Википедија

Десет заповести (film iz 1923)

Za film iz 1956. godine pogledajte stranicu Deset zapovesti (film iz 1956).

Deset zapovesti (engl. The Ten Commandments) je američki nemi religijski epski film iz 1923. godine, reditelja i producenta Sesila B. Demila, sa scenarijem koji je napisala Džini Makferson. Film je podeljen na dve celine: prolog koji rekreira biblijsku priču o Izlasku, i modernu priču o dva brata i njihovim stavovima o deset Božjih zapovesti.

Deset zapovesti
Filmski poster
Izvorni naslovThe Ten Commandments
RežijaSesil B. Demil
ProducentSesil B. Demil
PričaDžini Makferson
Glavne ulogeTeodor Roberts
Šarl de Rošfor
Estel Tejlor
Džulija Fej
Ričard Diks
Rod la Rok
Litris Džoj
Nita Naldi
Direktor
fotografije		Bert Glenon
Peverel Marli
Arčibald Staut
Dž. F. Vesterberg
MontažaEn Bočens
Producentska
kuća		Famous Players–Lasky Corporation
DistributerParamount Pictures
Godina1923.
Trajanje136 minuta
Zemlja SAD
Jeziknemi (engleski titlovi)
Budžet1,5 miliona dolara[1]
Zarada4,2 miliona dolara[1][2]
IMDb veza

Hvaljen zbog svojih „ogromnih i zapanjujućih” scena, upotrebe Tehnikolor procesa 2 i sekvence razdvajanja Crvenog mora,[3] ovaj skupi film se pokazao kao hit na bioskopskim blagajnama nakon objavljivanja.[4] Prvi je film u Demilovoj biblijskoj trilogiji, a prate ga Kralj kraljeva (1927) i Znak krsta (1932).

Deset zapovesti je jedno od mnogih dela iz 1923. koje je ušlo u javno vlasništvo u Sjedinjenim Državama 2019. godine.[5]

Radnja uredi

Ceo film

Film se sastoji od dve celine: „Prologa”, epske priče o Mojsiju; i „Priče”, smeštene u savremeno okruženje, koja prikazuje život po deset Božjih zapovesti.

Prolog uredi

Uvodni tekst objašnjava da se moderno društvo rugalo judeo-hrišćanskom moralu sve dok nije postalo svedok užasa Velikog rata; onda moli gledaoca da se vrati zapovestima, nazivajući ih „osnovnim principima bez kojih čovečanstvo ne može da živi zajedno. Oni nisu zakoni – oni su ZAKON”. Odatle se prepričava Knjiga izlaska, počevši odmah posle devete pošasti.

Nakon bekstva Izraelita iz Egipta i prelaska Crvenog mora, Mojsije se penje na Sinajsku goru i svedoči zapovestima u obliku zapisa na nebu, koje se potom urezuju u Zavetne ploče. Kada se vratio, otkrio je da su se Izraeliti predali u razvrat i napravili zlatno tele za obožavanje. Besan, on razbija zapovesti, smatrajući Izraelite nedostojnim. Jedan Izraelit i žena koji su se međusobno zavodili otkrivaju, na užas oboje, da žena ima odvratne čireve koje joj prekrivaju ruke i da je nečista, što ju je navelo da moli Mojsija da se očisti. Mojsije priziva Božju silu i munja uništava tele.

Priča uredi

Dva brata, Džon i Den Maktaviš, žive sa svojom veoma religioznom majkom Martom. Braća donose suprotne odluke; Džon sledi majčino učenje o zapovestima, postajući stolar koji živi od oskudnih prihoda, a Den, sada već otvoreni ateista ubeđen da mu zapovesti ništa ne nude, zaklinje se da će prekršiti svaku od njih i uzdići se do vrha.

Marta izbacuje Dena iz svoje kuće. On se zaustavlja kod vagona za ručak. Tamo, Meri, siromašna, ali lepa mlada žena, krade zalogaj Denovog sendviča, zbog čega se ovaj daje u poteru za njom. Ona se skloni u kuću porodice Maktaviš, gde Džon ubeđuje svoju majku da primi Meri tokom noći. Džon takođe ubeđuje Dena da se pomiri sa majkom i ostane; on upoznaje Dena sa Meri. Den brzo osvaja Meri svojim slobodoumnim načinom života. Martino striktno poštovanje dana odmora izaziva trzavice kada Den i Meri plešu na nedelju, i, iako Džon pokušava da ubedi svoju majku da pokaže milost, Den i Meri odlučuju da je vreme da pobegnu zajedno.

Tri godine kasnije, Den je postao korumpirani izvođač radova. On dobija ugovor za izgradnju velike katedrale i odlučuje da smanji količinu cementa u betonu na opasno niske nivoe, stavljajući u džep ostatak novca i dodatno se bogateći. On postavlja Džona, koji je još uvek neženja, zaduženog za izgradnju, nadajući se da će ga iskoristiti da svojoj majci obezbedi poklone koje ona odbija da primi od Dena. Den vara Meri sa Seli, evroazijskom preljubnicom. Jednog dana, Marta posećuje Džona na njegovom radnom mestu, a na nju se ruši zid katedrale. Smrtno povređena, svojim poslednjim rečima, ona kaže Denu da je provela previše vremena pokušavajući da ga nauči strahu, a ne ljubavi prema Bogu.

Sada bez novca, Den saznaje da jedan tabloid preti da će razotkriti njegove operacije. Njegov poslovni partner preporučuje mito od 25.000 dolara da bi zaustavio objavljivanje članka, ali u nedostatku sredstava, Den umesto toga pokušava samoubistvo. Njegov partner ga zaustavlja, isključivo zato što odbija da padne sam, i zahteva novac. Den odlazi u Selinu bordel da uzme nazad skupe bisere koje joj je dao, ali Seli odbija, otkrivajući da se prokrijumčarila u Ameriku iz Molokaija preko krijumčarene pošiljke jute, tako da je zaražena gubom, verovatno zarazivši i Dena. U besu, on ubija Seli i pokušava da pobegne u Meksiko motornim čamcem Prkos, ali ga loše vreme izbaci sa kursa i on udari u stenovito ostrvo. Njegov leš je pronađen među olupinom. Meri, plašeći se da je i sama zaražena, svraća u Džonovu kancelariju da se pozdravi, ali Džon insistira da je primi. Dok čita Meri priču iz Novog zaveta o Isusu koji isceljuje gubavce (što je prikazano na ekranu, dok je Isus prikazan samo s leđa), svetlo pokazuje da Merine ruke uopšte nemaju ožiljke i da su njene uočene rane nestale u svetlosti.

Tokom celog filma, vizuelni motiv ploča sa zapovestima pojavljuje se u setovima, pri čemu se određena zapovest pojavljuje na njima kada je relevantna za priču.

Uloge uredi

Produkcija uredi

Ideja za film je zasnovana na pobedničkom podnesku na konkursu u kojem je javnost predlagala ideje za Demilov sledeći film.[2] Pobednik je bio F. K. Nelson iz Lansinga u Mičigenu; prvi deo njegovog predloga je glasio: „Ne možete prekršiti deset Božjih zapovesti — one će vas slomiti.”[2] Produkcija filma je počela 21. maja 1923, a završena je 16. avgusta iste godine.[2]

Scenario uredi

 
Četvoro glavnih likova u glavnoj priči: Džon Maktaviš, Marta Maktaviš, Meri Li i Den Maktaviš

Džini Makferson, scenaristkinja, isprva je zamislila da „interpretira zapovesti u epizodnom obliku”.[2] I ona i Demil su se na kraju odlučili za neobičan scenario iz dva dela: biblijski prolog i savremenu priču koja pokazuje posledice kršenja deset zapovesti.[2] U obradi filma, Makfersonova je opisala četiri glavna lika savremene priče:

Postoje četiri osobe u savremenoj priči Deset zapovesti, i oni posmatraju ove zapovesti na četiri različita načina. Tu je gospođa Maktaviš, majka, koja se na pogrešan način drži zapovesti. Ona je uskog pogleda. Ona je fanatična. Vezana je za ritual. Ona je predstavnik pravoverja, a ipak je fina, čista, snažna žena, baš kao i desetine koje svi poznajemo.

Postoji devojka, Meri Li, koja se uopšte ne brine o deset zapovesti. Ona je dobro dete, ali je provela toliko vremena radeći da nije naučila deset zapovesti...

Den Maktaviš poznaje deset zapovesti, ali im prkosi.

Džon Maktaviš je prosečna vrsta ljudskog bića, koja veruje u deset zapovesti kao nepromenljive, postojane zakone univerzuma. On nije šonja ili uzor vrline, on je običan momak, idealan tip čoveka visokih i postojanih principa, koji veruje da su zapovesti izvodljive 1923. baš kao što su bile u vreme Mojsija.[2]

Snimanje uredi

 
Ramzesove kapije u jednoj Tehnikolor sekvenci

Scene Izlaska snimljene su na dinama Gvadalupe-Nipomo na severu Okruga Santa Barbara.[2] Ova lokacija je prvobitno izabrana jer su njene ogromne peščane dine pružale površnu sličnost sa egipatskom pustinjom. Pričalo se da su, nakon što je snimanje završeno, veliki setovi – koji su uključivali četiri statue faraona visoke 11 metara, 21 sfingu i kapije koje su dostigle visinu od 33 metara, koje je izgradila mala vojska od 1.600 radnika – minirani i zakopani u pesak. Umesto toga, vetar, kiša i pesak na dinama Gvadalupe-Nipomo verovatno su srušili i zatrpali veliki deo seta ispod dina koje su se stalno menjale. Statue i sfinge su danas otprilike na istom mestu na kome su bile tokom snimanja. Arheolozi su 2012. godine otkrili glavu jedne od sfingi; napori za iskopavanje iz 2014. godine pokazali su da se telo te sfinge značajno pogoršalo, ali je otkrivena i iskopana druga bolje očuvana sfinga.[6][7] Napor da se locira i iskopa set bio je tema dokumentarnog filma Izgubljeni grad Sesila B. Demila iz 2016. godine.[8]

Scena razdvajanja Crvenog mora snimljena je u Sil Biču u Kaliforniji.[9] Vizuelni efekat držanja vodenih zidova razdvojenim dok su Izraeliti prolazili postignut je sa koturom želea koji je presečen na dva dela i snimljen izbliza dok se tresao. Ovaj snimak je zatim kombinovan sa snimcima uživo na kojima Izraeliti hodaju u daljinu kako bi stvorili iluziju.[10][11]

Delovi savremene priče snimljeni su u San Francisku, dok je sekvenca izgradnje katedrale snimljena u tada građenoj crkvi Sv. Petra i Pavla u ulici Filbert i na susednom Vašington skveru.

Objavljivanje uredi

Distribuiran od strane studija Paramount Pictures, film je premijerno prikazan 4. decembra 1923. u Holivudu.[12][13]

Kritike uredi

 
Mojsije predvodi Izraelite iz Egipta u jednoj Tehnikolor sekvenci

Po objavljivanju, kritičari su pohvalili Deset zapovesti u celini; međutim, deo filma smešten u savremeno doba dobio je različite recenzije.[14] Časopis Variety je, na primer, proglasio samo uvodne scene vrednim cene ulaznice, ali je ostatak filma smatrao razočaravajućim u poređenju: „Početne biblijske scene Deset zapovesti su neodoljive po svom obimu, širini, boji i režiji [ ...] One su ogromne i veličanstvene, toliko velike da se savremena priča posle toga čini slabašnom.”[3]

Na veb-sajtu Rotten Tomatoes, film ima rejting odobravanja od 86% na osnovu 7 recenzija, sa prosečnom ocenom 6,7/10.[15]

Zarada uredi

Deset zapovesti je postao film sa najvećom zaradom 1923. godine. Zarada filma na bioskopskim blagajnama držala je rekord prihoda studija 25 godina, sve dok ga drugi Demilovi filmovi nisu oborili.[4]

Zabrana u Kini uredi

Film je 1930-ih zabranjen u Kini pod kategorijom „sujevernih filmova” zbog religiozne tematike koja je uključivala bogove i božanstva.[16]

Rimejk uredi

Glavni članak: Deset zapovesti (film iz 1956)

Demil je režirao drugu, proširenu verziju ove biblijske priče 1956. godine. Za novu verziju, Demil je odbacio savremenu priču u korist šireg prikaza Mojsijevog ranog života. Godine 2006, film iz 1923. je objavljen na DVD-u kao dodatna karakteristika povodom 50. godišnjice filma iz 1956. godine. U DVD komentaru sa Ketrin Orison koji je uključen uz film iz 1923. godine, ona navodi da je Demil gotovo identično rekreirao nekoliko sekvenci za novu verziju, a takođe je konstruisao neke setove za kasniji film koji su bili skoro duplikati onoga što je koristio 1923. godine.[17] Dana 29. marta 2011, Paramount je objavio novo Blu-ray izdanje sa boks setom od 6 diskova.[18]

Reference uredi

  1. ^ a b Hall, Sheldon (2010). Epics, Spectacles, and Blockbusters: A Hollywood History. Wayne State University Press. str. 163. 
  2. ^ a b v g d đ e ž Birchard, Robert S. (2004). „45, The Ten Commandments”. Cecil B. DeMille's Hollywood. University Press of Kentucky. ISBN 0-8131-2324-0. 
  3. ^ a b „The Ten Commandments”. Variety. sv. LXXIII br. 6. 27. 12. 1923. str. 26. Pristupljeno 8. 12. 2014. 
  4. ^ a b „He Himself Was "Colossal"”. The Montreal Gazette. 22. 1. 1959. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  5. ^ Douglas, Nick (13. 4. 2018). „These 1923 Copyrighted Works Enter the Public Domain in 2019”. Life Hacker. Pristupljeno 5. 9. 2018. 
  6. ^ Gidman, Jenn (16. 10. 2014). „Archaeologists Uncover Giant Sphinx in California Dunes”. USA Today. Pristupljeno 8. 12. 2014. 
  7. ^ Branson-Potts, Hailey (17. 10. 2014). „Sphinx unearthed from 1923 Cecil B. DeMille movie set”. Los Angeles Times. Pristupljeno 8. 12. 2014. 
  8. ^ DeMille's Lost City
  9. ^ Strawther, Larry (2014). Seal Beach: A Brief History. The History Press. str. 92. ISBN 978-1-62585-035-5. [mrtva veza]
  10. ^ „All About Special Effects – Trivia Quiz (Answers)”. NovaOnline. PBS. Pristupljeno 2. 1. 2009. 
  11. ^ Brier, Bob (2013). Egyptomania: Our Three Thousand Year Obsession with the Land of the Pharaohs. Palgrave Macmillan. str. 191. ISBN 978-1-137-40146-5. 
  12. ^ Brown, Gene (1995). Movie Time: A Chronology of Hollywood and the Movie Industry . New York: Macmillan. str. 68. ISBN 0-02-860429-6. 
  13. ^ „The Ten Commandments”. Silent Era. Pristupljeno 8. 12. 2014. 
  14. ^ Higashi, Sumiko (1994). Cecil B. DeMille and American Culture: The Silent Era . University of California Press. str. 191. ISBN 978-0-520-91481-0. 
  15. ^ „The Ten Commandments (1923)”. Rotten Tomatoes. Fandango. Pristupljeno 13. 10. 2023. 
  16. ^ Yingjin, Zhang (1999). Cinema and Urban Culture in Shanghai, 1922–1943. Stanford University Press. str. 190. ISBN 9780804735728. OCLC 40230511. 
  17. ^ Orrison, Katherine (21. 3. 2006). The Ten Commandments (audio commentary) (DVD). Paramount Pictures. ASIN B000CNESNA. 
  18. ^ „The Ten Commandments Blu-ray”. Blu-ray.com. Pristupljeno 25. 11. 2019. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Десет_заповести_(филм_из_1923)&oldid=27202761”