aleksandros Merkatis | 1899 – 1925 |
| Georgios Averof | 1926 – 1930 |
| Nikolaos Politis | 1930 – 1933 |
| Angelos Volanakis | 1933 – 1963 |
| Joanis Keceas | 1946 – 1965 |
| Konstantin II Grčki | 1963 – 1975 |
| Piros Lapas | 1965 – 1980 |
| Epaminondas Petralias | 1975 – 1977 |
| Nikolaos Nisiotis | 1978 – 1986 |
| Nikos Filaretos | 1981 – 2005 |
| Lambis Nikolau | 1986 – 2015 |
| Spiros Kapralos | 2019 – |
Izvršni odbor uredi
Izvršni odbor čine:
- Predsednik: Spiros Kapralos
- Članovi: Stelios Ageludis, Emanuel Kolimpadis, Antonis Nikolopulos, Vula Kozompoli
Savezi uredi
Objekti uredi
Grčki olimpijski komitet upravlja nizom sportskih objekata koji služe za treninge i sportske događaje: stadion Panatinaiko, stadion Karaiskakis, Olimpijski vodeni centar u Atini, edukacionim objektima Međunarodne olimpijske akademije, muzejom modernih Olimpijskih igara u Olimpiji i učestvuje u upravljanju olimpijskog kompleksa OAKA.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Istorija Grčkog olimpijskog komiteta”. Arhivirano iz originala 22. 04. 2018. g. Pristupljeno 22. 04. 2018.