Марко Перовић (фудбалер, 1984)

За другу употребу, погледајте страницу Марко Перовић (фудбалер).

Марко Перовић (Косово Поље, 11. јануар 1984) је бивши српски фудбалер. Играо је у везном реду.

Марко Перовић
Marko Perović.jpg
Марко Перовић 2017. године
Лични подаци
Пуно име Марко Перовић
Датум рођења (1984-01-11)11. јануар 1984.(37 год.)
Место рођења Косово Поље, СФРЈ
Висина 1,85 m
Позиција леви везни
Јуниорска каријера
Косово Поље
Приштина
2000—2002 Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2002—2008 Црвена звезда 90 (10)
2003 Јединство Уб 14 (8)
2008 Базел 12 (2)
2008—2009 Базел 28 (8)
2010—2011 Њу Ингланд Револушн 29 (7)
2012 Црвена звезда 2 (0)
2012—2013 Персеполис 13 (2)
2013 ОФК Београд 3 (0)
2014 Чајнат Хорнбил 12 (1)
2014 Раднички 1923 9 (0)
2015 Симе Дарби 28 (8)
2016 Операрио 0 (0)
2017 Саут Чајна 9 (5)
2017 Р&Ф (Хонг Конг) 2 (1)
2018 Гуангџоу Р&Ф 0 (0)
Репрезентативна каријера**
2004—2006 Србија до 21 7 (1)
* Датум актуелизовања: 23. април 2020.
** Датум актуелизовања: 23. април 2020.

КаријераУреди

Црвена звездаУреди

Перовићев први клуб је био ФК Косово Поље, затим је био играч Приштине а 2000. године долази у Црвену звезду.[1] За први тим Црвене звезде је дебитовао код тренера Зорана Филиповића, на првенственом мечу у Будви против Могрена током првог дела сезоне 2002/03.[2] Током ове сезоне је као играч са двојном регистрацијом углавном играо Јединство са Уба.[3] Добијао је прилику и повремено у Црвеној звезди, а први гол за црвено-беле је постигао 7. маја 2003. у победи 5:1 над Обилићем на Маракани.[3][4][5]

Стандардни члан стартне поставе постао је у сезони 2003/04, када је Звезда под вођством Славољуба Муслина освојила дуплу круну. Те сезоне је био међу најстандарднијим играчима, одиграо је 25 првенствених мечева и постигао три поготка.[6] Пажњу на себе је скренуо на 121. вечитом дербију када је постигао други гол на утакмици која је завршена победом црвено-белих 3:0.[3][7]

У сезони 2005/06, Звезда је под вођством Валтера Зенге поново освојила дуплу круну, а Перовић је одиграо 24 меча у свим такмичењима и постигао три гола.[6] Поново је скренуо пажњу на себе на 125. вечитом дербију, када је у самом финишу меча у контри ударцем са око 25 метара ставио тачку на Звездину победу за 2:0.[8]

У сезони 2006/07. је поново освојена дупла круна, уз велику предност од 17 бодова у односу на другопласирани Партизан, а Перовић је уписао 25 такмичарских утакмица.[6] У завршници ове сезоне, у мају 2007, доживео је тешку повреду на гостовању апатинској Младости.[9] Перовић је на овом мечу носио капитенску траку, а доживео је попречни прелом обе потколеничне кости десне ноге.[10][11] Због те повреде је пропустио Европско првенство младих репрезентација 2007. године, као и комплетан први део сезоне 2007/08. Поново је заиграо за Звезду током зимских припрема 2008, на пријатељском мечу са кијевским Динамом.[12]

БазелУреди

Крајем јануара 2008. одлази на шестомесечну позајмицу у швајцарски Базел.[13] Постигао је гол на дебију у дресу Базела, 9. фебруара 2008. у победи од 3:0 над Ксамаксом.[14] Са Базелом је на крају сезоне 2007/08. освојио дуплу круну.[15] Почетком јуна 2008. швајцарски клуб је саопштио да је потписао уговор са Перовићем до лета 2011. године.[16]

Постигао је гол на првом мечу сезоне 2008/09, у победи од 2:1 над Јанг бојсом,[17] а у наредом колу је поново био стрелац, постигавши победоносни гол на мечу против Грасхопера (1:0).[18] У овој сезони је на 27 одиграних утакмица у Суперлиги Швајцарске постигао осам голова.[19] Поред тога по први пут је заиграо у групној фази Лиге шампиона. У групи са Барселоном, Шахтјором и Спортингом је наступио на три утакмице.[19]

У сезони 2009/10. је наступио само у 1. колу Суперлиге Швајцарске, као и два пута у Лиги Европе.[19] Остатак утакмица је углавном гледао са трибина, па је у марту 2010. напустио Базел и потписао уговор са америчким клубом Њу Ингланд Револушн из Бостона, који се такмичи у МЛС лиги.[20]

Каснија каријераУреди

Као играч Њу Ингланд Револушна, Перовић је у МЛС лиги током 2010. сезоне одиграо 25 утакмица и постигао шест голова уз три асистенције. Од стране навијача свог клуба је изабран за најбољег играча сезоне.[21] У наредној 2011. сезони је имао проблема са повредом па је забележио тек четири наступа у МЛС лиги.[19]

Током зимског прелазног рока сезоне 2011/12, Перовић се вратио у Црвену звезду, а 16. децембра 2011. је званично потписао уговор на годину и по дана.[22] Перовић је током пролећа 2012. имао проблема и са повредом,[23] па је одиграо само две утакмице. Почео је и припреме за наредну 2012/13. сезону, али је убрзо одстрањен из тима.[24] Перовић је првобитно отишао са клубом на други део припрема на Златибор, али је 6. јула 2012. враћен у Београд. Како су пренели медији, враћен је са припрема због неспоразума око исплате новца. Наводно, само њему, од 28 фудбалера у првом тиму, новац није уплаћен на рачун. Он је због тога пустио меницу противно ургирању људи из управе, јер му је речено да је реч о техничком пропусту.[25] С обзиром да је одбио да повуче меницу, Перовић је одстрањен из тима и враћен у Београд да инвидидуално тренира.[24] Убрзо након тога је стављен на трансфер-листу.[26] Током новембра 2012. је раскинуо уговор са Звездом,[27] а наредног месеца потписује за ирански Персеполис.[28]

Крајем августа 2013. се вратио у српски фудбал и потписао уговор са ОФК Београдом.[29] Услед незадовољства минутажом, клуб је напустио већ у новембру исте године.[30] У екипи ОФК Београда је одиграо само три утакмице и на терену провео свега 180 минута. Последњи пут је у игри био 26. октобра у мечу са Војводином када је замењен већ на полувремену.[30] Током пролећа 2014. је играо на Тајланду за екипу Чајнат Хорнбил.[31]

У августу 2014. се поново враћа у српски фудбал и потписује за Раднички 1923.[32] Одиграо је девет суперлигашких утакмица за Раднички током јесењег дела сезоне 2014/15,[19] да би у децембру 2014. отишао у Малезију где је потписао за Симе Дарби.[33] Током 2016. је играо за бразилског нижелигаша Операрио,[34][35] а почетком наредне године прелази у клуб Саут Чајна из Хонг Конга.[36] Последњи ангажман је имао у Кини.[37]

РепрезентацијаУреди

Перовић је био члан младе репрезентације, прво државне заједнице Србије и Црне Горе а потом и самосталне Србије. Добијао је повремено шансу у квалификацијама за Европско првенство 2006. у Португалу, али се одлуком селектора Драгана Окуке није нашао на коначном списку играча који путују на ово првенство.[38] Код наредног селектора Мирослава Ђукића је такође играо у квалификацијама, али је због повреде коју је зарадио у мају 2007. играјући за Црвену звезду, пропустио Европско првенство 2007. у Холандији,[39][40] на којем је Србија у финалу поражена од Холандије.

ТрофејиУреди

Црвена звездаУреди

БазелУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „FUDBALSKI GLOBTROTER MARKO PEROVIĆ! Trenutno igra u Hong Kongu, raduje se uspesima voljene Zvezde, a sin Naum kreće njegovim stopama!”. sportekspres.net. 2. 1. 2018. Приступљено 23. 4. 2020. 
  2. ^ „Perović: Budva kao sudbina”. novosti.rs. 20. 1. 2012. Приступљено 23. 4. 2020. 
  3. ^ а б в „Od sakupljača lopti do junaka derbija”. blic.rs. 20. 11. 2003. Приступљено 23. 4. 2020. 
  4. ^ „Crvena zvezda - Obilić 5:1”. whoscored.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2020. 
  5. ^ „Fudbaleri Crvene zvezde deklasirali tim sa Vračara - 5:1 (2:0)”. glas-javnosti.rs. 8. 5. 2003. Приступљено 23. 4. 2020. 
  6. ^ а б в „Na današnji dan: Rođen Marko Perović”. mojacrvenazvezda.net. 11. 1. 2017. Приступљено 23. 4. 2020. 
  7. ^ „Vremeplov: Crno-beli upoznali Žigu “košarkaša“ u 121. večitom derbiju!”. mojacrvenazvezda.net. 8. 11. 2017. Приступљено 23. 4. 2020. 
  8. ^ „Vremeplov: Evrogol Marka Perovića za mat u 125. večitom derbiju”. mojacrvenazvezda.net. 15. 10. 2015. Приступљено 23. 4. 2020. 
  9. ^ „Teška povreda Perovića”. sportskacentrala.com. 20. 5. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. 
  10. ^ „VRATIĆU SE JOŠ JAČI!”. pressonline.rs. 20. 5. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. 
  11. ^ „Predosećao sam nesreću”. sport.blic.rs. 21. 5. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. 
  12. ^ „Marko Perović ipak ide u Bazel”. mondo.rs. 30. 1. 2008. Приступљено 23. 4. 2020. 
  13. ^ „Marko Perović u Bazelu”. b92.net. 30. 1. 2008. Приступљено 23. 4. 2020. 
  14. ^ „FCB mit klarem 3:0-Sieg gegen Xamax”. fcb.ch (на језику: немачки). 9. 2. 2008. Приступљено 23. 4. 2020. 
  15. ^ „Pehar Ergiću, Bazelu 12. titula”. b92.net. 11. 5. 2008. Приступљено 23. 4. 2020. 
  16. ^ „FC Basel 1893 übernimmt Marko Perovic definitiv”. fcb.ch (на језику: немачки). 2. 6. 2008. Приступљено 23. 4. 2020. 
  17. ^ „2:1-Auftaktsieg beim Vize-Meister! FCB dreht Spiel in den letzten Minuten.”. fcb.ch (на језику: немачки). 18. 7. 2008. Приступљено 23. 4. 2020. 
  18. ^ „Heimpremiere geglückt! 1:0-Sieg gegen GC.”. fcb.ch (на језику: немачки). 23. 7. 2008. Приступљено 23. 4. 2020. 
  19. ^ а б в г д „Marko Perovic”. transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2020. 
  20. ^ „Marko Perović napustio Bazel, otišao u Ameriku”. sport.blic.rs. 30. 3. 2010. Приступљено 23. 4. 2020. 
  21. ^ „Marko Perovic”. mlssoccer.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2020. 
  22. ^ „Marko Perović među svojima”. crvenazvezdafk.com. 16. 12. 2011. Приступљено 23. 4. 2020. 
  23. ^ „Perović se uskoro vraća na teren”. mojacrvenazvezda.net. 20. 4. 2012. Приступљено 23. 4. 2020. 
  24. ^ а б „Rastaju se Zvezda i Perović”. rts.rs. 6. 4. 2012. Приступљено 23. 4. 2020. 
  25. ^ „Perović pustio menicu, Zvezda ga oterala kući”. pressonline.rs. 7. 7. 2012. Приступљено 23. 4. 2020. 
  26. ^ „Marko na prodaju”. rts.rs. 9. 7. 2012. Приступљено 23. 4. 2020. 
  27. ^ „Marko Perović raskinuo ugovor”. mojacrvenazvezda.net. 19. 11. 2012. Приступљено 23. 4. 2020. 
  28. ^ „Marko Perović – princ od Persije”. mojacrvenazvezda.net. 23. 12. 2012. Приступљено 23. 4. 2020. [мртва веза]
  29. ^ „Romantičari prodali decu, sad se oslanjaju na iskustvo”. mozzartsport.com. 30. 8. 2013. Приступљено 23. 4. 2020. 
  30. ^ а б „Marku Peroviću ne prija romantika”. mozzartsport.com. 8. 11. 2013. Приступљено 19. 4. 2020. 
  31. ^ „Tajland umesto SAD: Perović pojačao balkansku koloniju”. novosti.rs. 19. 2. 2014. Приступљено 23. 4. 2020. 
  32. ^ „Perović i Krneta potpisali za Kragujevčane”. zurnal.rs. 21. 8. 2014. Приступљено 23. 4. 2020. 
  33. ^ „Marko Perović u Maleziji”. mozzartsport.com. 18. 12. 2014. Приступљено 23. 4. 2020. 
  34. ^ „Brazilac u Zvezdi, zvezdaš u Brazilu”. mondo.rs. 2. 2. 2016. Приступљено 23. 4. 2020. 
  35. ^ „Znate li gde je i šta radi Marko Perović? Lomi kičme po Brazilu! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 1. 5. 2016. Приступљено 23. 4. 2020. 
  36. ^ „PEROVIĆ BLISTA U KINI: Bivši zvezdaš debitovao sa dva gola”. kurir.rs. 23. 1. 2017. Приступљено 23. 4. 2020. 
  37. ^ „Fudbalski globtroter Marko Perović: Ni sam ne verujem gde sam sve igrao”. vesti-online.com. 12. 3. 2018. Приступљено 23. 4. 2020. 
  38. ^ „Okuka saopštio širi spisak za EP”. b92.net. 7. 5. 2006. Приступљено 23. 4. 2020. 
  39. ^ „Perović slomio nogu, ne ide na EP”. mondo.rs. 19. 5. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. 
  40. ^ „Đukić odredio igrače za EP u Holandiji”. sport.blic.rs. 30. 5. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. 

Спољашње везеУреди