Dejan Milovanović
Dejan Milovanović (rođen 21. januara 1984. u Beogradu) je bivši srpski fudbaler. Igrao je u srednjem redu.
| Dejan Milovanović | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Dejan Milovanović | ||
| Datum rođenja | 21. januar 1984. | ||
| Mesto rođenja | Beograd, Srbija | ||
| Visina | 1,81 m | ||
| Pozicija | Vezni | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 2001—2008 2008—2012 2010—2011 2011—2012 2013—2014 |
Crvena zvezda Lans → Crvena zvezda → Panionios Voždovac |
154 40 18 16 23 |
(17) (2) (3) (0) (0) |
| Reprezentativna karijera | |||
| 2003—2007 2008 |
Srbija do 21 Srbija |
2 |
(0) |
Za Crvenu zvezdu je odigrao 232 zvanične utakmice (po čemu je 18. na večnoj listi kluba), i postigao 28 golova. Učestvovao je u osvajanju tri šampionske titule (2004, 2006. i 2007) i četiri nacionalna kupa (2002, 2004, 2006. i 2007. godine). Pored Zvezde igrao je i za Lans, Panionios i Voždovac.
Odigrao je dve utakmice za reprezentaciju Srbije.
Klupska karijera uredi
Dejan Milovanović je prošao mlađe selekcije Crvene zvezde. Za prvi tim je debitovao 17. novembra 2001. godine protiv Zemuna (2:0), sa svega 17 godina.
Istakao se već u prvoj sezoni, kada je bio strelac trećeg gola crveno-belih na 118. večitom derbiju u proleće 2002. godine u pobedi od 3:0.[1] Naredne sezone zabeležio je 35 takmičarskih utakmica za Zvezdu, što mu je lični rekord u jednoj sezoni. Navijačima je u sećanju ostao spektakularan pogodak protiv Kjeva u Veroni, u pobedi od 2:0, kada su crveno-beli eliminisali italijanski tim iz Kupa UEFA.[2][3]
Uz Marka Perovića bio je jedini fudbaler iz generacije igrača rođenih 1984. godine koji je dobio veću minutažu kod trenera Slavoljuba Muslina u sezoni 2003/04, kada je osvojena dupla kruna. Te sezone je odigrao 28 zvaničnih utakmica. Dejan Milovanović je 2006. godine postao kapiten Zvezde, a veliko priznanje dobio je na kraju te kalendarske godine, kada je u anketi Večernjih novosti, u izboru kapitena svih klubova, izabran za najboljeg igrača lige. Dao je veliki doprinos u osvajanju dve uzastopne duple krune 2006. i 2007. godine. U sezoni 2005/06. zabeležio je ukupno 32 odigrana meča uz četiri postignuta gola, a sezonu kasnije 34 takmičarske utakmice i pet postignutih pogodaka.
Najefikasniju sezonu u karijeri imao je 2007/08, kada je na 34 takmičarske utakmice postigao 11 pogodaka, od toga jedan sjajan gol iz slobodnog udarca u 132. večitom derbiju, koji je igran bez publike, u pobedi Zvezde od 4:1.[4] Crveno-beli te sezone nisu stigli do trofeja iako su šampionat završili bez poraza, ali su nanizali čak 12 remija, što je na kraju bilo previše za osvajanje još jedne titule.
Milovanović je 2008. godine prešao u francuski Lans,[5] gde je na 45 ligaških utakmica postigao četiri gola. Ostavio je dobar utisak u prvoj sezoni, kada je klub izborio povratak u elitni rang. U narednom šampionatu je manje igrao, pa je prosleđen na pozajmicu Crvenoj zvezdi. Klub je tada bio u lošoj finansijskoj situaciji, pa je došlo do nesporazuma sa upravom, zbog čega je Dejan jedno vreme bio suspendovan.[6] U povratničkoj sezoni 2010/11, odigrao je ukupno 23 takmičarska meča i postigao četiri gola. Sledeće dve sezone proveo je na pozajmici u Panioniosu, odigrao 23 prvenstvena susreta i postigao dva gola, a u šampionatu 2013/14. nosio je dres Voždovca na 17 utakmica u Superligi Srbije.
Reprezentacija uredi
Za reprezentaciju Srbije odigrao je dve utakmice. Debitovao je 28. maja 2008. godine u porazu protiv Rusije u Burghauzenu (1:2), a poslednji meč je odigrao tri dana kasnije protiv Nemačke u Gelzenkirhenu (1:2).
Dubok trag ostavio je u mladoj reprezentaciji, sa kojom je osvojio dve srebrne medalje na Evropskim prvenstvima 2004. i 2007. godine. Uspešno je realizovao penal u trećoj seriji u polufinalu protiv Švedske 2004. godine, kada je mlada selekcija Srbije i Crne Gore posle jedanaesteraca eliminisala Švedsku sa 6:5 i plasirala se u finale, gde je Italija bila bolja i slavila sa 3:0. Isti uspeh ponovljen je i 2007. godine. Dejan Milovanović je ovoga puta kao kapiten predvodio tim do drugog mesta. Bio je i u sastavu reprezentacije Srbije i Crne Gore koja je nastupila na Olimpijskim igrama 2004. godine u Atini.
Ostalo uredi
Dejan Milovanović je rođen u Beogradu, ali je detinjstvo proveo u Sremskoj Mitrovici. Njegov otac Đorđe je bio takođe fudbaler i igrao je za Crvenu zvezdu tokom 80-ih i 70-ih godina. Milovanović je rođak sa Banetom Ivanovićem.[7]
Trofeji uredi
Crvena zvezda uredi
- Prvenstvo SCG (2) : 2003/04, 2005/06.
- Prvenstvo Srbije (1) : 2006/07.
- Kup SCG (3) : 2001/02, 2003/04, 2005/06.
- Kup Srbije (1) : 2006/07.
Lans uredi
- Druga liga Francuske (1) : 2008/09.
Reference uredi
- ^ „Vremeplov: Zvezdina mladost donela ubedljiv trijumf u 118. večitom derbiju”. mojacrvenazvezda.net. Pristupljeno 6. 7. 2017.
- ^ „Kjevo Verona – Crvena zvezda 0:2 !!!”. b92.net. Pristupljeno 6. 7. 2017.
- ^ „Kijevo - Crvena zvezda 0:2”. arhiva.srbija.gov.rs. Pristupljeno 6. 7. 2017.
- ^ „Vremeplov: Segundo Kastiljo rešio 132. večiti derbi za trijumf od 4:1 pred praznom Marakanom”. mojacrvenazvezda.net. Pristupljeno 6. 7. 2017.
- ^ „Milovanović u Lansu”. novosti.rs. Pristupljeno 6. 7. 2017.
- ^ „Zvezda i Milovanović - u čemu je problem?”. mondo.rs. Pristupljeno 6. 7. 2017.
- ^ „Bane ima dušu veliku kao Srem”. sport.blic.rs. Pristupljeno 6. 7. 2017.
Spoljašnje veze uredi
- Profil na sajtu reprezentacije Srbije
- Dejan Milovanović na sajtu Transfermarkt (jezik: engleski)
- Dejan Milovanović na sajtu Soccerway (jezik: engleski)
- Dejan Milovanović na sajtu National Football Teams (jezik: engleski)
