DMB M-3

DMB M-3
Konstruktor	ARDAG
Karakteristike
Tip	turbomlazni motor
Dužina	3.120 mm
Prečnik	830 mm
Performanse
Maksimalni potisak u sekundi	1.600-2.000 kN

DMB M-3 je bio turbomlazni motor sa aksijalnim kompresorom i aksijalnom turbinom koje se prototipski proizvodio u švajcarskoj firmi ARDAG za potrebe Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.

Razvoj

Početkom pedesetih godina JRV pokazalo je interes za razvoj domaćeg turbomlaznog motora koji bi se eventualno ugradio u novi mlazni avion - podzvučni lovac-bombarder jer je praktično bilo nemoguće nabaviti takav motor u inostranstvu. U tom cilju sklopljen je ugovor sa švajcarskom firmom ARDAG u kojoj su radili nemački inženjeri koji su tokom Drugog svetskog rata razvijali nemačke mlazne motore. Ugovor je obuhvatao razvoj i izradu prototipa turbomlaznog motora sa aksijalnim kompresorom i aksijalnom turbinom pod radnom oznakom M-3, statičkog potiska između 1.600 i 2.000 daN i to tako da je ARDAG bio obavezan da po fazama isporučuje dokumentaciju VTI na osnovu koje je posebno eksperimentalno odeljenje u okviru fabrike motora u Rakovici trebalo da napravi i ispita pojedine sklopove motora. Na osnovu dobijenih rezultata ARDAG bi po potrebi preradio dokumentaciju, da bi se na kraju izradio i ispitao prototip motora. Ukoliko rezultati ispitivanja prototipa potvrde tražene parametre krenulo bi se sa njegovom serijskom proizvodnjom u fabrici DMB.

Mada je rakovička fabrika po Turbomekinoj licenci već proizvodila turbomlazni motor Palas, izrada delova za M-3 bio je veliki izazov s obzirom da se radi o daleko većem i jačem motoru sa drugim tipom kompresora. Poseban problem predstavljalo je ispitivanje pojedinih komponenti. Na primer, potrebna snaga elektromotora koji je tokom ispitivanja pokretao aksijalni kompresor motora iznosila je oko 20 MW što je prevazilo raspoloživu snagu gradske elektromreže. Zbog toga su ispitivanja kompresora vršena između 2 i 4 sata ujutru, kada je vršno opterećenje elektroinstalacije bilo najmanje.

Upotreba

Iako je M-3 bio za jednu generaciju ispred tadašnjih turbomlaznih motora u svetu, na kraju se 1957. godine od projekta odustalo jer njegov potpun razvoj i uvođenje u serijsku proizvodnju ne bi bio ekonomičan s obzirom na procenjene potrebe za tim motorom. Pored toga, njegov poprečni presek bio bi prevelik za mlazni školsko-borbeni avion čiji razvoj se planirao. Ipak, u to vreme M-3 bio je među najjačim turbomlaznim motorima u Evropi.

Korišćenje

Jugoslavija

Vidi još

Izvori

Sadržaj ovog članka je jednim delom ili u celosti preuzet sa Muzeja vazduhoplovstva Beograd. Nosilac autorskih prava nad materijalom je dao dozvolu da se isti objavi pod slobodnom licencom. Dokaz o tome se nalazi na OTRS sistemu, a broj tiketa sa konkretnom dozvolom je 2009082810052656.