Отворите главни мени

Аруба је једно од острва које се налази у јужном Карипском мору, 25 км северно од венецуеланске обале.[3] Оно представља једну од четири конститутивне државе Краљевине Холандије (друге три су Курасао, Свети Мартин и Холандија). Као и остали делови Холандије, и Аруба поседује свој устав, владу и ужива потпуну унутрашњу аутономију.

Аруба
Химна: Аруба, лепа земља
(пап. Aruba Dushi Tera)
Положај Арубе
Главни градОрањестад
Службени језикхоландски, папијаменто[1]
Владавина
Облик државеУставна монархија
 — МонархВилем-Александер
 — ГувернерАлфонсо Бекхоут
 — ПремијерМајк Еман
Историја
Географија
Површина
 — укупно193 km2
Становништво
 — 2010.[2]101.484(198)
 — густина525,82 ст./km2
Економија
ВалутаАрубански флорин
Остале информације
Временска зонаUTC -04
Интернет домен.aw
Позивни број+297
Mapa Арубе

Главни град острва је Орањестад, у коме живи 26.000 становника.

ИсторијаУреди

Први познати становници Арубе били су Араваци, који су дошли из Венецуеле. Остаци старе индијанске културе датирају још од периода 1000. године. Европљани су први пут чули за Арубу преко истраживача Америга Веспучија и Алонса де Оједа у лето 1499. године. Злато није одмах откривено у Аруби, него тек 300 година касније. С обзиром на то да Аруба нема довољну количину падавина, није погодна за плантажни начин производње, тако да се овде није развијала економија нити ропство као у другим карипским деловима.

Шпанци су Арубу колонизовали пре неколико векова. Године 1508. Шпанска круна је поставила Алонса де Оједа за првог гувернера Арубе, која је постала део Нове Андалузије (Nueva Andalucía). Након више од стотину година, Холанђани ће преузети водећу улогу на овом острву. Године 1636. су се доселили Холанђани, који су окупирали ову територију. Током 19. века Аруба постаје у контексту златне грознице привредно занимљива. Године 1933. Аруба је послала прву петицију краљици у којој тражи статус независности или аутономију. Током Другог светског рата, када је Немачка окупирала Холандију, Аруба је потпала под британски протекторат (1940-1942), а касније и под амерички (1942-1945). Дана 16. фебруара 1942. немачка подморница У-156 под командом Вернера Хартенстајна напала је рафинерију нафте на Аруби, али немачки план није успео.

Задње деценије 20. века доносе острву поново привредни залет развојем туристичке индустрије. Аруба се службено одвојила од Холандских Антила, чији су делови и данас острва Бонер и Курасао, и 1986 постала аутономна држава унутар Холандије. Њен статус је регулиран уставом (Staatsreglement) из 1947. којим није укључена у Холандско Краљевство. Однос са Холандијом се поспешио 1954. године, када је Аруба укључена у Холандско Краљевство. Године 1976. је усвојена застава, грб и химна Арубе, а годину дана касније на референдуму који је одржан под покровитељством УН, 82% гласача је гласало за независност. Настојања за потпуно одвајање од Холандије су замрзнута на молбу државе Аруба 1990. због низа разлога које је донела влада.

ВладаУреди

Владајуће политичко тело у Аруби је парламент који чини 21 члан. Гувернер Арубе се бира на четири или шест година. С обзиром на то да све државе Холандског Краљевства деле заједничко држављанство, самим тим те државе користе један, холандски пасош. Аруба је део Прекоморских територија и као таква, она није чланица Европске уније. Али упркос томе, Аруба може примати помоћ из Европског фонда за развој.

Правни систем Арубе је заснован на холанском моделу. Најнижу јурисдикцију има Суд Арубе. Изнад њега се налази Суд правде за Холандске прекоморске територије. А највиши суд је Холандски суд правде. Полицијске снаге Арубе одржавају ред у држави.

Административна поделаУреди

Аруба нема званичну административну поделу, али за потребе пописа становништва дели се у осам регија.

Име Површина (km²) Број становника 1991. Број становника 2000. Број становника 2010.
Нурд / Танки Лендерт 34.62 10,056 16,944 21,495
Орањестад запад 9.29 8,779 12,131 13,976
Орањестад исток 12.88 11,266 14,224 14,318
Парадера 20.49 6,189 9,037 12,024
Сан Николас север 23.19 8,206 10,118 10,433
Сан Николас југ 9.64 5,304 5,730 4,850
Санта Круз 41.04 9,587 12,326 12,870
Саванета 27.76 7,273 9,996 11,518
Аруба укупно 178.91 66,687 90,506 101,484

ГеографијаУреди

Рељеф је претежно равничарски, а острво је дуго 30 km и широко 9 km. Брдо Јаманота са својих 188 m је највише на острву. На западу острва се протежу простране плаже, док је на истоку обала неприступачна и стеновита.

Аруба је најзападније и најмање од три АБЦ острва. Овај назив је настао од првих слова три острва (Аруба, Бонер и Курасао). Претежно је ниско, дуго највише 30 km а широко највише 9 km. Највише брдо је Јаманота са 188 м надморске висине. Западни део острва обележавају беле пешчане плаже, док на источном делу доминирају понекад бизарне стене обликоване кроз миленијуме утицајем ветра и таласа, без човековог деловања. Главни град Арубе има следеће координате: 12°19′S 70°1′Z.

Острвска флора и фаунаУреди

Аруба се налази изван орканске зоне и одликује се преко целе године прекрасним летњим временом уз деловање освежавајућих ветрова (пасати). Вегетација обилује разним врстама кактуса, алоја и крунама диви-диви дрвећа. Посебну збирку вегетације острва поседује и национални парк Арикок.

КлимаУреди

За разлику од остатка карипске регије, Аруба има суву климу. Управо оваква клима је омогућила посетиоцима Арубе да уживају у топлом и сунчаном времену. У Кепеновој класификацији климе, Аруба припада сувој степској клими. Тако се нпр. у Орањестаду просечне месечне температуе крећу између 26,7-29,2 °C, а годишња количина падавина износи свега 470 mm.

Аруба спада у Острва заветрине па тиме лежи изван подручја оркана. Стога има током читаве године сунчано време уз освежавајуће пасате. Међу најлепше стране Арубе свакако спада њена изворна вегетација. Посебну чар острву дају бујни кактус, биљке из породице алое и препознатљиви обриси дрвећа Диви-Диви. Увид у вегетацију острва даје национални парк Арикок.

Клима Орањестада, Аруба (1981–2010, екстреми 1951–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 32,5
(90,5)
33,0
(91,4)
33,9
(93)
34,4
(93,9)
34,9
(94,8)
35,2
(95,4)
35,3
(95,5)
36,1
(97)
36,5
(97,7)
35,4
(95,7)
35,0
(95)
34,8
(94,6)
36,5
(97,7)
Максимум, °C (°F) 30,0
(86)
30,4
(86,7)
30,9
(87,6)
31,5
(88,7)
32,0
(89,6)
32,2
(90)
32,0
(89,6)
32,6
(90,7)
32,7
(90,9)
32,1
(89,8)
31,3
(88,3)
30,4
(86,7)
31,5
(88,7)
Просек, °C (°F) 26,7
(80,1)
26,8
(80,2)
27,2
(81)
27,9
(82,2)
28,5
(83,3)
28,7
(83,7)
28,6
(83,5)
29,1
(84,4)
29,2
(84,6)
28,7
(83,7)
28,1
(82,6)
27,2
(81)
28,1
(82,6)
Минимум, °C (°F) 24,5
(76,1)
24,7
(76,5)
25,0
(77)
25,8
(78,4)
26,5
(79,7)
26,7
(80,1)
26,4
(79,5)
26,8
(80,2)
26,9
(80,4)
26,4
(79,5)
25,8
(78,4)
25,0
(77)
25,9
(78,6)
Апсолутни минимум, °C (°F) 21,3
(70,3)
20,6
(69,1)
21,4
(70,5)
21,5
(70,7)
21,8
(71,2)
22,7
(72,9)
21,2
(70,2)
21,3
(70,3)
22,1
(71,8)
21,9
(71,4)
22,0
(71,6)
20,5
(68,9)
20,5
(68,9)
Количина кише, mm (in) 39,3
(1,547)
20,6
(0,811)
8,7
(0,343)
11,6
(0,457)
16,3
(0,642)
18,7
(0,736)
31,7
(1,248)
25,8
(1,016)
45,5
(1,791)
77,8
(3,063)
94,0
(3,701)
81,8
(3,22)
471,8
(18,575)
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) 8,4 5,0 1,8 1,9 2,2 2,8 4,9 4,3 3,9 7,4 10,6 11,4 64,6
Релативна влажност, % 77,5 76,1 75,7 77,1 77,9 77,4 77,8 76,2 76,8 78,6 79,1 78,4 77,4
Извор: DEPARTAMENTO METEOROLOGICO ARUBA,[4] (extremes)[5]

ГрадовиУреди

Острво популацијом нешто већом од 100.000 становника нема много градских насеља.

  • Орањестад (око 33.000 становника)
  • Парадера
  • Сан Николас
  • Нурд
  • Санта Круз
  • Саванета

ПривредаУреди

 
Орањестад, главни град Арубе

Аруба има један од највиших животних стандарда у регији Карипског мора. Веома низак је и степен незапослености. БДП по глави становника износио је 2004. године $21.800.

У периоду од 1915. до око 1955. на Аруби је добијање злата било најважнија привредна грана. Други по величини град Ст. Николас се управо у том периоду развио до те величине. Тек 1990. се почело са рафинирањем нафте. Данас је то најважнија производња на Аруби. Остала индустрија се наслања пре свега на дуван и производњу пића. Поред тога, на Аруби има пуно страних банака и фирми за обраду података. Од када је Аруба сврстана на списак OECD-а као порезна оаза, јер су финансијске структуре Арубе биле погодне за утају пореза и „прање новца” у великом стилу, влада Арубе је предузела низ мера да то спречи и удовољи мерама OECD-а. Пољопривреда на Аруби нема неку значајну улогу, јер клима са пуно сунца али недовољно кише оставља за собом прилично лош квалитет тла.

Арупски флорин је званична валута острва. Ова валута нема ниску вредност. Иако је флорин званична валута, због честих америчких туриста, често као средство плаћања служи и долар, нарочито у хотелима.

Најважнији трговачки партнери Арубе су Холандија, САД као и Колумбија и Венецуела.

ТуризамУреди

Око три четвртине бруто националног производа Арубе остварује се из туризма, који се с правом може навести као основна делатност острва. Аруба се у Европи сматра одредиштем о којем се, осим у круговима љубитеља, не говори пуно како би се избегла појава масовног туризма. Острво је поштеђено великих олуја (нпр. урагани) и има лепе плаже и јако угодну тропску климу. Већина туриста долази из САД, али су у задње време и туристи из Европе све чешћи, као и туристи из Венецуеле и Колумбије. Холанђани у Арубу могу путовати с олакшицом, с обзиром на то да им за путовање није потребна виза. Осим тога, подручје је познато и као изражено повољно за сурфовање.

ВојскаУреди

1999. године је САД Департман за одбрану успоставио Нападачку операцијску зону на аеродрому. Али постоји и мала холандска маринска база коју сачињава око 200 холандских маринаца,

СтановништвоУреди

Око 80% становништва Арубе чине мешанци беле, црне и карипске индијанске расе, док остатак од 20% чине друге етничке групе.[6] Баштина народа Аравак је сачуванија на Аруби него на другим карипским острвима. У последњих неколико година на Арубу је имигрирао велики број карипских нација, а један од основних разлога је већа плаћеност појединих занимања на Аруби. Како би власт контролирала пораст популације, 2007. године донела је закон којим се иностраним радницима дозвољава максимални боравак на острву у трајању од три године. Највише имиграната долази из Аруби најближе државе,Венецуеле.

ЈезикУреди

Језик је врло важан део културе овог острва. Иако својом површином тако мала, на Аруби се прича више језика. Званични језик је холандски, а од 2003. језик Папијаменто. На Аруби се причају и бројни креолски језици који су обогаћени бројним речима и терминима из португалског, холандског и шпанског језика. Велики број становника се користи и енглеским језиком због потреба туризма. Занимљива је и чињеница да 12,3% становништва прича шпански језик.

У Аруби излазе четири листа на Папијаменто језику: Diario, Bon Dia, Solo di Pueblo и Awe Mainta; и два листа не енглеском: Aruba Today i The News. Amigoe је лист који се штампа на холандском. На Аруби постоји 18 радиостаница (2 АМ и 16 ФМ) и три локалне телевизијске станице (Telearuba, Aruba Broadcast Company и Channel 22).

КултураУреди

Дан 18. март је национални дан Арубе, јер је на тај дан 1976. Аруба представила своју заставу и националну химну (Aruba Dushi Tera).

Аруба има разнолику културу. Према подацима Bureau Burgelijke Stand en Bevolkingsregister (BBSB) у 2005. години на Аруби су живеле 92 различите националсности. Божић и Нова година се славе уз типичну музику и песме. Утицај Американаца-туриста се види кроз слављење празника као што су Ноћ вештица и Дан захвалности у новембру.

ОбразовањеУреди

Образовни систем Арубе је формиран на принципу холандског система образовања. Влада Арубе финансира национални систем образовања. Приватне школе, као што је Међународна школа Арубе финансира сама своје активности. Постотак новца који је намењен образовању је већи него просечна издвојена средства у остатку Латинске Америке. Након завршеног основног и средњег образовања, велики број ученика наставља факултетско образовање на неком од универзитета у Европи. Највиша образовна установа на Аруби је Универзитет Арубе (УА) у чијем склопу се налази правни факултет, економски и мединцински факултет, као и туристички менаџмент.

ИнфраструктураУреди

Острво поседује један аеродром: Интернационални аеродром Краљица Беатрикс (Интернационална ознака аеродрома: AUA). Међународни аеродром краљице Беатрикс је смештен надомак Орањестада. Према извештају Арупског аеродрома, 2005. године је око 1,7 милиона путника користило услуге аеродрома. А 61% путника су били Американци. Аруба има две луке, Баркадера и Плаја, које се налазе у Орањестаду. Лука Плаја нуди низ услуга као што су крстарења. Око један милион посетиоца посети ову луку сваке године. Арубус је владина аутобуска компанија која своје услуге нуди сваким даном. Постоје и три телекомуникацијска провајдера: Сетар - владина компанија; Mio Wireless и Дигицел, у приватном власништву.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Migge, Bettina; Léglise, Isabelle; Bartens, Angela (2010). Creoles in Education: An Appraisal of Current Programs and Projects. Amsterdam: John Benjamins Publishing Company. стр. 268. ISBN 978-90-272-5258-6. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2016. Приступљено 7. 5. 2016. 
  2. ^ „Национална агенција за статистику”. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2012. Приступљено 30. 05. 2014. 
  3. ^ „Aruba”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2015. Приступљено 28. 7. 2019. 
  4. ^ „Summary Climatological Normals 1981–2010” (PDF). Departamento Meteorologico Aruba. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 17. 1. 2013. Приступљено 15. 10. 2012. 
  5. ^ „Climate Data Aruba”. Departamento Meteorologico Aruba. Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2012. Приступљено 15. 10. 2012. 
  6. ^ „The World Factbook – Central Intelligence Agency”. cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2011. Приступљено 25. 8. 2017. 

Спољашње везеУреди