Википедија

Guseničar transporter agencije NASA

Guseničar transporter (engl. Crawler-transporter) je par vozila sa gusenicama koje agencija NASA koristi za transport raketa-nosača od zgrade za vertikalnu montažu (VAB) do lansirnog kompleksa 39 (LK39) SC Kenedi. Prvobitno su korišćena za transport raketa Saturn IB i Saturn V tokom misija Apolo, Skajlab i Apolo-Sojuz. Nakon toga, korišćena su za transport spejs-šatlova u periodu 1981–2011. Guseničar transporter prenosi raketu na mobilnoj lansirnoj platformi (MLP) do lansirne rampe, i nakon svakog lansiranja ponovo odlazi do rampe gde preuzima MLP i vraća je nazad do VAB.[1]

Guseničar transporter
(Crawler-transporter)
Probna vožnja guseničara transportera br. 2 nakon servisa 21. decembra 2004. godine
Pregled
ProizvođačMarion Power Shovel Company
Proizvodnjau upotrebi od 1965. godine
Pogonski agregat
MotorDva Alco V16 dizel-motora po 2.050 kW (2.750 ks);
još dva generatora od 750 kW (1.006 ks), pokretana motorima od 794 kW (1.065 ks), koriste se za podizanje, upravljanje, osvetljenje i ventilaciju
Stepen prenosa16 elektromotora pokretanih pomoću četiri generatora (svaki po 1.000 kW; 1.341 ks)
Veličine
Dužina40.000
Širina35.000
Visinapodesiva; 6 do 8.000
Masa2.721.000

Dva guseničara transportera je projektovala i izgradila kompanija Marion Power Shovel pomoću komponenti koje je obezbedila kompanija Rokvel, a svaki od transportera koštao je 14 miliona dolara.[2] Po završetku izgradnje, guseničar transporter postao je najveće kopneno vozilo na planeti sa sopstvenim pogonom. Mada postoje i veća kopnena vozila, poput rotornog bagera Bagger 288, ona se napajaju iz eksternih izvora (nemaju sopstveni pogon).

Specifikacije uredi

Guseničar transporter ima masu od 2.721.000 kg, i ima osam gusenica, po dve na svakog uglu.[3] Svaka gusenica sastavljena je od 57 ploča (u žargonu se nazivaju i „cipele“), a svaka od tih ploča ima masu od 900 kg. Dimenzije transportera su 40 x 35 m (1.400 m2). Visina od platforme do tla se može podešavati i iznosi od 6,1 do 7,9 m, i svaka strana (ugao) transportera se može spuštati ili podizati nezavisno od ostalih. Guseničar koristi laserski sistem za navođenje i sistem za nivelaciju koji održava MLP u vodoravnom položaju sa dostupanjem od samo 10 lučnih minuta (što je znači da se vrh rakete Saturn V, visoke preko 110 m, pomerao najviše 30 cm) prilikom uspona uz nagib ispred lansirne rampe koji iznosi 5°.[4] Poseban laserski sistem koristi se za uspešno spajanje transportera i MLP unutar VAB ili pri povratku nakon lansiranja, sa tačnošću od svega nekoliko centimetara.[5] Za kretanje transportera potreban je tim od 30 inženjera, tehničara i vozača.[6]

 
Guseničar transporter prevozi Diskaveri uz prilaznu rampu LK 39B. Zadnji deo transportera se podiže kako bi spejs-šatl ostao vodoravan.

Oba guseničara su remontovana 2003. godine, kada je urađen servis kontrolnog centra za motore (engl. Motor Control Center), u kojem se nalaze svi prekidači i ostala električna oprema kojom se kontroliše rad i kretanje transportera. Tu se nalaze i novi motor i sistem za ventilaciju pumpi, kao i novi hladnjaci dizel-motora. Ovom prilikom remontovane su i dve kabine u kojima sede vozači, po jedna na prednjem i zadnjem kraju.[6] Nakon ovog remonta guseničar transporter je imao dva Alco V16 dizel-motora po 2.050 kW (2.750 ks), još dva generatora od 750 kW (1.006 ks), pokretana motorima od 794 kW (1.065 ks), koji se koriste za podizanje, upravljanje, osvetljenje i ventilaciju. Još dva agregata od 150 kW (201 ks) obezbeđivala su napajanje za mobilnu lansirnu platformu. Rezervoari transportera primaju 19.000 litara dizel-goriva, a transporter ga je sagorevao tempom od 296 litara po pređenom kilometru.[3] Zbog starosti i potrebe da u budućnosti prevozi novi Svemirski lansirni sistem i lansirni toranj koji je za tu raketu namenski konstruisan, agencija NASA je sredinom 2012. godine jedan od guseničara u potpunosti remontovala, i tom prilikom su „ugrađeni novi motori, novi izduvni sistem, nove kočnice, nova hidraulika, i novi kompjuteri“, kako bi se njegova nosivost podigla sa 5.400.000 na 8.200.000 kg.[2]

Guseničarom se upravlja iz dve konstrolne kabine koje se nalaze na prednjem i zadnjem kraju, i on se kreće po namenski sagrađenoj stazi koja je duga 5,6 km maksimalnom brzinom od 1,6 km/h kada prevozi raketu-nosača, ili 3,2 km/h kada je prazan. Put od zgrade za vertikalnu montažu do lansirne rampe prosečno traje oko pet sati.[3] Svaka staza po kojoj se guseničar kreće nasuta je dva metra debelim slojem rečnog kamena iz Alabame i Tenesija, jer ovo kamenje stvara vrlo malo trenje i tako se smanjuje rizik od nastajanja varnica.[7]

Svemirski centar Kenedi koristi dva ista transportera, koji su dobili nadimke „Hans“ i „Franc“[8], od kada su oni dostavljeni 1965. godine. Od tada su zajedno prevalili preko 5.500 km, što je ekvivalnetno vožnji automobilom od Beograda do Novosibirska[9], ili pravolinijskoj udaljenosti od Beograda do Kinšase.[6]

Pojavljivanje u popularnoj kulturi uredi

Gusničar transporter se pojavljivao u mnogim televizijskim serijama, dokumentarcima i filmovima. U jednoj epizodi treće sezone serijala Prljavi poslovi, koji se od 2005. godine emituje na Diskaveri kanalu, voditelj Majk Rou pomaže radnicima koji održavaju guseničar transporter i na kraju seda „da ga provoza“.[10] Guseničar se pojavljuje i u filmovima Apolo 13 (iz 1995) i u trećem delu serijala Transformersi – Transformersi - Tamna strana meseca (iz 2011). Vozilo slično guseničaru transporteru korišćeno je i u filmu Bitka za Pacifik iz 2013. godine, za transport velikih robota zvanih Jaeger.

Galerija uredi

  •  
    Raskrsnica na stazi za kretanje guseničara. Desna staza vodi ka LK 39A (na kojoj se na slici nalazi Endevor), dok leva staza vodi ka LK 39B.
  •  
    Saturn V na transporteru
  •  
    Snimak gusenica iz blizine
  •  
    Atlantis na MLP i guseničaru
  •  
    Guseničar prevozi Ares I-X

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Kennedy Prepares to Host Constellation”. NASA.gov. 28. 9. 2007. Arhivirano iz originala 25. 01. 2021. g. Pristupljeno 7. 6. 2009. 
  2. ^ a b Peddie, Matthew (5. 9. 2012). „NASA's Historic Giant Crawler Gets a Tune Up for Modern Times (Pics)”. Transportation Nation. Arhivirano iz originala 09. 05. 2013. g. Pristupljeno 10. 01. 2015. 
  3. ^ a b v „Crawler - Transporter”. NASA.gov. 21. 4. 2003. Arhivirano iz originala 27. 05. 2010. g. Pristupljeno 18. 6. 2007. 
  4. ^ „KSC-05PD-1322”. NASA.gov. 15. 6. 2005. Arhivirano iz originala 9. 1. 2008. g. Pristupljeno 18. 6. 2007. 
  5. ^ „Countdown! NASA Launch Vehicles and Facilities”. NASA.gov. oktobar 1991. PMS 018-B. Arhivirano iz originala 9. 1. 2008. g. Pristupljeno 18. 6. 2007. 
  6. ^ a b v „Crawler Transporter” (PDF). Return to Flight Spotlight. NASA (1). april 2004. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 3. 2009. g. 
  7. ^ Halvorson, Todd (13. 8. 2000). „Shuttle Safe Haven Opens at Kennedy Space Center”. Space.com. Arhivirano iz originala 20. 9. 2005. g. 
  8. ^ Sands, Jason (maj 2007). „NASA's Diesel-Powered Shuttle Movers”. Diesel Power. Arhivirano iz originala 6. 11. 2014. g. Pristupljeno 11. 1. 2015. 
  9. ^ Ruta Beograd – Novosibirsk na Gugl mapama
  10. ^ „The Complete Dirty Jobs Show Guide: 2007”. Discovery.com. Arhivirano iz originala 12. 10. 2012. g. 

Spoljašnje veze uredi

 
Guseničar transporter agencije NASA na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гусеничар_транспортер_агенције_НАСА&oldid=26862607”