Deset Božjih zapovesti

Deset Božjih zapovesti je skup zakona koje je na Sinajskoj gori, prema biblijskom predanju, Bog saopštio Izraelcima preko njihovog proroka Mojsija, nakon prelaska preko Crvenog mora i izlaska iz egipatskog ropstva oko 1200. p. n. e. One su deo zbirke zakona poznate pod nazivom Zakon (hebr. Тора) ili Mojsijev zakon.

Deset Božjih zapovesti

Naučnici se ne slažu oko toga kada je i ko napisao Deset zapovesti, a neki savremeni naučnici sugerišu da su Deset zapovesti verovatno napravljene po uzoru na hetitske i mesopotamske zakone i ugovore. Prema knjizi Izlaska u Tori, deset zapovesti je otkriveno Mojsiju na gori Sinaj i ispisano na dve kamene ploče koje se čuvaju u Kovčegu zaveta.

Tekst Deset zapovesti

Tekst Deset Božjih zapovesti prema prevodu Vuka Stefanovića Karadžića (Izlazak 20:2—17):

Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga.

Nemoj imati drugih bogova uza me.

Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodi ispod zemlje.

Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grijehe otačke na sinovima do trećega i do četvrtoga koljena, onijeh koji mrze na mene;

A činim milost na tisućama onijeh koji me ljube i čuvaju zapovijesti moje.

Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime njegovo uzalud.

Sjećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.

Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.

A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim.

Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.

Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti se produlje dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.

Ne ubij.

Ne čini preljube.

Ne kradi.

Ne svjedoči lažno na bližnjega svojega.

Ne poželi kuće bližnjega svojega, ne poželi žene bližnjega svojega, ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvojega.

Tekst Deset Božjih zapovesti prema prevodu Vuka Stefanovića Karadžića (Ponovljeni zakon 5:6—21):

Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga.

Nemoj imati bogova drugih do mene.

Ne gradi sebi lika rezanoga, niti kakve slike od tvari koje su gore na nebu ili koje su dolje na zemlji ili koje su u vodi ispod zemlje.

Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji na sinovima pohodim bezakonja otaca njihovijeh do trećega i do četvrtoga koljena, onijeh koji mrze na me,

A činim milost na tisućama onijeh koji me ljube i čuvaju zapovijesti moje.

Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega, jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime njegovo uzalud.

Drži dan od odmora i svetkuj ga, kao što ti je zapovjedio Gospod Bog tvoj.

Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.

A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; nemoj raditi nikakoga posla ni ti ni sin tvoj ni kći tvoja ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni vo tvoj ni magarac tvoj, niti koje živinče tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti.

I pamti da si bio rob u zemlji Misirskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te odande rukom krjepkom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj zapovjedio da svetkuješ dan od odmora.

Poštuj oca svojega i mater svoju, kao što ti je zapovjedio Gospod Bog tvoj, da bi se produljili dani tvoji i da bi ti dobro bilo na zemlji, koju ti daje Gospod Bog tvoj.

Ne ubij.

Ne čini preljube.

Ne kradi.

Ne svjedoči lažno na bližnjega svojega.

Ne poželi žene bližnjega svojega, ne poželi kuće bližnjega svojega, ni njive njegove, ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvojega.

Deset zapovesti do danas čine temelj jevrejske i hrišćanske vere.

Budući da u hebrejskom tekstu ne postoji numeracija ni neka druga jasna podela zapovesti, te nije lako odrediti njihov broj, do tradicionalnog broja od deset zapovesti u različitim se predajama dolazi na različite načine. Osobito je ta raznolikost prisutna među raznim hrišćanskim zajednicama.

Deset zapovesti u Pravoslavnoj crkvi

Deset Božjih zapovesti na hebrejskom na papirusu iz 2. veka

Sažeti, ali drugačije raspoređeni tekst zapovesti, donosi i Pravoslavna crkva:

1. Ja sam Gospod tvoj i nemoj imati drugog Boga osim mene.
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati, niti im služiti.
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga.
4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.
5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
6. Ne ubij.
7. Ne čini preljube.
8. Ne kradi.
9. Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.
10. Ne poželi ništa što je tuđe.

Umesto izraza „nedjelja“ ima izraz „dan odmora“, što je u stvari prevod hebrejske reči šabat. Pravoslavna crkva, iako zadržava zabranu izrade likova, ipak poštuje ikone, ali ne drži da u njima stanuje božanstvo.

Deset zapovesti u Katoličkoj crkvi

Varijanta koja se nalazi u katoličkom katihizisu, ali i kod nekih drugih crkava, donosi drugačiji, sažeti, tekst. U tom se tekstu umesto spomena „subote“ spominje „dan Gospodnji“. Za zapovest koja pominje zabranu izrađivanja likova Katolička crkva drži da je sadržana u prvoj zapovesti (prema njenom nauku, likovi se ne štuju kao da su Bog ili sami sveci, nego samo kao podsećanje na njih, dok se zabrana iz Deset zapovesti odnosi na uverenje da božanstvo prebiva u izrađenom liku). Ove Crkve takođe imaju poslednje dve koje su sadržane u poslednjoj zapovesti, prema gornjem tekstu. Tako ovaj tekst Deset zapovesti glasi:

1. Ja sam Gospodin, Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova uz mene!
2. Ne uzimaj imena Gospodina, Boga svoga, uzalud!
3. Seti se da svetkuješ dan Gospodnji!
4. Poštuj oca i majku da dugo živiš i dobro ti bude na zemlji!
5. Ne ubij!
6. Ne sagreši bludno!
7. Ne ukradi!
8. Ne reci lažna svedočanstva na bližnjega svoga!
9. Ne poželi žene ni muža bližnjega svoga!
10. Ne poželi nikakve stvari bližnjega svoga!

Deset Božjih zapovesti u protestantskoj, evanđeoskoj i nazarenskoj crkvi

Mnoge hrišćanske religije koriste isti tekst Deset Božjih zapovesti koji koristi Pravoslavna crkva (druga knjiga Mojsijeva - dvadeseta glava i peta knjiga Mojsijeva - peta glava). Ovamo spadaju protestanti (anglikanci, luterani, kalvinisti, metodisti), evanđeoske crkve (baptisti i pentakostalna crkva) i anabaptisti (nazareni i drugi). Kada koriste skraćeni tekst, to je takođe isti tekst koji koristi Pravoslavna crkva:

1. Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene.
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.
5. Poštuj oca svojega i majku svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
6. Ne ubij.
7. Ne čini preljube.
8. Ne kradi.
9. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega.
10. Ne poželi ništa što je tuđe.

Nijedna od ovih religija, osim adventista, ne praktikuje subotu kao dan odmora. Kao razlog za to navode Sveto Pismo jer stoji zapisano da su se apostoli i njihovi sledbenici okupljali baš u nedelju iako su svi odreda bili Jevreji.

Među protestantima i među evanđeoskim hrišćanima postoji veći broj sveštenika i teologa koji smatraju da hrišćani više nisu pod Mojsijevim zakonom, pa da samim time ni Deset Božjih zapovesti za njih nisu bitne. Nasuprot tome, drugi ističu da su svi delovi Mojsijevog zakona obavezni za hrišćane, uključujući tu i propise Treće knjige Mojsijeve o kamenovanju prestupnika, te progonu i ubijanju pagana i jeretika. Treća grupa veruje da je Hristos sklopio novi savez sa svojim sledbenicima, ali da je pri tome jasno odredio šta se od starog saveza menja a šta se ne menja.

Deset zapovesti u islamu

1. Naređenje da se obožava samo Alah, koji nema sudruga.
2. Zabrana krivog zaklinjanja Alahu.
3. Naređenje da se pazi na subotu - odvojiti jedan dan u sedmici za ibadet, sada imamo petkom, čime je Alah derogirao popis u subotu.
4. Poštuj oca i majku da bi dugo živeo na zemlji, koju ti daje Allah - Gospodar tvoj.
5. Ne ubij.
6. Ne čini blud.
7. Ne kradi.
8. Ne svedoči lažno na svog bližnjeg.
9. Ne poželi kuće svoga prijatelja.
10. Ne poželi žene svoga prijatelja, ni sluge njegove, ni sluškinje njegove, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta što pripada prijatelju.

Deset zapovesti kod drugih hrišćanskih zajednica

Adventisti sedmog dana

Adventisti praktikuju subotu kao dan odmora. Oni sami sebe ubrajaju u hrišćane ali ne u evanđeoske hrišćane niti u anabaptiste iako propovedaju evanđelje Isusa Hrista. Većina drugih hrišćana prihvata adventiste kao hrišćane. Što se tiče Deset Božjih zapovesti razlika između adventista i Pravoslavne crkve je u tome koji je dan u sedmici prihvaćen kao dan odmora. Osim toga adventisti smatraju držanje bilo kakvih ikona idolopoklonstvom.

Baptisti sedmog dana

Prema nekim izvorima (uključujući tu i članke na Vikipediji) postoje i baptisti sedmog dana koji praktikuju subotu kao dan odmora. Svi baptisti koje pitate o takvoj religiji kažu da im nije poznata.

Deset zapovesti kod Jehovinih svedoka

Jehovini svedoci dugo godina nisu sebe ubrajali u hrišćane. Danas ističu da su i oni hrišćani. Ostali hrišćani im to osporavaju zato što Jehovini svedoci tvrde da Hristos nije Bog nego anđeo.

Njihov tekst Deset Božjih zapovesti je isti kao kod Pravoslavne crkve. Ne slave subotu.

Vidi još

• Biblija
• Ploče zavjeta

Literatura

• Aaron, David H (2006). Etched in Stone: The Emergence of the Decalogue. Continuum. ISBN 0-567-02791-0. 
• Abdrushin (2009). The Ten Commandments of God and the Lord's Prayer. Grail Foundation Press. ISBN 978-1-57461-004-8.  The Ten Commandments of God and The Lord's Prayer
• Barenboim, Peter (2005). Biblical Roots of Separation of Powers (PDF). Moscow. ISBN 5-94381-123-0. 
• Boltwood, Emily (2012). 10 Simple Rules of the House of Gloria. Tate Publishing. ISBN 978-1-62024-840-9. 
• Freedman, David Noel (2000). The Nine Commandments. Uncovering a Hidden Pattern of Crime and Punishment in the Hebrew Bible. Doubleday. ISBN 0-385-49986-8. 
• Friedman, Richard Elliott (1987). Who Wrote the Bible?. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall. ISBN 0-671-63161-6. 
• Hazony, David (2010). The Ten Commandments: How Our Most Ancient Moral Text Can Renew Modern Life. New York: Scribner. ISBN 978-1-4165-6235-1. 
• Kaufmann, Yehezkel (1960). The Religion of Israel, From Its Beginnings To the Babylonian Exile. Prevod: Moshe Greenberg. Chicago: University of Chicago Press. 
• Kuntz, Paul Grimley (2004). The Ten Commandments in History: Mosaic Paradigms for a Well-Ordered Society. Wm B Eerdmans Publishing, Emory University Studies in Law and Religion. ISBN 0-8028-2660-1. 
• Markl, Dominik (2012): "The Decalogue in History: A Preliminary Survey of the Fields and Genres of its Reception", in: Zeitschrift für Altorientalische und Biblische Rechtsgeschichte – vol. 18, nº., pp. 279–293, (pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. februar 2021)).
• Markl, Dominik (2013). The Decalogue and its Cultural Influence. Sheffield: Sheffield Phoenix Press. ISBN 978-1-909697-06-5. 
• Mendenhall, George E (1973). The Tenth Generation: The Origins of the Biblical Tradition. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-1267-4. 
• Mendenhall, George E (2001). Ancient Israel's Faith and History: An Introduction To the Bible in Context. Louisville: Westminster John Knox Press. ISBN 0-664-22313-3. 
• Naguib, Hussein (2014). The Quranic Ten Commandments: This Is My Straight Path Al An'am (6:153). Hussein M. Naguib. ISBN 978-0-615-99559-5. 
• Watts, James W. (2004). „Ten Commandments Monuments and the Rivalry of Iconic Texts” (PDF). Journal of Religion and Society. 6. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 02. 2015. g. Pristupljeno 27. 8. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Greenman, Jeffrey P.; Larsen, Timothy (2012). The Decalogue Through the Centuries: From the Hebrew Scriptures to Benedict XVI (na jeziku: engleski). Westminster John Knox Press. ISBN 9780664234904. 
• Ingersoll, Judie (2013). „Religiously Motivated Violence in the Abortion Debate”. Ur.: Juergensmeyer, Mark; Kitts, Margo; Jerryson, Michael. Oxford Handbook of Religion and Violence. New York: Oxford University Press. str. 316–317. 
• Duncan, J. Ligon III (15. 10. 1994). Moses' Law for Modern Government. Annual national meeting of the Social Science History Association. Atlanta, GA. Arhivirano iz originala 30. 11. 2012. g. Pristupljeno 23. 8. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Malcolm, Lois (1997-10-01). „The God of Israel and Christian Theology”. Anglican Theological Review. 79 (4): 627. ISSN 0003-3286. Arhivirano iz originala 03. 08. 2020. g. Pristupljeno 2017-05-29. 
• Kittel, Gerhard. Theological Dictionary of the New Testament. Eerdmans Publishing Company. 
• Verbrugge, Veryln. New International Dictionary of New Testament Theology. Zondervan. 
• Hodges, Frederick, M. (2001). „The Ideal Prepuce in Ancient Greece and Rome: Male Genital Aesthetics and Their Relation to Lipodermos, Circumcision, Foreskin Restoration, and the Kynodesme” (PDF). The Bulletin of the History of Medicine. 7 5 (Fall 2001): 375—405. PMID 11568485. S2CID 29580193. doi:10.1353/bhm.2001.0119. Pristupljeno 2007-07-24. 

Spoljašnje veze

• Ten Commandments: Ex. 20 version (text Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. maj 2009), mp3), Deut. 5 version (text Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. februar 2008), mp3) in The Hebrew Bible in English Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2008) by Jewish Publication Society, 1917 ed.
• „Michelangelo was right about tablets”. The Times of Israel.