Dejfont je u grčkoj mitologiji bio jedan od Heraklida.[1]

Mitologija

uredi

Bio je sin Antimaha i suprug Hirnete, kćerke argivskog kralja Temena. Temen je postavio Dejfonta za sveštenika i vojskovođu, što je izazvalo bes njegovih sinova. Oni su zato ubili svog oca. U tome nije učestvovao samo najmlađi brat. Građani Arga su proterali ubice i predali presto Dejfontu. Temenovi sinovi su ipak kasnije uspeli da zauzmu presto Arga, te je Dejfont bio prinuđen da sa suprugom i njenim najmlađim bratom prebegne u Epidaur. Tamo je vladao Pitirej, koji je dobrovoljno ustupio presto Dejfontu.[2] Prema Pausaniji, Temena nije nasledio Dejfont, već njegov sin Kis. Zato je on otišao u Epidaur sa armijom koja mu je bila verna i uz pomoć koje je preoteo vlast jonskom kralju Pitireju.[3] Temenovi sinovi su želeli da se osvete zetu i zato su odlučili da ga odvoje od Hirneto. Dvojica od njih, Kerin i Falk su otišli u Epidaur i poslali glasnike sa molbom da njihova sestra razgovara sa njima. Ona je prihvatila, ali nisu uspeli da je nagovore da pođe sa njima. Zato su je odveli silom. Dejfont se dao u poteru i uspeo je da ubije Kerina, ali ne i Falka, koji se zaklonio iza sestre. Pri tome ju je toliko stegao da se ona ugušila. Nesrećni Dejfont je svoju mladu suprugu sahranio u maslinjaku nedaleko od Epidaura.[2] Prema Apolodoru, Dejfontova i Hirnetina deca su bili Antimen, Ksantip, Argej i Orsobija.[3]

Izvori

uredi
  1. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Damasen to Dracius
  2. ^ a b Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
  3. ^ a b „Greek Myth Index: Deiphontes”. Arhivirano iz originala 15. 05. 2011. g. Pristupljeno 26. 04. 2011.