Национални олимпијски комитет

Национални олимпијски комитет (НОК) је национално удружење и саставни део светског Олимпијског покрета. Национални комитети су подложни контроли Међународног олимпијског комитета (МОК) и одговорни су за организовање свог огранка у учествовању на Олимпијским играма а такође имају права номинације градова из свог домена за домаћина будућих олимпијских игара.

Национални комитети такође се залажу за промоцију и развој спортиста, тренера и званичника на националном нивоу.

Закључно са 2015. годином постоје 206 призната национална олимпијска комитета, који представљају суверене нације или географске регије. Свака од 193 државе пуноправних чланица Уједињених нација, као и једна (Палестина) од две државе (уз Ватикан) са статусом посматрача су чланице олимпијског покрета и имају Националне олимпијске комитете, уз 11 осталих територија, што укупно представља бројку од 206.

Територије које немају статус пуноправног чланица или посматрача Уједињених нација, а имају признат национални олимпијски комитет:

Национални олимпијски комитетиУреди

Од 2020. године постоји 206 националних олимпијских комитета. Ово укључује сваку од 193 државе чланице Уједињених нација, једну државу посматрача УН (Палестина) и две државе са ограниченим признањем (Косово и Тајван[note 1]).

Пре 1996. године, правила за признавање зависних територија или конститутивних земаља као засебних земаља у оквиру МОК-а нису била тако строга као она у оквиру Уједињених нација, што је дозвољавало тим територијама да региструју тимове одвојено од њихове суверене државе. Након амандмана на Олимпијску повељу из 1996. године, NOC признање може бити одобрено само након признања независне земље од стране међународне заједнице.[1]

Једина држава која се тако квалификује да учествује у будућности је Ватикан, држава посматрач УН. Нијуе, још једна придружена држава Новог Зеланда, такође би могла да буде квалификована за учешће у будућности јер води сопствене спољне односе и учествује у неколико специјализованих агенција УН као и друге суверене државе. Тренутно, све остале државе немају право да се придруже МОК-у, јер их већина земаља чланица Уједињених нација не признаје.[2] Конститутивне земље и зависне територије као што су Курасао, Фарска острва, Гибралтар, Макао и Нова Каледонија такође више не могу бити признате, тако да спортисти са ових територија могу да учествују на Олимпијади само као део националног тима своје матичне нације. Ово правило важи и за територије које доживљавају промену статуса – Олимпијски комитет Холандских Антила је распуштен на 123. седници МОК-а у јулу 2011. пошто су Холандски Антили престали да постоје 2010. године.[3][4]

За оне земље и територије које су део Комонвелта нација, њихови национални олимпијски комитети такође служе као чланови Асоцијације игара Комонвелта. Они су одговорни за организовање и надгледање својих репрезентација на Играма Комонвелта.[5][6]

NOC списакУреди

Овај одељак наводи тренутне организације:

  • 206 националних олимпијских комитета које признаје Међународни олимпијски комитет, а такође и чланови Асоцијације националних олимпијских комитета.
  • 7 националних олимпијских комитета који су признати од стране њихових континенталних олимпијских асоцијација, али нису признати од сране Међународног олимпијског комитета (курзив).

Чланови ANOC-а имају право да учествују на Олимпијским играма. Неки национални олимпијски комитети који су чланови континенталне олимпијске асоцијације, али нису чланови ANOC-а, такмиче се на турнирима на континенталном и субрегионалном нивоу. Овим комитетима, међутим, није дозвољено да учествују на Олимпијским играма.

Национални олимпијски комитети су чланови Асоцијације националних олимпијских комитета (АНОК) који је подељен у пет континенталних асоцијација:

Континент Асоцијација НОК Најстарији НОК Најмлађи НОК
 
  Африка
Асоцијација националних олимпијских комитета Африке 54 Египат (1910) Јужни Судан (2015)
  Америка
Пан Америчке спортске организације 41 САД (1894) Доминика (1993)
Сент Китс и Невис (1993)
Света Луција (1993)
  Азија
Олимпијски савет Азије 44 Јапан (1912) Источни Тимор (2003)
  Европа
Европски олимпијски комитети 50 Француска (1894) Косово (2014)
  Океанија
Национални олимпијски комитети Океаније 17 Аустралија (1895) Тувалу (2007)

Африка (ANOCA)Уреди

1: Национални олимпијски комитет је члан UANOC.
2: Национални олимпијски комитет је члан CIJM.

Америка (Panam Sports)Уреди

Азија (OCA)Уреди

1: Национални олимпијски комитет је члан UANOC.
2: Национални олимпијски комитет је члан OCA али није члан ANOC.
3: Званично име које користе IOC, ANOC и OCA заe   Републику Кину (Тајван).
4: Национални олимпијски комитет је члан CIJM.

Европа (EOC)Уреди

1: Израел је био члан OCA, али је напустио организацију 1981. Он се поново придружио EOC 1994. године
2: Национални олимпијски комитет је члан CIJM.

Океанија (ONOC)Уреди

1: Национални олимпијски комитет је придружени члан ONOC али није члан ANOC.

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Designated as Chinese Taipei by the IOC.

РеференцеУреди

  1. ^ „Overseas Territories (3rd February 2012)”. Publications.parliament.uk. Приступљено 2014-01-23. 
  2. ^ „127th IOC Session comes to close in Monaco”. International Olympic Committee. 9. 12. 2014. Приступљено 6. 8. 2016. »The NOC of Kosovo met the requirements for recognition as outlined in the Olympic Charter. These include the sport and technical requirements as well as the definition of "country" as defined in Rule 30.1 – "an independent State recognised by the international community". Kosovo is recognised as a country by 108 of the 193 UN Member States.« 
  3. ^ „Executive Board concludes first meeting of the new year”. olympic.org ("Official website of the Olympic movement"). 13. 1. 2011. Приступљено 13. 1. 2011. 
  4. ^ „Curtain comes down on 123rd IOC Session”. Olympic.org. 
  5. ^ „Belize - National Olympic Committee (NOC)”. 27. 7. 2021. 
  6. ^ „Seychelles Olympic and Commonwealth Games Association: ANOC”. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди