Википедија

Deperdisen

Deperdisen je francuski borbeni jednomotorni, jednokrilni, dvosedi, izviđački avion korišćen u ratovima pre i za vreme Prvog svetskog rata.[1][2][3]

Deperdisen

Deperdisen monoplan
Opšte
Namena izviđački avion
Posada 1 do 3 člana
Proizvođač SPAD
Prvi let 1912.
Početak proizvodnje 1912.
Dimenzije
Dužina 8,30 m
Razmah krila 10,63 m
Visina 2,70 m
Površina krila 28,00 m²
Masa
Prazan 350 kg
Normalna poletna 450 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 h Gnome 7B
Snaga 1 x 60 kW kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt 95 km/h
Maks. brzina na H=0 115 km/h
Taktički radijus kretanja 85 km
Dolet 175 km
Plafon leta 2.000 m
Brzina penjanja 100 m/min


Projektovanje i razvoj

uredi
 
Hudroavion Deperdisen
 
Naoružani avion Deperdisen TT

Kada je 1911. godine Arman Deperdisen osnovao firmu za proizvodnju aviona SPAD pridružili su mu se inženjeri Luj Bešero i Frederik Kolhovena. Kao rezultat ovog udruživanja proizašao je 1912. godine avion koji je osvojio nekoliko brzinskih rekorda. Već 1913. godine firma SPAD je proizvela 100 aviona tipa T, TT i D. Negde u to vreme kontrolu nad ovom firmom je preuzeo Luj Blerio. Avioni koje je proizvodio SPAD su bili veoma aerodinamični a prvi su počeli sa proizvodnjom trupa u monokok konstrukciji (Depredisen D). Monokok konstrukcija je oblik trupa aviona u kome i oplata ima funkciju noseće strukture aviona.

Opis

uredi

Avion je bio jednokrilac drvene konstrukcije sa krilima presvučenih platnom, trup je bio drvene rešetkaste konstrukcije opšiven drvenom lepenkom. Pogonio ga je rotativni motor vazduhom hlađen sa drvenom vučnom elisom fiksnog koraka.

Varijante aviona

uredi
  • Deperdisen Type A - jednosed sportski sa motorom Clerget 50 KS (37kW).
  • Deperdisen Type B - dvosed sa motorom Gnome 70 KS (52 kW).
  • Deperdisen Type C - Standardni tandem dvosed za krstarenje, izviđanje i obuku, sa rotativnim motorom Gnome 7B snage 70 KS (52kW).
  • Deperdisen Type D - jednosed, sportski, razmah krila 6,65m, konstrukcija trupa drvena monokok, pokreće ga 14-to cilindrični motor Gnome sa vazdušnim hlađenjem, snage 160 KS (120 kW) rotativni klipni zvezdasti motor, postigao brzinski rekord 206 km/h 1913. godine.
  • Deperdisen Type T - Dvosedi izviđač razmaha krila 10,63 m, pokreće ga motor Gnome[traži se izvor] 80 KS (60 kW) rotativni klipni zvezdasti motor.
  • Deperdisen Type TT - Dvosedi izviđač razmaha krila 10,97 m, pokreće ga motor Gnome 80 KS (60 kW) rotativni klipni zvezdasti motor.
  • Deperdisen hidroavion - Dvosedi hidroavion razmaha krila 13,49 m, pokreće ga 14-to cilindrični motor Gnome sa vazdušnim hlađenjem, snage 160 KS (120 kW) rotativni klipni zvezdasti motor. Osvajač Šnajderovog kupa 1913. godine

Operativno korišćenje

uredi

Ovaj avion je bio veoma brz za to vreme tako da su sa njim oborena tri brzinska svetska rekorda: prvi je bio 13. januara 1912. sa pilotom Julijus Bedrines rekord je iznosio 145,161 km/h, isti pilot je 9. septembra 1912. sa tim avionom oborio rekord i postigao brzinu od 174.100 km/h i treći put je pilot Marsel Prevost 29. septembra 1913. postigao brzinu od 203,850 km/h. [4] Vojnu verziju ovog aviona su kupile mnoge zemlje. Kao izviđački avion je služio u ratovima pre i za vreme Prvog svetskog rata. Dva ova aviona je 1912. godine kupila Kraljevina Srbija i namenila ih unajmljenim francuskim pilotima koji će pomoći neiskusnim srpskim pilotima da ovladaju letačkom veštinom i već 1913. godine ih koristila u balkanskom ratu. Avioni Deperdisen Type T koji su se koristili u Kraljevini Srbiji nisu bili naoružani i služili su isključivo kao izviđači.

Zemlje koje su koristile ovaj avion

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Zbornik radova, Srpska avijatika 1912 - 1918, MJV. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  2. ^ Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi . Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
  3. ^ Marck, Bernard; Histoire de L Aviation,. Paris: Flammarion. 1997. pp. 599. ISBN 978-2-08-010038-2. 
  4. ^ Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 

Литература

uredi
  • Janić Čedomir, . Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić. 1988. ISBN 978-86-307-0087-3.
  • Janić, Čedomir; Petrović (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • S. Mikić; Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva, Št. D. Gregorić, Beograd,1933.
  • Zbornik radova, Srpska avijatika 1912 - 1918, MJV. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi . Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
  • Šavrov, V. B., Istoriя konstrukiҋ samoletov v SSSR do 1938 g., Moskva 2002., Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03112-2..
  • Marck, Bernard; Histoire de L Aviation,. Paris: Flammarion. 1997. pp. 599. ISBN 978-2-08-010038-2. 
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Deperdisen na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Депердисен&oldid=27882964”