Отворите главни мени

Хенрик I Птичар (нем. Heinrich I.; 8762. јул 936) је био краљ Немачке (919—936) и војвода Саксоније (912—936). Оснивач је отонске династије немачких краљева и царева. Сматра се и првим краљем средњовековне Немачке, која се дотад звала Источна Франачка. Створио је успешну немачку војску, која је зауставила Мађаре, победила Нормане на северу и Словене на истоку. Проширио је територије Немачке и на истоку и на северу.

Хенрик I Птичар
Ptáčník.jpg
Хенрик I Птичар
Датум рођења876.
Место рођењаСвето римско царство
Датум смрти2. јул 936.
Место смртиMemleben
Свето римско царство
ДинастијаОтонска династија
ОтацОтон I, војвода Саксоније
МајкаHedwiga
СупружникМатилда Немачка, Hatheburg von Merseburg
ПотомствоХедвига од Саксоније, Отон I, Герберга од Саксоније, Хајнрих I, војвода Баварске, Bruno the Great, Thankmar
Краљ Немачке
Период919936.
ПретходникКонрад I
НаследникОтон I

Садржај

БиографијаУреди

 
Слика Хермана Фогела која приказује легенду о немачкој круни понуђеној Хенрику Птичару.

Отац му је био војводе од Саксоније, а мајка му је ћерка Карломана Баварског. Након очеве смрти 912, Хенрик постаје војвода од Саксоније. Био је често у сукобима са јужним суседима, војводама од Франконије.

Постаје краљУреди

Када је 918. умро краљ Конрад I, Хенрик је по Конрадовој препоруци постао нови краљ. То је било доста неочекивано обзиром на спорове, које су Конрад и Хенрик имали од 912. до 915. око Тирингије. Наводно је учвршћивао мреже за птице, када је стигла порука да је постао краљ, па отада носи надимак „Птичар“.

На сабору у Фрицлару 919, саксонско и франконско племство изабрало је Хенрика за краља. Хенрик је одбио да буде миропомазан од стране цркве, јер је наводно желео да буде краљ изабран од народа, а не од цркве. Војвода од Баварске, Арнулф Лоши није прихватио Хенрика као краља. Био је антикраљ до 921, када Хенрик осваја Баварску и присиљава га да се закуне на покорност.

Стил владања и војводстваУреди

Хенрик Птичар је краљевство сматрао конфедерацијом војводстава, а себе је сматрао првим међу једнакима. Дотада су Каролинзи настојали контролисати краљевство помоћу грофова, али то су се сукобљавали краљеви интереси и интереси племства. Хенрик је допустио војводама Франконије, Швабије и Баварске да задрже потпуну унутрашњу контролу својих поседа.

ЛоренаУреди

Хенрик је неколико пута покушавао да освоји Лорену, која је од 910. била у француским рукама. Рудолф Бургундијски га је великом војском спречавао у том науму. Кад је француски краљ Рудолф Бургундијски био заузет, Хенрик је поново покушао и 925. је победио Гизелберта, војводу од Лотарингије (Лорене) и тиме је Лорена поново постала део Немачке. Отада Лорена остаје вековима у немачком поседу. Лорена постаје пето војводство у немачком краљевству. Војводства су:

Стварање јаке војскеУреди

Хенрик Птичар је био успешан заповедник војске. Немачку су непрестано нападали Мађари. Хенрик им је 924. платио велики данак, с циљем да осигура десетогодишњи мир, током кога Хенрик може утврђивати градове и увежбавати нову елитну коњицу.

Новоствореном војском у којој су језгро чинили тешко оклопљени витезови кренуо је најпре источно преко Лабе. Словенске територије источно од Лабе постају лак плен нове увежбане војске. Са новоствореном војском, већ 928. осваја Хавели и Далеминци, а 929. гуши побуну у Бохемији (Чешкој). Источно од Лабе ствара читав низ нових градова, који постају одскочна даска за колонизацију словенског истока.

Победио је Мађаре и Нормане и проширио се на северуУреди

Када су Мађари поново напали 933, Хенрик их побеђује у бици код Риаде.

На северу су постојали стални проблеми са Норманима, Данцима, који су пљачкали градове северне Немачке. Нова војска показује се успешна и против Нормана. На северу је успео да подјарми Данце, који су дотад задавали велике проблеме северним крајевима, а особито Фризијцима. Територије Венда постају део Немачке, а Шлесвиг осваја 934. године.

Уједињена немачка племенаУреди

Када је Хенрик I Птичар умро 2. јула 936, сва немачка племена су била уједињена у једном краљевству. Постао је први немачки краљ. Његов син Отон I, постао је цар Светог римског царства. Други син је постао војвода Баварске, а трећи син Бруно постао је надбискуп Келна.

Успеси Хенрикове властиУреди

Време његове владавине је обележено следећим успесима:

  • зауставио је Норманске нападе на северу,
  • победио је Мађаре,
  • освојио је славенска подручја источно од Лабе,
  • Лорена је постала део Немачке,
  • створио је унутрашњи мир у краљевству и
  • започео је покрштавања на северу до Скандинавије.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Graf Brun (Brunhart)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Лиудолф, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Gisla von Verla
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Отон I, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Billung of the Franks
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Oda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Aeda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Хенрик I Птичар
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Poppo of Grapfeld
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Henry of Franconia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Hedwiga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. (perhaps) Eberhard of Friuli
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Ingeltrude
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. (perhaps) Gisela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Bachrach. David S. "Restructuring the Eastern Frontier: Henry I of Germany, 924-936," Journal of Military History (Jan 2014) 78#1 pp. 9–36
  • Barraclough, Geoffrey, ур. (1961). Studies in Mediaeval History:Mediaeval Germany. Vol. II. Essays. Basil Blackwell. 
  • Gwatkin, H. M., Whitney, J. P. (ed) et al. The Cambridge Medieval History: Volume III. Cambridge: Cambridge University Press.1926..
  • Leyser, Karl, Medieval Germany and Its Neighbours 900-1250 . London: The Hambledon Press.1982.
  • Menzel, W. Germany from the Earliest Period. Vol I
  • Arnold, Benjamin, Medieval Germany, 500-1300: A Political Interpretation . Basingstoke: Palgrave Macmillan.1997.
  • Bachrach, David S., ‘The Military Organization of Ottonian German, c. 900-1018: The Views of Bishop Thietmar of Merseburg’, The Journal of Military History, 72 (2008), 1061-1088
  • Bachrach, David S., ‘Exercise of Royal Power in Early Medieval Europe: the Case of Otto the Great 936-73’, Early Medieval Europe, 17 (2009), 89-419
  • Bachrach, David S., ‘Henry I of Germany’s 929 Military Campaign in Archaeological Perspective’, Early Medieval Europe, 21 (2013), 307-337
  • Bachrach. David S., 'Restructuring the Eastern Frontier: Henry I of Germany, 924-936', Journal of Military History, 78 (2014), 9-36
  • Gillingham, John, The Kingdom of Germany in the High Middle Ages (900-1200) . London: The Historical Association.1971.
  • Leyser, Karl, Rule and Conflict in Early Medieval Society: Ottonian Saxony . Indiana: Indiana University Press.1979.
  • Leyser, Karl, Medieval Germany and Its Neighbours 900-1250 . London: The Hambledon Press.1982.
  • Müller-Mertens, Eckhard, ‘The Ottonians as Kings and Emperors’, in The New Cambridge Medieval History III: c. 900-1024, ed. by Timothy Reuter . Cambridge: Cambridge University Press.2000. стр. 233.–266
  • Nicholas, David M., The Evolution of the Medieval World: Society, Government & Thought in Europe, 312-1500 . London: Routledge.1992.
  • Peden, Alison ‘Unity, Order and Ottonian Kingship in the Thought of Abbo of Fleury’, in Belief and Culture in the Middle Ages: Studies Presented to Henry Mayr-Harting, ed. Richard Gameson and Henrietta Leyser . Oxford: Oxford University Press.2001. стр. 158.–168
  • Reuter, Timothy, Germany in the Early Middle Ages, C. 800-1056 (London: Longman Group. 1991)
  • Reuter, Timothy ‘The ‘Imperial Church System’ of the Ottonian and Salian Rulers: a Reconsideration’, The Journal of Ecclesiastical History, 33 (2011), 347-375

Спољашње везеУреди



Претходник:
Конрад I
Краљ Немачке
(919936)

Наследник:
Отон I