Девојка са тетоважом змаја
Devojka sa tetovažom zmaja (originalno ime na šve. Män som hatar kvinnor, bukvalni prevod Muškarci koji mrze žene) je psihološki triler švedskog autora i novinara Stig Larsona (1954–2004), koji je objavljen posthumno 2005. godine i postao međunarodni bestseler.[1] To je prva knjiga iz „Milenijum" serijala.
| Devojka sa tetovažom zmaja | |
|---|---|
| Autor | Stig Larson |
| Zemlja | Švedska |
| Jezik | Švedski |
| Žanr / vrsta dela | Kriminalistički, misterija, triler |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | Norstedts förlag (Švedska) |
| Datum | avgust 2005. |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-7702-433-8 |
Pozadina uredi
Larson govori o incidentu koji se, kako kaže, dogodio kada je imao 15 godina: Stajao je pored dok su tri muškarca silovala njegovu poznanicu Lizbet. Danima kasnije, mučen krivicom jer nije učinio ništa da joj pomogne, molio je za oproštaj - što je ona odbijala da pruži. Ovaj incident, rekao je, proganjao ga je godinama kasnije i jednim delom ga je inspirisao da stvori lik po imenu Lizbet koja je takođe bila žrtva silovanja.[2] Istinitost ove priče dovedena je u pitanje od trenutka Larsonove smrti, nakon što je kolega iz časopisa Ekspo javio Roling Stounu da mu je Larson rekao da je priču čuo iz druge ruke i da je prepričao kao svoju.[3]
Sa izuzetkom izmišljenog Hedestada, roman se događa u stvarnim švedskim gradovima. Časopis „Milenijum“ u knjigama ima karakteristike slične onima u Larsonovom časopisu Ekspo, kao što su njegova društveno-politička sklonost i finansijske poteškoće.[4]
Zaplet uredi
Svakog 1. novembra tokom poslednjih 36 godina, Henrik Vanger dobija anonimni uramljeni osušeni cvet, za svoj rođendan. Sve ramove ima okačene na sidu u svojoj kući. Svake godine telefonira svom prijatelju, penzionisanom detektivu-nadzorniku, koji deli isti rođendan i godine, i priča mu o najnovijem cvetu. Mogu se samo pitati ko ga je poslao i zašto.
U decembru 2002. godine Mikael Blumkvist, izdavač švedskog političkog časopisa Milenijum, izgubio je slučaj klevete koji uključuje navode o milijarderu industrijalcu Hansu-Eriku Veneštremu. Blomkvist je osuđen na tri meseca (odloženo) zatvora i naloženo mu je da plati veliku štetu i troškove. Ubrzo nakon toga, pozvan je da se sastane sa Henrikom Vangerom, penzionisanim izvršnim direktorom korporacije Vanger, nesvestan da je Vanger proverio njegovu ličnu i profesionalnu istoriju; istragu Blumkvistovih okolnosti sprovela je Lizbet Salander, sjajna, ali duboko uznemirena istraživačica i hakerka.
Vanger obećava da će Blumkvistu pružiti dokaze protiv Veneštrema ako otkrije šta se dogodilo Vangerovoj unuci, Harijet, koja je nestala 1966. godine tokom porodičnog okupljanja na Vangerovom imanju na ostrvu Hedebi, istog dana kada je saobraćajna nesreća na mostu privremeno prekinula vezu ostrva sa kopnom. Blumkvist ostaje na ostrvu dok istražuje istoriju porodice Vanger i Harijetin nestanak. Upoznaje nekoliko članova klana Vagner, uključujući Harijetinog brata, Martina, trenutnog izvršnog direktora kompanije; Izabelu, Martinovu i Harijetinu majku; i Sesiliju, upraviteljku koja je bila Harijetina mlađa tetka i prijateljica, koja kasnije u romanu zavodi Blumkvista.
U međuvremenu, Salanderov pravni staratelj Holger Palmgren dobija moždani udar. Zamenjuje ga Nils Bjurman, koji iznuđuje seksualne radnje od Salanderove i na kraju je siluje. Nakon što je tajno snimila njen napad, Salanderova se osvećuje, muči Bjurmana i preti da će ga upropastiti ako joj on ne pruži potpunu kontrolu nad njenim životom i finansijama. Zatim koristi mašinu za tetoviranje kako bi ga označila kao silovatelja.
Na ostrvu Hedebi, Blumkvist traži nove dokaze o Harijetinom nestanku. Ključni dokaz je serija fotografija koje je Harijet snimila na paradi neposredno pre nego što je nestala. One pokazuju njenu nelagodnu reakciju na nešto što vidi. Blumkvist pronalazi fotografiju koju je snimio neko ko je stajao pored Harijet. Zaključuje da je reagovala na mladića koji je stajao preko puta, ali slika je previše nejasna da bi mogao da ga identifikuje. Blumkvist, u Harijetinom časopisu, takođe otkriva skup imena i brojeva za koje se veruje da su stari telefonski brojevi; međutim, njegova ćerka Pernila, ih identifikuje kao citate iz „Knjige Levitske", koji opisuju pravila o nasilnom kažnjavanju žena. Blumkvist povezuje jedno od njih sa grotesknim ubistvom sekretarice korporacije Vanger 1949. godine i shvata da je možda na tragu starog serijskog ubice. Vangerov advokat predlaže Salanderovu kao asistentkinju u istraživanju.
Blumkvist shvata da je Salanderova hakovala njegov računar zbog početnog izveštaja, i suočava se sa njom kako bi zatražio pomoć u istrazi, na šta ona pristaje. Njih dvoje na kraju postaju povremeni ljubavnici. U međuvremenu, Salanderova je otkrila preostala četiri ubistva koja odgovaraju biblijskim citatima u Harijetinom časopisu, kao i još nekoliko koja su odgovarala profilu. Međutim, oni shvataju da je ovo više od samo starog ohlađenog slučaja kada je lokalna mačka ostavljena raskomadana na njihovom tremu, a na Blumkvista pucano iz daljine tokom popodnevnog trčanja.
Uverena da mora postojati veza između ubistava i porodice Vanger, Salanderova pretražuje arhive korporacije Vanger. Ona primećuje da se većina ubistva desila na lokacijama u kojima je korporacija poslovala. Počinje da sumnja da je ubica Gotfrid Vanger, Martinov i Harijetin pokojni otac, ali otkriva da je on umro pre poslednjeg ubistva.
Dok Salanderova i dalje lovi kroz arhive, Blumkvist identifikuje mladića na fotografiji upoređujući košulju koju je nosio sa uniformama dečaka u školi Martina Vangera. Međutim, pre nego što je išta učinio, Martin zarobljava Blumkvista, otkrivajući da ga je Gotfrid „inicirao" u ritualno silovanje i ubistvo žena pre vlastite smrti, a implicira da je Gotfrid seksualno zlostavljao njega i Harijet. Posle Gotfridove smrti, Martin nastavlja da ubija žene, ali je odustao od verskih tema koje su motivisale njegovog oca. Martin pita Blumkvista o onome što je otkrio o Harijet, a Blumkvist shvata da Martin nije ubio svoju sestru. Martin pokušava da ubije Blumkvista, ali Salanderova - koja je sa Martinom uspostavila vezu samostalno - stiže i napada ga. Martin beži automobilom, Salanderova ga prati, i izvršava samoubistvo namerno se sudarajući sa kamionom.
Verujući da je Sesilijina sestra Anita, koja sad živi u Londonu, jedina rodbina koja možda zna nešto o Harijetinoj sudbini, Blumkvist i Salanderova prisluškuju njen telefon i saznaju da je Harijet još uvek živa i da živi pod Anitinim imenom u Australiji. Kada je Blumkvist odleteo tamo da je upozna, Harijet mu govori istinu o njenom nestanku: njen otac Gotfrid ju je više puta silovao, dok ga nije ubila u samoodbrani. To ipak nije rešilo problem, jer je Martin preuzeo ulogu svog oca i nastavio da je siluje. Harijet je našla malo mira kad je Martin poslat u pripremnu školu, ali se on vratio na dan njenog nestanka. Harijet je shvatila da ga se nikad neće osloboditi ako ne pobegne, pa je tokom saobraćajne nesreće našla mesto da se sakrije, a Anita ju je sledećeg jutra prokrijumčarila na kopno. Blumkvist nagovara Harijet da se vrati u Švedsku, gde se ponovo sastaje sa Henrikom. Blumkvist zatim prati Salanderovu na sahranu njene majke.
Nazad u Švedskoj, Blumkvist saznaje da su dokazi protiv Veneštrema, koje mu je Vanger obećao, beskorisni. Međutim, Salanderova je hakovala Veneštremov računar i otkrila da su njegovi zločini prevazišli ono što je Blumkvist dokumentovao. Koristeći njene dokaze, Blumkvist štampa materijal i knjigu koja upropaštava Veneštrema i izlaže Milenijum na nacionalnom nivou. Salanderova je koristeći svoje veštine hakovanja uspeva da ukrade oko 2,6 milijardi kruna (oko 260 miliona dolara) sa tajnog bankovnog računa kompanije Veneštrem. Blumkvist i Salanderova provode zajedno Božić u njegovom odmaralištu. Ubrzo nakon toga odlazi do Blumkvistove kuće, nameravajući da mu izjavi ljubav i preda mu Božićni poklon, ali kad ga vidi sa svojom dugogodišnjom ljubavnicom i poslovnom partnerkom Erikom Berjer, baca poklon u smeće i odlazi.
Kao postskriptum, Salanderova nastavlja da nadgleda Veneštrema i nakon šest meseci anonimno obaveštava advokata u Majamiju o njegovoj lokaciji. Četiri dana kasnije, telo Veneštrema pronađeno je u Marbelji u Španiji, upucano tri puta u glavu.
Likovi uredi
- Mikael Blumkvist - novinar, izdavač i suvlasnik mesečnog političkog časopisa „Milenijum"
- Lizbet Salander - honorarni agent za nadzor i istraživač specijalizovana za istraživanje ljudi u ime kompanije „Milton Sekjuriti"
- Erika Berger - glavna urednica / većinski vlasnik Milenijuma i Blumkvistova dugogodišnja ljubavnica
- Henrik Vanger - penzionisani industrijalac i bivši izvršni direktor kompanije Vanger
- Harijet Vanger - Henrikova unuka koja je nestala bez traga 1966. godine
- Martin Vanger - Harijetin brat i izvršni direktor kompanije Vanger
- Gotfrid Vanger - Henrikov nećak i Martinov i Harijetin pokojni otac
- Izabela Vanger - Gotfidova udovica, Martinova i Harijetina majka
- Sesilija Vanger - ćerka Haralda Vangera, jedna od Henrikovih nećaka
- Anita Vanger - ćerka Haralda Vangera, jedna od Henrikovih nećaka, trenutno živi u Londonu
- Birger Vanger - sin Haralda Vangera, jedan od Henrikovih nećaka
- Harald Vanger - Henrikov stariji brat, član švedske nacističke partije
- Hans-Erik Veneštrem - korumpirani milijarder finansijer
- Robert Lindberj - bankar, Blumkvistov izvor za klevetničku priču o Veneštremu
- Vilijem Borj - bivši novinar i Blumkvistov neprijatelj
- Monika Abrahamson - Blumkvistova bivša supruga za koju se oženio 1986. godine i razveo 1991. godine
- Pernila Abrahamson - njihova ćerka rođena 1986. godine
- Greger Bekman - muž Erike Berjer
- Holger Palmgren - Salanderov pravni staratelj i advokat koji zadobija moždani udar
- Nils Bjurman - Salanderov pravni staratelj i advokat nakon Palmgrena
- Dirh Frude - bivši advokat korporacije Vanger, a sada advokat samo jedong klijenta: Henrika Vangera
- Dragan Armanski - izvršni i operativni direktor Milton Sekjuritija, Lizbetin poslodavac
- Plejg - kompjuterski haker/genije
- Eva - devojka Martina Vangera
- Krister Malm - direktor, umetnički dizajner i suvlasnik kompanije Milenijum
- Jane Dalman - generalni urednik Milenijuma
- Gustaf Morel - penzionisani detektivski nadzornik koji je istraživao Harijetin nestanak
- Ana Nigren - kućepaziteljka Henrika Vangera
- Gunar Nilson - čuvar poseda Henrika Vangera na Hedebiju
Nagrade i priznanja uredi
Roman je, uz veliku čast, objavljen u Švedskoj, a kasnije u mnogim drugim evropskim državama. 2006. godine, na izvornom jeziku, osvojio je švedsku nagradu "Stakleni ključ" za najbolji kriminalistički roman godine. Takođe je osvojio "Boeke" nagradu 2008. Gardijan je svrstao "Devojka sa tetovažom zmaja" na mesto broj 98 na listi 100 najboljih knjiga 21. veka.[5]
"Devojka sa tetovažom zmaja" je prodat u preko 30 miliona primeraka do 2010. godine.[6] U Sjedinjenim Američkim Državama je prodato preko 3,4 miliona primeraka u koricama ili u formatima e-knjiga, a ukupno 15 miliona do juna 2011. godine.
Filmske adaptacije uredi
Glavni članc: „Devojka sa tetovažom zmaja" (film iz 2009)[7] i „Devojka sa tetovažom zmaja" (film iz 2011)[8]
- Švedska produkcijska kuća "Žuta ptica" kreirala je filmske verzije prve tri milenijumske knjige, sva tri filma objavljena su 2009. godine, počevši sa Muškarcima koji mrze žene, koji je režirao danski filmski stvaralac Nils Arden Oplev. Glavne junake su igrali Mikel Nikvist i Nomi Rapas.
- Holivudska filmska adaptacija knjige, režisera Dejvid Finčera, objavljena je u decembru 2011. godine. Glavne likove tumače Danijel Krejg[9] i Runi Mara.[10]
Reference uredi
- ^ reviewer, Robert Dessaix (2008-02-22). „The Girl With The Dragon Tattoo”. The Sydney Morning Herald (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18.
- ^ „Laurie Penny on The Girl with a Dragon Tattoo: Girls, tattoos and men who hate women”. www.newstatesman.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18.
- ^ Rich, Nathaniel; Rich, Nathaniel (2011-01-05). „The Mystery of the Dragon Tattoo: Stieg Larsson, the World's Bestselling -- and Most Enigmatic -- Author”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18.
- ^ „Subscribe to read | Financial Times”. www.ft.com. Pristupljeno 2020-05-18.
- ^ Staff, Guardian (2019-09-21). „The 100 best books of the 21st century”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2020-05-18.
- ^ „Error - Winnipeg Free Press”. Winnipeg Free Press (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18.
- ^ The Girl with the Dragon Tattoo, Pristupljeno 2020-05-18
- ^ The Girl with the Dragon Tattoo, Pristupljeno 2020-05-18
- ^ „Craig to star in US Tattoo remake”. BBC News (na jeziku: engleski). 2010-07-27. Pristupljeno 2020-05-18.
- ^ „'Dragon Tattoo' casts its Lisbeth Salander: Have you seen Rooney Mara in previous roles?”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18.