Denis Ivanovič Fonvizin (rus. Дени́с Ива́нович Фонви́зин; Moskva, 14. april 1745Sankt Peterburg, 12. decembar 1792) bio je ruski pisac iz perioda Katarine Velike.

Denis Fonvizin
Datum rođenja(1745-04-03)3. april 1745.
Mesto rođenjaMoskvaRuska Imperija
Datum smrti1. decembar 1792.(1792-12-01) (47 god.)
Mesto smrtiSankt PeterburgRuska Imperija
RoditeljiIvan A. Fonvizin
Yekaterina Dmitriyeva-Mamonova

Biografija

uredi

Od 1755. do 1760. godine pohađao je gimnaziju na Moskovskom univerzitetu, zatim je školovanje nastavio na Filozofskom fakultet.

Godine 1760. odlazi sa bratom u Peterburg i tamo upoznaje Lomonosova. 1761. godine po nalogu jednog od moskovskih knjižara, Fonvizin je preveo sa nemačkog jezika basne Holberga. Zatim je 1762. preveo političko - didaktički roman, francuskog sveštenika Terasona Život Sifa. Istovremeno sa njegovim prevodima, počela su da se pojavljuju njegova originalna dela. Već 1763. dobija reputaciju talentovanog pesnika-satiričara zbog svojih smelih dela. 1764. je počeo da piše komediju Maloletnik, ali je nije završio. 1769. je završio komediju Brigadir, koju je čitao pri dvoru Katarine Velike. Fonvizin je pod uticajem Nikite Panjina formirao svoje političke stavove. Sa njim je preuzeo aktivno učešće u političkoj borbi 1772. i 1773. protiv carice. Njegovo dalje stvaralaštvo je bilo vezano za tu borbu. 1778. bio na skupu Francuske akademije, gde upoznaje Voltera. Vrativši se u Rusiju, nastavio je službu u kolegijumu. Panjin umire 1783. i Fonvizin piše političko zaveštanje usmereno protiv ruske samovlasti, protiv vladavine Katarine Velike i Potemkina.1788. je želeo da izda satiričan časopis ali je Katarina Velika zabranila njegovo štampanje. Pred svoju smrt, Fonvizin postaje religiozan i počinje da piše svoje memoare, međutim smrt ga prekida u tome. Umro je 12. decembra 1792. godine u Peterburgu.[1]

Najznačajnija dela:[2]

Brigadir 1769.
Kalisten 1780.
Maloletnik 1782.
Život grofa Nikite Ivanoviča Panjina 1786.

Reference

uredi
  1. ^ „Denis Fonvizin biografiя”. Obrazovaka. Pristupljeno 25. 11. 2018. 
  2. ^ „Denis Fonvizin”. 24SMI. Pristupljeno 25. 11. 2018. 

Spoljašnje veze

uredi