Валтер Зенга (итал. Walter Zenga; Милано, 28. април 1960) италијански је фудбалски тренер и бивши играч који је играо на позицији голмана.

Валтер Зенга
Лични подаци
Пуно име Валтер Зенга
Датум рођења (1960-04-28)28. април 1960.(64 год.)
Место рођења Милано, Италија
Висина 1,88 m
Позиција голман
Јуниорска каријера
1969—1971
1971—1978
Макалези 1927
Интер
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1978—1994
1978—1979
1979—1980
1980—1982
1994—1996
1996—1997
1997—1999
Интер
Салернитана
Савона
Самбенедетезе
Сампдорија
Падова
Њу Ингланд Револушн
328
3
23
67
41
21
47
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
Репрезентативна каријера
1987—1995 Италија 58 (0)
Тренерска каријера
1998—1999
2000—2001
2002—2003
2004—2005
2005—2006
2006—2007
2007
2007
2008—2009
2009—2010
2010
2011—2013
2013—2014
2015
2015—2016
2016
2017—2018
2018—2019
2020
Њу Ингланд Револушн
Брера
Национал Букурешт
Стеауа
Црвена звезда
Гацијантепспор
Ал Аин
Динамо Букурешт
Катанија
Палермо
Ал Наср
Ал Наср
Ал Џазира
Сампдорија
Ал Шаб
Вулверхемптон
Кротоне
Венеција
Каљари

Играчка каријера

уреди

Клубови

уреди

Фудбалску каријеру започео је са 17 година у Интеру, али је наредне три сезоне провео бранећи у нижеразредним тимовима Салернитани (Серија Ц1), Савони (Ц2) и Сан Бенетезеом (Ц1) са којим је успео да се пласира у виши ранг такмичења 1982.

Исте године Зенга се враћа у Интер где је провео наредних 12 сезона. Био је незаменљив на голу и један од кључних шрафова у Интеровој машинерији која је освојила титулу 1989. године (играо је у генерацији са некадашњим тренером Партизана Лотаром Матеусом), Суперкуп Италије 1989, као и Куп УЕФА 1991. и 1994. године.[1]

Уследио је нови одлазак са Сан Сира. Наредне две сезоне Зенга је провео на голу Сампдорије, а каријеру у италијанском фудбалу окончао је у друголигашу Падови 1997. године. Укупно је бранио на 360 утакмица у Серији А, 160 у националном купу и евро куповима.

Валтер Зенга бранио је и ван Италије. Био је један од првих великана европског фудбала који је наступао у америчкој МЛС лиги. Бранећи за Њу Ингланд Револушн Зенга остварио је најбољи резултат у историји клуба освајањем другог места.

Први пут Валтер Зенга престао је активно да се бави фудбалом 15. јануара 1998. године.[2] Одлуку је образложио жељом да више времена проведе са породицом и посвети се глумачкој каријери. Улога у мини серији 'Панареа', где му је партнерка била његова тадашња девојка Оара Борсели, био је за сада Зенгин глумачки максимум.[2]

Повратак фудбалу уследио је 28. октобра 1998. године. Валтер Зенга именован је за играча-менаџера Њу Ингланд Револушна.[2] Нешто мање од године касније Зенга напушта клуб и враћа се у Европу.

Репрезентација

уреди

За репрезентацију Италије бранио је 58 пута, а на 38 мечева није примио гол. На Светском првенству 1986. године био је резерва, а четири године касније на Мундијалу у Италији био је први голман 'азура' када је освојено треће место.[2][3]

Последњу утакмицу за национални тим одиграо је на стадиону 'Фоксборо' против Републике Ирске 4. јуна 1992. године.

Тренерска каријера

уреди
 
Зенга као тренер Вулверхемптона

Тренерску каријеру у Европи започео је у Румунији. После Национала из Букурешта, са којим је 2003. стигао до финала купа,[4] постао је тренер Стеауе. Успео је са бившим прваком Европе да се пласира у Лигу купа УЕФА елиминисавши Валенсију.[5] Иако је отишао из клуба два кола пре краја националног првенства због сукоба са председником,[5] Валтер Зенга имао је кључну улогу у освајању титуле првака Румуније.[4]

У јулу 2005. Зенга је постао тренер Црвене звезде.[5] Био је први странац на клупи црвено-белих. Са Звездом је освојио „дуплу круну" 2006. године,[4] а клуб су секунде делиле од презимљавања на европској сцени, након шокантно примљеног гола против Стразбура у последњем колу Лиге купа УЕФА.[6]

Зенга је касније водио турски Гацијантеп, Ал Аин (Уједињени Арапски Емирати), Динамо из Букурешта, Катанију и Палермо у Италији, а из домовине се поново вратио на Блиски исток: Ал Наср, Ријад (Саудијска Арабија), Ал Наср, Дубаи (УАЕ).

Дана 4. јуна 2015. године Зенга је постављен за новог тренера Сампдорије, клуба у коме је провео две сезоне играчке каријере, као замена за Синишу Михајловића, који је преузео Милан.[7][8] Након пораза од Фјорентине од 2:0, Зенга је у новембру 2015. године добио отказ, јер је клуб након 12 одиграних утакмица у Серији А заузимао десето место на табели, са само једном победом у последњих 7. кола.[9]

Зенга је 30. јула 2016. постављен за тренера Вулверхемптона, који је тада био члан Чемпионшипа, другог ранга енглеског фудбала. Отказ у Вулверхемптону, Зенга је добио након мање од три месеца проведена на клупи, где је на 14 утакмица остварио свега четири победе. Последњи пораз на домаћем терену од Лидса резултатом 0:1, коштао је Зенгу посла.[10]

Након више од годину дана без тренерског посла, Зенга је нови ангажман имао у Кротонеу, који га је именовао за тренера 8. децембра 2017. године, где је заменио Давида Николу, који је дао оставку.[11][12] Кротоне који је претходне сезоне у задњем колу изборио опстанак у Серији А, поново се нашао у ситуацији да се у последњем колу одлучује о његовом прволигашком статусу. Захваљујући поразу од Наполија од 2:1 и победама директних конкурената, Кротоне је сезону окончао на 18. месту и тако је испао у Серију Б. Пораз од Наполија је била Зенгина последња утакмица на клупи Кротонеа, пошто је уговор потписао до краја сезоне.[13]

У марту 2020. године Зенга је постављен за тренера Каљарија,[14] али је његов деби у новом клубу одложен због пандемије и мера које су донете поводом ње.[15] Прву утакмицу на клупи Каљарија Зенга је имао тек 20. јуна.[16] Зенга је добио отказ у августу 2020. године, након 13 утакмица, где је остварио учинак од 3 победе, 4 нерешена сусрета и 6 пораза, а заменио га је Еузебио Ди Франческо.[16]

Трофеји

уреди

Као играч

уреди

Као тренер

уреди

Стеауа

Црвена звезда

Индивидуални

уреди
  • Фудбалер године у Серији А : 1987
  • Најбољи голман године по ИФФХС-у : 1989, 1990, 1991
  • Најбољи европски голман : 1990
  • ФК Интер галерија славних : 2018[17]

Занимљивости

уреди

Зенга је 2018. године, као први голман коме је припала таква част, уврштен у Интерову Галерију славних.[17]

Током каријере познат је био и под надимком Спајдермен (итал. L'Uomo Ragno, енгл. Spiderman).[17][1][2][4]

Референце

уреди
  1. ^ а б UEFA.com (2008-09-12). „Zenga faces battle of the superheroes | Inside UEFA”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23. 
  2. ^ а б в г д Wahl, Grant. „Kiss Of The Spiderman Keeper-coach Walter Zenga has awakened long dormant New England”. Sports Illustrated Vault | SI.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23. 
  3. ^ FIFA.com. „2006 FIFA World Cup™ - News - Zenga still in love with the game - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г. Приступљено 2021-01-23. 
  4. ^ а б в г Bandini, Nicky (2008-04-07). „Serie A: Napoli caught in the glare of Spiderman Walter Zenga's mischievous smile”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2021-01-23. 
  5. ^ а б в „Зенга тренер Црвене звезде!”. b92.net. 21. 07. 2005. Приступљено 18. 12. 2016. 
  6. ^ „ГДЕ СУ, ШТА РАДЕ, тренери странци у Црвеној звезди: Зенга стопирао Јуве, Са Пинту Куп Белгије”. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ. Приступљено 2021-01-23. 
  7. ^ „Sampdoria name Zenga to replace Mihajlovic”. ESPN.com (на језику: енглески). 2015-06-04. Приступљено 2021-01-23. 
  8. ^ „Zenga replaces Mihajlovic as new coach of Sampdoria”. FOX Sports (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23. 
  9. ^ „Sampdoria sack Walter Zenga | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-01-23. 
  10. ^ „Зенга се није згријао ни три мјесеца на клупи Вулверхемптона”. nezavisne.com. Приступљено 18. 12. 2016. 
  11. ^ „Crotone appoint Zenga as new coach”. ESPN.com (на језику: енглески). 2017-12-08. Приступљено 2021-01-23. 
  12. ^ December 2017, FourFourTwo Staff 08. „Zenga appointed as Crotone boss”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23. 
  13. ^ „Zenga: ‘Goodbye Crotone’ | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-01-23. 
  14. ^ „Zenga: 'Bring enthusiasm to Cagliari' | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-01-23. 
  15. ^ „Zenga: 'Rules must be respected' | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-01-23. 
  16. ^ а б „Zenga: 'Didn't expect Cagliari sack' | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-01-23. 
  17. ^ а б в „Talent and heart, happy birthday Spiderman!”. Inter Official Site. Приступљено 2021-01-23. 

Спољашње везе

уреди