Дежурни кривци

Dežurni krivci (engl. The Usual Suspects) je američki film iz 1995. godine koji je režirao Brajan Singer. Glavne uloge tumače Stiven Boldvin, Gabrijel Bern, Benisio del Toro, Čez Palminteri, Kevin Polak i Kevin Spejsi.

Dežurni krivci
Filmski poster
Izvorni naslov	The Usual Suspects
Žanr	drama kriminalistički misterija
Režija	Brajan Singer
Scenario	Kristofer Makvori
Glavne uloge	Gabrijel Bern Kevin Spejsi Stiven Boldvin Čez Palminteri Pit Posltvejt Kevin Polak Benisio del Toro
Muzika	Džon Otman
Snimatelj	Njuton Tomas Sigel
Montaža	Džon Otman
Godina	1995.
Trajanje	106 minuta
Zemlja	SAD Nemačka
Jezik	engleski, mađarski, španski i francuski
Budžet	6 miliona dolara
Zarada	34,4 miliona dolara
IMDb veza

Film prati ispitivanje Rodžera Kinta, zvanog Verbal, bogalja koji je jedan od dvojice preživelih masakra i požara na brodu u luci San Pedro u Los Anđelesu. On priča agentu uvijenu priču o događajima koji su doveli njega i četvoricu drugih kriminalaca do broda, i o misterioznom mafijaškom šefu poznatog kao Kajzer Soze koji im je dao taj posao. Koristeći flešbek i naraciju, Kintova priča postaje veoma složena.

Film Dežurni krivci je snimljen sa budžetom od 6 miliona dolara, a na blagajnama zaradio preko 34 miliona dolara. Prikazan je van takmičarske konkurencije na Kanskom filmskom festivalu 1995. godine. Scenarista Makvori je dobio Oskara za najbolji scenario, a Spejsi za najboljeg sporednog glumca.

Radnja

Samo dvojica ljudi preživela su smrtonosni okršaj i požar koji je nakon njega usledio na brodu usidrenom u luci u San Pedru: jedan je mađarski kriminalac, Arkoš Kovač, koji se nalazi u bolnici sa jakim opeklinama, a drugi je sitni kriminalac i prevarant Rodžer „Verbal” Kint koji boluje od cerebralne paralize. Uskoro u San Pedro dolaze agent FBI-ja Džek Baer, kao i agent carinske službe Dejv Kujan, namamljeni izveštajima o tome da je turski kriminalac Kajzer Soze umešan u navedeni incident. Kako će Verbal kasnije objasniti, Soze ima mitsku i osvetničku reputaciju − ubio je, naime, vlastitu porodicu nakon što su ih pripadnici mađarske mafije držali kao taoce kako bi pokazao svoju odrešitost, a nakon što je ubio sve osim jednog otmičara nestao je, držeći svoj pravi identitet skrivenim i izolujući se čak i od vlastitih ljudi koji nisu znali ni za koga zapravo rade.

Dok se Baer nalazi u bolnici pokušavajući od Kovača dobije opis Sozeovog fizičkog izgleda, Kujan u neurednoj kancelariji lokalne policijske stanice započinje sa ispitivanjem Verbala o događajima koji su doveli do okršaja i požara u zamenu za njegov gotovo potpuni pravni imunitet. Verbalova priča, ispričana u flešbekovima, započinje šest nedelja pre incidenta kada su se on i još četvorica drugih kriminalaca našli u policijskoj stanici u Njujorku kao osumnjičeni za pljačku pošiljke oružja. Ostala četvorica uključuju Dina Kitona, korumpiranog bivšeg policajca koji je navodno digao ruke od kriminalnih aktivnosti; Majkla Makmanusa, profesionalnog lopova; Freda Fenstera, Makmanusovog partnera koji priča engleski jezik sa jakim naglaskom; i Toda Hoknija, otmičara. Dok se zajedno nalaze u pritvoru, Makmanus uverava ostale da bi trebalo da se osvete policiji tako što će presretnuti krijumčara nakita kojeg prate korumpirani policajci i opljačkati ga. Njih petorica odlaze u Los Anđeles gde razmenjuju robu sa Redfutom, Makmanusovim kontaktom. Redfut im u tom trenutku nudi još jednu potencijalnu operaciju. Njih petorica prihvataju i izvode pljačku, ali otkrivaju da je pošiljka zapravo kokain, a ne nakit kao što su prvobitno mislili. Tokom sukoba sa Redfutom, on im otkriva da je posao dogovorio advokat po imenu Kobajaši.

Kobajaši uskoro sam prilazi grupi kriminalaca i govori im da radi za Sozea. Takođe im otkriva da o svima njima poseduje detalje njihovih kriminalnih aktivnosti još od rane mladosti i kako su sva petorica – svako na različiti način – u jednom trenutku prevarili Sozea bez da su to uopšte znali. Obaveštava ih da će Soze zaboraviti na sve to ukoliko pristanu da unište pošiljku kokaina vrednu 91 milion dolara koju Argentinci nameravaju da prodaju Mađarima, pa će im dozvoliti da zadrže gotovinu koja će se tom prilikom razmeniti; ako ne uspeju, Soze će pobiti sve njihove prijatelje i porodice.

Te iste noći Fenster beži, a ostala četvorica pronalaze njegovo telo na mestu gde im je Kobajaši rekao da će biti. Oni pokušaju da ostvare prednost tako što otmu Kobajašija u njegovoj kancelariji, ali im on u tom trenutku otkriva da se Idi Fineran – Kitonova advokatica i devojka – nalazi u jednoj od Kobajašijevih kancelarija, kao i da će biti ubijena ako oni ne obave posao do kraja. Bez mogućnosti izbora, ostali pristaju na plan. U noći akcije, Kiton govori Verbalu da ostane u pozadini svih događaja i da – u slučaju da plan ne uspe – uzme novac i odnese ga Idi koja će mu sigurno pomoći. Kiton i ostali ubijaju Argentince i Mađare, pa on i Makmanus nakon toga odlaze na brod u potrazi za drogom koju ne uspevaju da nađu. Makmanus, Hokni i čovek zaključan u brodskoj kabini uskoro bivaju ubijeni od strane nepoznatog ubice. Taj isti nepoznati ubica uskoro ubije i Kitona nakon čega zapali brod, dok sve to Verbal posmatra iz daljine. Verbal je uveren da je nepoznati ubica sam Kajzer Soze.

Verbal završava svoju priču, ali Kujan u nju ne veruje, insistirajući na mišljenju da je Kiton zapravo Soze budući se na brodu nalazila osoba imena Arturo Markez – krijumčar droge koji je izbegao gonjenje tvrdeći da može da identifikuje Sozea. Kujan smatra da su Argentinci prodavali Markeza Sozeovim rivalima – mađarskoj mafiji, a da je Kiton iskoristio pljačku kako bi skrenuo pažnju i uspeo da ubije Markeza. Kujan nadalje objašnjava Kitonov identitet zbog toga što je Idi sudelovala u procesu izručenja Markeza i kako je i ona pronađena mrtva. Verbal u suzama priznaje da je ceo plan bio Kitonova ideja i odbija dalje svedočenje, ali pre nego što bude ponovno pritvoren za njega je plaćeno jemstvo. Kujan pušta Verbala da ode da pokupi svoje stvari, pa seda u kancelariju u kojoj ga je celo vreme ispitivao i započinje da razmišlja o Verbalovoj priči. Nakon nekoliko trenutaka prepozna par imena i koncepata iz Verbalove priče koji odgovaraju papirima i ostalim stvarima razbacanima u neurednoj kancelariji poput imena „Kobajaši” (proizvođač šoljica za kafu). U tom trenutku Kujan shvata da je kompletna Verbalova priča bila fabrikacija te otkriva da je on zapravo Kajzer Soze.

Kujan istrčava iz policijske stanice kako bi uhvatio Verbala baš u trenutku kada u nju dolazi faks sa crtežom koji odgovara Sozeovom opisu. Izvan policijske stanice, Verbal počinje normalno da hoda (čime se otkriva da uopšte ne boluje od cerebralne paralize) i ulazi u automobil kojim upravlja Kobajaši, pa se njih dvojica odvoze pre nego što Kujan može da ih primeti. Film se završava Verbalovim citatom o Sozeu: „Najveći trik koji je đavo izveo je to da je ubedio svet da on ne postoji. I onda je samo tako nestao.”

Uloge

Glumac	Uloga
Stiven Boldvin	Majkl Makmanus
Gabrijel Bern	Din Kiton
Benisio del Toro	Fred Fenster
Kevin Polak	Tod Hokni
Kevin Spejsi	Rodžer „Verbal” Kint
Čez Palminteri	Dejv Kujan, specijalni agent američke carinske službe
Pit Posltvejt	Kobajaši
Suzi Ejmis	Idi Fineran
Đankarlo Espozito	Džek Baer
Den Hedaja	narednik Džef Rejbin
Piter Grin	Redfut (nepotpisan)
Kastulo Guera	Arturo Markes

Spoljašnje veze

• Dežurni krivci na sajtu IMDb (jezik: engleski)
• Dežurni krivci na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)