Национални олимпијски комитет
Национални олимпијски комитет (НОК) је национално удружење и саставни део светског Олимпијског покрета. Национални комитети су подложни контроли Међународног олимпијског комитета (МОК) и одговорни су за организовање свог огранка у учествовању на Олимпијским играма а такође имају права номинације градова из свог домена за домаћина будућих олимпијских игара.
Национални комитети такође се залажу за промоцију и развој спортиста, тренера и званичника на националном нивоу.
Закључно са 2015. годином постоје 206 призната национална олимпијска комитета, који представљају суверене нације или географске регије. Свака од 193 државе пуноправних чланица Уједињених нација, као и једна (Палестина) од две државе (уз Ватикан) са статусом посматрача су чланице олимпијског покрета и имају Националне олимпијске комитете, уз 11 осталих територија, што укупно представља бројку од 206.
Територије које немају статус пуноправног чланица или посматрача Уједињених нација, а имају признат национални олимпијски комитет:
- Четири територије САД: Америчка Самоа, Гвам, Порторико и Америчка Девичанска Острва (као Девичанска острва од стране МОК)
- Три Британске прекоморске територије: Бермуда, Британска Девичанска Острва и Кајманска острва
- Аруба, земља која улази у састав Краљевине Холандије
- Кукова острва, самоуправна територија у слободној асоцијацији са Новим Зеландом
- Хонгконг, Специјални административни регион Народне републике Кине
- Тајван, као Кинески Тајпеј од стране МОК, територија са спорним статусом (независност признаје 21 од 193 чланице УН, НР Кина сматра својом територијом)
- Косово, територија са спорним статусом (независност признаје 108 од 193 чланице УН, Србија сматра својом територијом)
Национални олимпијски комитети
уредиОд 2023. године постоји 206 националних олимпијских комитета.[1] Ту спадају свака од 193 државе чланице Уједињених нација, једна држава посматрач УН (Палестина[2]), две државе без признања УН (Косово[3] и Тајван[note 1][4]) и једна придружена држава Новог Зеланда (Кукова острва[5]).
Такође постоји девет зависних територија са признатим NOC-има: четири територије Сједињених Држава (Америчка Самоа,[6] Гвам,[7] Порторико[8] и Девичанска острва Сједињених Држава[9]), три британске прекоморске територије (Бермуда,[10] Британска Девичанска острва,[11] и Кeјманска острва[12]), једна конститутивна држава Краљевине Холандије (Аруба[13]) и један посебан административни регион Кине (Хонгконг[14]).
Пре 1996. године, правила за признавање зависних територија или конститутивних земаља као засебних земаља у оквиру МОК-а нису била тако строга као она у оквиру Уједињених нација, што је дозвољавало тим територијама да региструју тимове одвојено од њихове суверене државе. Након амандмана на Олимпијску повељу из 1996. године, NOC признање може бити одобрено само након признања независне земље од стране међународне заједнице.[15] Пошто се правило не примењује ретроактивно, зависним територијама и конституентним државама које су признате пре промене правила је дозвољено да наставе да шаљу одвојене тимове на Олимпијске игре,[15] док Фарска острва[16] и Макао[17] шаљу своје параолимпијске тимове.
Једина држава која се тако квалификује да учествује у будућности је Ватикан, држава посматрач УН. Нијуе, још једна придружена држава Новог Зеланда, такође би могла да буде квалификована за учешће у будућности јер води сопствене спољне односе и учествује у неколико специјализованих агенција УН као и друге суверене државе.[18] though this is unclear.[19] Тренутно, све остале државе немају право да се придруже МОК-у, јер их већина земаља чланица Уједињених нација не признаје.[20] Конститутивне земље и зависне територије као што су Курасао, Фарска острва, Гибралтар, Макао и Нова Каледонија такође више не могу бити признате, тако да спортисти са ових територија могу да учествују на Олимпијади само као део националног тима своје матичне нације. Ово правило важи и за територије које доживљавају промену статуса – Олимпијски комитет Холандских Антила је распуштен на 123. седници МОК-а у јулу 2011. пошто су Холандски Антили престали да постоје 2010. године.[21][22]
За оне земље и територије које су део Комонвелта нација, њихови национални олимпијски комитети такође служе као чланови Асоцијације игара Комонвелта. Они су одговорни за организовање и надгледање својих репрезентација на Играма Комонвелта.[23][24]
NOC списак
уредиОвај одељак наводи тренутне организације:
- 206 националних олимпијских комитета које признаје Међународни олимпијски комитет, а такође и чланови Асоцијације националних олимпијских комитета.
- 7 националних олимпијских комитета који су признати од стране њихових континенталних олимпијских асоцијација, али нису признати од сране Међународног олимпијског комитета (курзив).
Чланови ANOC-а имају право да учествују на Олимпијским играма. Неки национални олимпијски комитети који су чланови континенталне олимпијске асоцијације, али нису чланови ANOC-а, такмиче се на турнирима на континенталном и субрегионалном нивоу. Овим комитетима, међутим, није дозвољено да учествују на Олимпијским играма.
Национални олимпијски комитети су чланови Асоцијације националних олимпијских комитета (АНОК) који је подељен у пет континенталних асоцијација:
| Континент | Асоцијација | НОК | Најстарији НОК | Најмлађи НОК | |
|---|---|---|---|---|---|
|
Африка
|
Асоцијација националних олимпијских комитета Африке | 54 | Египат (1910) | Јужни Судан (2015) |
Америка
|
Панамеричке спортске организације | 41 | САД (1894) | Доминика (1993) Сент Китс и Невис (1993) Света Луција (1993) | |
Азија
|
Олимпијски савет Азије | 44 | Јапан (1912) | Источни Тимор (2003) | |
Европа
|
Европски олимпијски комитети | 50 | Француска (1894) | Косово (2014) | |
Океанија
|
Национални олимпијски комитети Океаније | 17 | Аустралија (1895) | Тувалу (2007) | |
Африка (ANOCA)
уреди
1: Национални олимпијски комитет је члан UANOC.
2: Национални олимпијски комитет је члан CIJM.
Америка (Panam Sports)
уреди
Азија (OCA)
уреди
1: Национални олимпијски комитет је члан UANOC.
2: Национални олимпијски комитет је члан OCA али није члан ANOC.
3: Званично име које користе IOC, ANOC и OCA заe 
Републику Кину (Тајван).
4: Национални олимпијски комитет је члан CIJM.
Европа (EOC)
уреди
1: Израел је био члан OCA, али је напустио организацију 1981. Он се поново придружио EOC 1994. године
2: Национални олимпијски комитет је члан CIJM.
Океанија (ONOC)
уреди
1: Национални олимпијски комитет је придружени члан ONOC али није члан ANOC.
Непризнати национални олимпијски комитети
уредиФарска острва и Макао имају признате Националне параолимпијске комитете и такмиче се на Параолимпијским играма. Међутим, МОК не признаје Национални олимпијски комитет ових територија, тако да они не могу да учествују на Олимпијади.[25] Макао остаје признат од стране Олимпијског савета Азије и учествује на Азијским играма.
Друге постојеће земље/региони са непризнатим олимпијским комитетима: Каталонија,[26] Гибралтар,[27] Француска Полинезија, Нијуе,[28] Нова Каледонија,[29] Курасао,[30][31][32] Гвадалуп,[30][32] Француска Гвајана,[30][32] Мартиник,[30][32] Синт Мартен,[30] Северна Маријанска острва, Ангвила,[32] Монсерат,[32] острва Теркс и Кејкос,[32][30] Придњестровље, Курдистан,[33] Северни Кипар,[34] Сомалиленд,[35] Абхазија[36] и Индијанци.[37][38]
Године 2014, објављено је да Јужна Осетија намерава да оснује Национални олимпијски комитет.[39]
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Designated as Chinese Taipei by the IOC.
Референце
уреди- ^ „National Olympic Committees”. International Olympic Committee. Архивирано из оригинала 1. 8. 2022. г. Приступљено 12. 2. 2023.
- ^ „Palestine”. International Olympic Committee. Архивирано из оригинала 27. 11. 2022. г. Приступљено 12. 2. 2023.
- ^ „Kosovo”. International Olympic Committee.
- ^ „Chinese Taipei”. International Olympic Committee.
- ^ „Cook Islands”. International Olympic Committee. Архивирано из оригинала 18. 5. 2021. г. Приступљено 12. 2. 2023.
- ^ „American Samoa”. International Olympic Committee. Архивирано из оригинала 29. 7. 2024. г. Приступљено 12. 2. 2023.
- ^ „Guam”. Архивирано из оригинала 9. 2. 2023. г. Приступљено 12. 2. 2023.
- ^ „Puerto Rico”. International Olympic Committee.
- ^ „Virgin Islands, US”. International Olympic Committee.
- ^ „Bermuda”. International Olympic Committee. Архивирано из оригинала 2. 2. 2023. г. Приступљено 12. 2. 2023.
- ^ „Virgin Islands, British”. International Olympic Committee.
- ^ „Cayman Islands”. International Olympic Committee.
- ^ „Aruba”. International Olympic Committee.
- ^ „Hong Kong, China”. International Olympic Committee.
- ^ а б „Overseas Territories (3rd February 2012)”. Publications.parliament.uk. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 2014-01-23.
- ^ „Faroe Islands”. International Paralympic Committee (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 5. 2022. г. Приступљено 2023-02-12.
- ^ „Macao, China”. International Paralympic Committee (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. Приступљено 2023-02-12.
- ^ „Status of Treaties – Niue”. United Nations Treaty Collection. 1975-12-02. Архивирано из оригинала 10. 6. 2020. г. Приступљено 2023-10-17.
- ^ „Niue”. insidethegames.biz. 2012-10-30. Архивирано из оригинала 29. 10. 2023. г. Приступљено 2023-10-17.
- ^ „127th IOC Session comes to close in Monaco”. International Olympic Committee. 9. 12. 2014. Архивирано из оригинала 4. 1. 2015. г. Приступљено 6. 8. 2016. „The NOC of Kosovo met the requirements for recognition as outlined in the Olympic Charter. These include the sport and technical requirements as well as the definition of "country" as defined in Rule 30.1 – "an independent State recognised by the international community". Kosovo is recognised as a country by 108 of the 193 UN Member States.”
- ^ „Executive Board concludes first meeting of the new year”. olympic.org ("Official website of the Olympic movement"). 13. 1. 2011. Архивирано из оригинала 14. 4. 2020. г. Приступљено 13. 1. 2011.
- ^ „Curtain comes down on 123rd IOC Session”. Olympic.org. Архивирано из оригинала 3. 8. 2012. г. Приступљено 20. 7. 2011.
- ^ „Belize - National Olympic Committee (NOC)”. 27. 7. 2021. Архивирано из оригинала 19. 10. 2018. г. Приступљено 7. 6. 2020.
- ^ „Seychelles Olympic and Commonwealth Games Association: ANOC”. Архивирано из оригинала 8. 9. 2024. г. Приступљено 7. 6. 2020.
- ^ „For the Faroe Islands, Paralympics offer rare chance to wave the flag on global stage”. The Japan Times. 25. 8. 2021. Архивирано из оригинала 24. 12. 2022. г. Приступљено 27. 11. 2021.
- ^ Hargreaves, John (2000). Freedom for Catalonia? : Catalan nationalism, Spanish identity and the Barcelona Olympic Games ([Online-Ausg.]. изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521586153.
- ^ „andalucia.com”. andalucia.com. Архивирано из оригинала 18. 12. 2017. г. Приступљено 20. 6. 2012.
- ^ „Full Page – Niue Island Sports Association and National Olympic Committee – FOX SPORTS PULSE”. Sportingpulse.com. Архивирано из оригинала 2. 7. 2013. г. Приступљено 2014-01-23.
- ^ „New Caledonia National Olympic Committee”. SportingPulse. Архивирано из оригинала 2. 7. 2013. г. Приступљено 16. 8. 2010.
- ^ а б в г д ђ „Centro Caribe Sports Members”. Centro Caribe Sports. Архивирано из оригинала 21. 8. 2023. г. Приступљено 2023-08-21.
- ^ „ODESUR CON's”. ODESUR. Архивирано из оригинала 21. 6. 2023. г. Приступљено 2023-08-21.
- ^ а б в г д ђ е „CANOC Members”. canoc.net. Приступљено 2023-09-28.
- ^ „Display Article”. Kurdishglobe.net. 16. 1. 2010. Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. Приступљено 16. 8. 2010.
- ^ „Turkish Cypriots denied access to London Olympics 2012”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 6. 3. 2015.
- ^ „Website ka wasaaradda Dhalinyaradda Iyo Ciyaaraha Somaliland - Homepage”. Somalilandolympics.org. 18. 1. 2010. Архивирано из оригинала 18. 6. 2013. г. Приступљено 16. 8. 2010.
- ^ Smoltczyk, Alexander (2009-08-27). „The ABC Republic: Abkhazia Attempts to Invent Itself”. Der Spiegel. Архивирано из оригинала 26. 5. 2012. г. Приступљено 2014-01-23.
- ^ „Native Americans seek recognition”. Nativevoices.org. 27. 2. 2006. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступљено 16. 8. 2010.
- ^ „Jim Thorpe's Sons Bolster Native American Olympic Dream : Fri, 10 Jul 2009 : eNewsChannels”. Enewschannels.com. 10. 7. 2009. Архивирано из оригинала 7. 12. 2014. г. Приступљено 16. 8. 2010.
- ^ „В Южной Осетии продолжат работу над созданием национального олимпийского комитета - Политика, выборы, власть - Новости - ИА REGNUM”. Regnum.ru. Архивирано из оригинала 19. 2. 2014. г. Приступљено 2014-01-23.
Литература
уреди- „National Olympic Committees”. International Olympic Committee. Приступљено 21. 1. 2008.
- Association of National Olympic Committees website
- „Zanzibar loses membership in Caf U-turn”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 23. 10. 2022. г. Приступљено 10. 7. 2022.
- „Senior Challenge Cup - CECAFA FOOTBALL”. 13. 7. 2014. Архивирано из оригинала 8. 9. 2024. г. Приступљено 10. 7. 2022.
- „Ethiopia score five against Zanzibar in CECAFA Senior Women's Championship”.
- Scharenberg, Swantje (2004). „1940 Olympic Winter Games (Never Held)”. Ур.: John E. Findling, Kimberly D. Pelle. Encyclopedia of the Modern Olympic Movement. Greenwood Publishing Group. стр. 310. ISBN 9780313322785. Приступљено 16. 6. 2013.
- „Guyana: Olympic tradition.”. NBC Olympics. NBC. Архивирано из оригинала 25. 4. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012.
- Anderson, Dave (26. 7. 1976). „James Wilkes [sic] deserved to compete in Olympics”. Lethbridge Herald. стр. 12.
- „James Gilkes: A lost opportunity”. Stabroek News. 15. 8. 2008. Архивирано из оригинала 3. 1. 2018. г. Приступљено 16. 6. 2013.
- „Around the National Olympic Committees: Declaration by 18 European NOCs” (PDF). Olympic Review. Lausanne: International Olympic Committee (151): 273. мај 1980. Архивирано (PDF) из оригинала 1. 5. 2018. г. Приступљено 19. 8. 2016.
- Barker, Philip (јул 2010). „The Hidden Legacies of Moscow '80: Changes in Ceremonial and Attitudes” (PDF). Journal of Olympic History. ISOH. 18 (2): 32—37. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 5. 2018. г. Приступљено 19. 8. 2016.
- „Olympics-Kuwait to hoist the flag at Games after row resolved”. Reuters. 14. 7. 2012. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 24. 7. 2012.
- „Indian athletes to compete under Olympic flag at Sochi Games”. The Globe and Mail. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 19. 1. 2014.
- „Shiva Keshavan qualifies for Sochi Winter Olympics”. The Times of India. 19. 1. 2014. Архивирано из оригинала 13. 8. 2019. г. Приступљено 19. 1. 2014.
- „International Olympic Committee reinstates India at Sochi after ban”. CNN. 11. 2. 2014. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 11. 2. 2014.
- „IOC Executive Board lifts suspension of NOC of India”. 21. 7. 2016. Архивирано из оригинала 11. 2. 2014. г. Приступљено 10. 8. 2016.
- „IOC suspends Kuwait's national Olympic committee”. USA Today. 27. 10. 2015. Архивирано из оригинала 27. 7. 2024. г. Приступљено 4. 11. 2015.
- „Suspension of the Kuwait Olympic Committee”. Olympics. 27. 10. 2015. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 4. 11. 2015.
- „Independent Olympic Athletes”. Rio2016.com. Rio 2016 Organising Committee for the Olympic and Paralympic Games. Архивирано из оригинала 15. 8. 2016. г. Приступљено 3. 8. 2016.
- „Team of Refugee Olympic Athletes (ROA) created by the IOC”. IOC. Архивирано из оригинала 29. 5. 2016. г. Приступљено 3. 3. 2016.
- „Russians, Kenyans to face evaluation for Rio Games spots, IOC chief Thomas Bach says”. ABC News. 21. 6. 2016. Архивирано из оригинала 7. 10. 2016. г. Приступљено 22. 7. 2016.
- Yeung, Peter (10. 7. 2016). „Rio 2016: Every Russian athlete except Darya Klishina and Yuliya Stepanova rejected from competing at Olympics”. The Independent. Архивирано из оригинала 27. 5. 2019. г. Приступљено 22. 7. 2016.
- „Decision of the IOC Executive Board concerning the participation of Russian athletes in the Olympic Games Rio 2016”. IOC. 24. 7. 2016. Архивирано из оригинала 30. 12. 2017. г. Приступљено 24. 7. 2016.
- „Background Information to the decision of the IOC Executive Board concerning the participation of Russian athletes in the Olympic Games Rio 2016”. 2016-07-24. Архивирано из оригинала 2016-07-25. г. Приступљено 2016-07-27.
- Gleeson, Matthew (31. 7. 2016). „Russian Darya Klishina training where Australians train ahead of 2016 Rio Olympics”. Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала 2. 8. 2016. г. Приступљено 1. 8. 2016.
