Википедија

Марко Перовић (фудбалер, 1984)

За другу употребу, погледајте страницу Марко Перовић (фудбалер).

Марко Перовић (Косово Поље, 11. јануар 1984) је бивши српски фудбалер. Играо је у везном реду.

Марко Перовић
Марко Перовић 2017. године
Лични подаци
Пуно име Марко Перовић
Датум рођења (1984-01-11)11. јануар 1984. (40 год.)
Место рођења Косово Поље, СФРЈ
Висина 1,85 m
Позиција леви везни
Јуниорска каријера
Косово Поље
Приштина
2000—2002 Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2002—2008 Црвена звезда 90 (10)
2003 → Јединство Уб 14 (8)
2008 → Базел 12 (2)
2008—2009 Базел 28 (8)
2010—2011 Њу Ингланд револушн 29 (7)
2012 Црвена звезда 2 (0)
2012—2013 Персеполис 13 (2)
2013 ОФК Београд 3 (0)
2014 Чајнат Хорнбил 12 (1)
2014 Раднички 1923 9 (0)
2015 Симе Дарби 28 (8)
2016 Операрио 0 (0)
2017 Саут Чајна 9 (5)
2017 Р&Ф (Хонг Конг) 2 (1)
2018 Гуангџоу Р&Ф 0 (0)
Репрезентативна каријера**
2004—2006 Србија до 21 7 (1)
* Датум актуелизовања: 23. април 2020.
** Датум актуелизовања: 23. април 2020.

Каријера уреди

Црвена звезда уреди

Перовићев први клуб је био ФК Косово Поље, затим је био играч Приштине а 2000. године долази у Црвену звезду.[1] За први тим Црвене звезде је дебитовао код тренера Зорана Филиповића, на првенственом мечу у Будви против Могрена током првог дела сезоне 2002/03.[2] Током ове сезоне је као играч са двојном регистрацијом углавном играо Јединство са Уба.[3] Добијао је прилику и повремено у Црвеној звезди, а први гол за црвено-беле је постигао 7. маја 2003. у победи 5:1 над Обилићем на Маракани.[3][4][5]

Стандардни члан стартне поставе постао је у сезони 2003/04, када је Звезда под вођством Славољуба Муслина освојила дуплу круну. Те сезоне је био међу најстандарднијим играчима, одиграо је 25 првенствених мечева и постигао три поготка.[6] Пажњу на себе је скренуо на 121. вечитом дербију када је постигао други гол на утакмици која је завршена победом црвено-белих 3:0.[3][7]

У сезони 2005/06, Звезда је под вођством Валтера Зенге поново освојила дуплу круну, а Перовић је одиграо 24 меча у свим такмичењима и постигао три гола.[6] Поново је скренуо пажњу на себе на 125. вечитом дербију, када је у самом финишу меча у контри ударцем са око 25 метара ставио тачку на Звездину победу за 2:0.[8]

У сезони 2006/07. је поново освојена дупла круна, уз велику предност од 17 бодова у односу на другопласирани Партизан, а Перовић је уписао 25 такмичарских утакмица.[6] У завршници ове сезоне, у мају 2007, доживео је тешку повреду на гостовању апатинској Младости.[9] Перовић је на овом мечу носио капитенску траку, а доживео је попречни прелом обе потколеничне кости десне ноге.[10][11] Због те повреде је пропустио Европско првенство младих репрезентација 2007. године, као и комплетан први део сезоне 2007/08. Поново је заиграо за Звезду током зимских припрема 2008, на пријатељском мечу са кијевским Динамом.[12]

Базел уреди

Крајем јануара 2008. одлази на шестомесечну позајмицу у швајцарски Базел.[13] Постигао је гол на дебију у дресу Базела, 9. фебруара 2008. у победи од 3:0 над Ксамаксом.[14] Са Базелом је на крају сезоне 2007/08. освојио дуплу круну.[15] Почетком јуна 2008. швајцарски клуб је саопштио да је потписао уговор са Перовићем до лета 2011. године.[16]

Постигао је гол на првом мечу сезоне 2008/09, у победи од 2:1 над Јанг бојсом,[17] а у наредом колу је поново био стрелац, постигавши победоносни гол на мечу против Грасхопера (1:0).[18] У овој сезони је на 27 одиграних утакмица у Суперлиги Швајцарске постигао осам голова.[19] Поред тога по први пут је заиграо у групној фази Лиге шампиона. У групи са Барселоном, Шахтјором и Спортингом је наступио на три утакмице.[19]

У сезони 2009/10. је наступио само у 1. колу Суперлиге Швајцарске, као и два пута у Лиги Европе.[19] Остатак утакмица је углавном гледао са трибина, па је у марту 2010. напустио Базел и потписао уговор са америчким клубом Њу Ингланд Револушн из Бостона, који се такмичи у МЛС лиги.[20]

Каснија каријера уреди

Као играч Њу Ингланд Револушна, Перовић је у МЛС лиги током 2010. сезоне одиграо 25 утакмица и постигао шест голова уз три асистенције. Од стране навијача свог клуба је изабран за најбољег играча сезоне.[21] У наредној 2011. сезони је имао проблема са повредом па је забележио тек четири наступа у МЛС лиги.[19]

Током зимског прелазног рока сезоне 2011/12, Перовић се вратио у Црвену звезду, а 16. децембра 2011. је званично потписао уговор на годину и по дана.[22] Перовић је током пролећа 2012. имао проблема и са повредом,[23] па је одиграо само две утакмице. Почео је и припреме за наредну 2012/13. сезону, али је убрзо одстрањен из тима.[24] Перовић је првобитно отишао са клубом на други део припрема на Златибор, али је 6. јула 2012. враћен у Београд. Како су пренели медији, враћен је са припрема због неспоразума око исплате новца. Наводно, само њему, од 28 фудбалера у првом тиму, новац није уплаћен на рачун. Он је због тога пустио меницу противно ургирању људи из управе, јер му је речено да је реч о техничком пропусту.[25] С обзиром да је одбио да повуче меницу, Перовић је одстрањен из тима и враћен у Београд да инвидидуално тренира.[24] Убрзо након тога је стављен на трансфер-листу.[26] Током новембра 2012. је раскинуо уговор са Звездом,[27] а наредног месеца потписује за ирански Персеполис.[тражи се извор]

Крајем августа 2013. се вратио у српски фудбал и потписао уговор са ОФК Београдом.[28] Услед незадовољства минутажом, клуб је напустио већ у новембру исте године.[29] У екипи ОФК Београда је одиграо само три утакмице и на терену провео свега 180 минута. Последњи пут је у игри био 26. октобра у мечу са Војводином када је замењен већ на полувремену.[29] Током пролећа 2014. је играо на Тајланду за екипу Чајнат Хорнбил.[30]

У августу 2014. се поново враћа у српски фудбал и потписује за Раднички 1923.[31] Одиграо је девет суперлигашких утакмица за Раднички током јесењег дела сезоне 2014/15,[19] да би у децембру 2014. отишао у Малезију где је потписао за Симе Дарби.[32] Током 2016. је играо за бразилског нижелигаша Операрио,[33][34] а почетком наредне године прелази у клуб Саут Чајна из Хонг Конга.[35] Последњи ангажман је имао у Кини.[36]

Репрезентација уреди

Перовић је био члан младе репрезентације, прво државне заједнице Србије и Црне Горе а потом и самосталне Србије. Добијао је повремено шансу у квалификацијама за Европско првенство 2006. у Португалу, али се одлуком селектора Драгана Окуке није нашао на коначном списку играча који путују на ово првенство.[37] Код наредног селектора Мирослава Ђукића је такође играо у квалификацијама, али је због повреде коју је зарадио у мају 2007. играјући за Црвену звезду, пропустио Европско првенство 2007. у Холандији,[38][39] на којем је Србија у финалу поражена од Холандије.

Трофеји уреди

Црвена звезда уреди

Базел уреди

Референце уреди

  1. ^ „FUDBALSKI GLOBTROTER MARKO PEROVIĆ! Trenutno igra u Hong Kongu, raduje se uspesima voljene Zvezde, a sin Naum kreće njegovim stopama!”. sportekspres.net. 2. 1. 2018. Архивирано из оригинала 04. 04. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  2. ^ „Perović: Budva kao sudbina”. novosti.rs. 20. 1. 2012. Архивирано из оригинала 21. 01. 2012. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  3. ^ а б в „Od sakupljača lopti do junaka derbija”. blic.rs. 20. 11. 2003. Приступљено 23. 4. 2020. 
  4. ^ „Crvena zvezda - Obilić 5:1”. whoscored.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2020. 
  5. ^ „Fudbaleri Crvene zvezde deklasirali tim sa Vračara - 5:1 (2:0)”. glas-javnosti.rs. 8. 5. 2003. Приступљено 23. 4. 2020. 
  6. ^ а б в „Na današnji dan: Rođen Marko Perović”. mojacrvenazvezda.net. 11. 1. 2017. Приступљено 23. 4. 2020. 
  7. ^ „Vremeplov: Crno-beli upoznali Žigu “košarkaša“ u 121. večitom derbiju!”. mojacrvenazvezda.net. 8. 11. 2017. Приступљено 23. 4. 2020. 
  8. ^ „Vremeplov: Evrogol Marka Perovića za mat u 125. večitom derbiju”. mojacrvenazvezda.net. 15. 10. 2015. Приступљено 23. 4. 2020. 
  9. ^ „Teška povreda Perovića”. sportskacentrala.com. 20. 5. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. [мртва веза]
  10. ^ „VRATIĆU SE JOŠ JAČI!”. pressonline.rs. 20. 5. 2007. Архивирано из оригинала 17. 09. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  11. ^ „Predosećao sam nesreću”. sport.blic.rs. 21. 5. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. 
  12. ^ „Marko Perović ipak ide u Bazel”. mondo.rs. 30. 1. 2008. Приступљено 23. 4. 2020. 
  13. ^ „Marko Perović u Bazelu”. b92.net. 30. 1. 2008. Приступљено 23. 4. 2020. 
  14. ^ „FCB mit klarem 3:0-Sieg gegen Xamax”. fcb.ch (на језику: немачки). 9. 2. 2008. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  15. ^ „Pehar Ergiću, Bazelu 12. titula”. b92.net. 11. 5. 2008. Приступљено 23. 4. 2020. 
  16. ^ „FC Basel 1893 übernimmt Marko Perovic definitiv”. fcb.ch (на језику: немачки). 2. 6. 2008. Архивирано из оригинала 06. 09. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  17. ^ „2:1-Auftaktsieg beim Vize-Meister! FCB dreht Spiel in den letzten Minuten.”. fcb.ch (на језику: немачки). 18. 7. 2008. Архивирано из оригинала 22. 03. 2014. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  18. ^ „Heimpremiere geglückt! 1:0-Sieg gegen GC.”. fcb.ch (на језику: немачки). 23. 7. 2008. Архивирано из оригинала 22. 03. 2014. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  19. ^ а б в г д „Marko Perovic”. transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2020. 
  20. ^ „Marko Perović napustio Bazel, otišao u Ameriku”. sport.blic.rs. 30. 3. 2010. Приступљено 23. 4. 2020. 
  21. ^ „Marko Perovic”. mlssoccer.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2020. 
  22. ^ „Marko Perović među svojima”. crvenazvezdafk.com. 16. 12. 2011. Приступљено 23. 4. 2020. 
  23. ^ „Perović se uskoro vraća na teren”. mojacrvenazvezda.net. 20. 4. 2012. Приступљено 23. 4. 2020. 
  24. ^ а б „Rastaju se Zvezda i Perović”. rts.rs. 6. 4. 2012. Приступљено 23. 4. 2020. 
  25. ^ „Perović pustio menicu, Zvezda ga oterala kući”. pressonline.rs. 7. 7. 2012. Архивирано из оригинала 10. 10. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  26. ^ „Marko na prodaju”. rts.rs. 9. 7. 2012. Приступљено 23. 4. 2020. 
  27. ^ „Marko Perović raskinuo ugovor”. mojacrvenazvezda.net. 19. 11. 2012. Приступљено 23. 4. 2020. 
  28. ^ „Romantičari prodali decu, sad se oslanjaju na iskustvo”. mozzartsport.com. 30. 8. 2013. Приступљено 23. 4. 2020. 
  29. ^ а б „Marku Peroviću ne prija romantika”. mozzartsport.com. 8. 11. 2013. Приступљено 19. 4. 2020. 
  30. ^ „Tajland umesto SAD: Perović pojačao balkansku koloniju”. novosti.rs. 19. 2. 2014. Приступљено 23. 4. 2020. 
  31. ^ „Perović i Krneta potpisali za Kragujevčane”. zurnal.rs. 21. 8. 2014. Приступљено 23. 4. 2020. 
  32. ^ „Marko Perović u Maleziji”. mozzartsport.com. 18. 12. 2014. Приступљено 23. 4. 2020. 
  33. ^ „Brazilac u Zvezdi, zvezdaš u Brazilu”. mondo.rs. 2. 2. 2016. Приступљено 23. 4. 2020. 
  34. ^ „Znate li gde je i šta radi Marko Perović? Lomi kičme po Brazilu! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 1. 5. 2016. Приступљено 23. 4. 2020. 
  35. ^ „PEROVIĆ BLISTA U KINI: Bivši zvezdaš debitovao sa dva gola”. kurir.rs. 23. 1. 2017. Приступљено 23. 4. 2020. 
  36. ^ „Fudbalski globtroter Marko Perović: Ni sam ne verujem gde sam sve igrao”. vesti-online.com. 12. 3. 2018. Приступљено 23. 4. 2020. 
  37. ^ „Okuka saopštio širi spisak za EP”. b92.net. 7. 5. 2006. Приступљено 23. 4. 2020. 
  38. ^ „Perović slomio nogu, ne ide na EP”. mondo.rs. 19. 5. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. 
  39. ^ „Đukić odredio igrače za EP u Holandiji”. sport.blic.rs. 30. 5. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марко_Перовић_(фудбалер,_1984)&oldid=26928795”