Википедија

Daleminci

Daleminci ili Glomači (glsrp. Głomačenjo, lat. Daleminci) je lužičkosrpsko pleme, koje je živelo u srednjem toku Labe.

Karta Lužičkih plemena u VIII—X veka[1][2][3]

L. Niderle je smatrao da su razlozi za promenu imena Daleminaca su tajanstveni. Moguće je da su na teritoriji drevnih Daleminaca kasnije uznapredovali su Glomači, pa je staro ime zamenjeno novim.[4] Lingvista O. Trubačov je smatrao da etnonim Daleminci ima ilirovenetsko poreklo: od ilirskog Dalmatae — „ovčiji (pastiri)”. [5] Arheolog V. Sedov je smatrao da je etnonim Daleminci pripada plemenu praško-korčakskog porekla, a ime Glomači je povezano sa Slovenima rjusenske kulture, koji su se preselili ovde kasnije.[6]

Istorija

uredi

Daleminci su prvi put spomenuti 805. godine, kad su poraženi od Franaka, a njihov kralj Semela je trebalo da preda taoce.[7] Daleminci su živeli u plodnom području između reka Grose Reder i Frajberger Mulde, između današnjeg Majsena i Štrele. Njihova naselja su se nalazila pored Labe i zapadnih pritoka Muldea blizu Grime.[8] Daleminci su bili odvojeni od susednih plemena dubokim šumama.[7] Od 11. veka naselja Daleminaca su se proširivala prema severu i istoku, južna granica njihove teritorije bila je stalna. Zapadno područje pored Grime u 10. veku su dobili Hutičani. Prema „Bavarskom geografu” sredinom 9. veka Daleminci (Talaminzi[9]) imali su 14 gradina. Plemenski centar početkom 10. veka bila je gradina Gana (spomenuta 929. godine).[8] Daleminci su imali vrstu konjanika (Wethenici), koji se pominju od druge polovine 10. veka.[10] Merseburški biskup Titmar je izveštavao da je pleme Glomača obožavalo jezera i izvore, i proricalo na obali svetog jezera Glomuzi kod Lomacša uz pomoć krvi i pepela.[11]

Borba sa Francima i Nemcima

uredi

U 9. i 10. veku tokom 70 godina Daleminci su se branili od istočnofranačkih i saksonskih osvajača.[12] Didengofenskim kapitularom 805. godine Karlo Veliki je zabranio prodaju oružja u zemlje Slovena i Avarima, kao i vojni pohodi protiv Čeha i Genevara istočno od Magdeburga i u zemlju Daleminaca (Demelchion).[13] Od 850. godine Daleminci, zajedno s nekim drugim lužičkosrpskim plemenima, bili su nezavisni i politički samostalni.[14] Od 883. godine većina lužičkosrpskih plemena istočno od Zalea tokom 12 godina bila su deo Velike Moravske, kojoj su platila danak.[15] U drugoj polovini 9. veka učestvovali su u ustancima lužičkosrpskih plemena.[16] Saksonski vojvoda Henrik bez uspeha borio se protiv Daleminaca 905. i 906. godine.[17] Godine 929. Henrik napao je Dalemince: posle dvadesetodnevne opsade plemenskog centra Gane, njegovo odraslo stanovništvo bilo je potpuno ubijeno, a žene i deca su odvedeni u ropstvo. Ovaj napad je slomio moć Daleminaca.[12] Iste godine, da pojača svoju moć, Henrik I osnovao je na obali Labe tvrđavu Majsen, koja je trebalo da postane uporište za buduće pohode u zemlju Lužičkih Srba.[18] Od tada je počelo uključivanje Slovena u Majsensku marku.[7] Godine 971. Daleminci, zajedno s Nižanima, Milčanima i Lužičanima, platili su desetinu Majsenskoj episkopiji robovima.[19]

Oko 1500. godine jezik Daleminaca je potisnut nemačkim kolonistima.[7]

  •  
    Daleminci-Glomači na karti lužičkosrpskih plemena 9. i 11. veka
  •  
    Daleminci sredinom 9. veka prema „Bavarskom geografu”
  •  
    Mesto, gde je nekad bilo sveto jezero Daleminaca — Glomuzi

Reference

uredi
  1. ^ „Bolьšaя Sovetskaя Эnciklopediя; Karta iz statьi «Polabskie slavяne» v BSЭ. Polabskie slavяne v 8—10 vv”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. 
  2. ^ Statья Polabskie slavяne // Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя / Gl. red. A. M. Prohorov. — 3-e izd. — M.: «Sov. эnciklopediя», 1969—1978. — T. 20.
  3. ^ „Słowiańszczyzna zachodnia (Karta razmeщeniя plemёn zapadnыh slavяn v 800—950 gg.)”. Arhivirano iz originala 16. 05. 2016. g. 
  4. ^ Niderle, Lюbor (2010). Slavяnskie drevnosti. Kulturnый centr „Novый akropolь”. str. 149. Arhivirano iz originala 20. 08. 2016. g. Pristupljeno 14. 06. 2019. 
  5. ^ Trubačev, O. N. (1974). Rannie slavяnskie эtnonimы — svideteli migracii slavяn. 6. Moskva: Vopr. яzыkoznaniя. str. 52—53. 
  6. ^ Sedov, V. V. (1995). Slavяne v rannem srednevekovьe. Moskva: Fond arheologii. str. 143. 
  7. ^ a b v g Franz Schön, Dietrich Scholze, Susanne Hose, Maria Mirtschin, Anja Pohontsch (2014). Sorbisches Kulturlexikon. Bautzen: Domowina-Verlag. str. 84. 
  8. ^ a b E. Brankačk, F. Mětšk a druzy (1977). Stawizny serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. str. 21. 
  9. ^ Herrman, I. (1988). Drevnosti slavяn i Rusi. Ruzzi. Forsderen Liudi. Fresiti. K voprosu ob istoričeskih i эtnografičeskih osnovah «Bavarskogo Geografa» (pervaя polovina IX veka). Moskva: Nauka. str. 164. 
  10. ^ E. Brankačk, F. Mětšk a druzy (1977). Stawizny serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. str. 53. 
  11. ^ E. Brankačk, F. Mětšk a druzy (1977). Stawizny serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. str. 74. 
  12. ^ a b E. Brankačk, F. Mětšk a druzy (1977). Stawizny serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. str. 67. 
  13. ^ E. Brankačk, F. Mětšk a druzy (1977). Stawizny serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. str. 45, 62. 
  14. ^ E. Brankačk, F. Mětšk a druzy (1977). Stawizny serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. str. 57. 
  15. ^ E. Brankačk, F. Mětšk a druzy (1977). Stawizny serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. str. 65. 
  16. ^ E. Brankačk, F. Mětšk a druzy (1977). Stawizny serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. str. 17. 
  17. ^ E. Brankačk, F. Mětšk a druzy (1977). Stawizny serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. str. 66. 
  18. ^ E. Brankačk, F. Mětšk a druzy (1977). Stawizny serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. str. 18. 
  19. ^ E. Brankačk, F. Mětšk a druzy (1977). Stawizny serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. str. 55. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Далеминци&oldid=26863191”