Димитар Мирасчиев

Dimitar Mirasčiev (1. avgust 1872–28. septembar 1917) bio je makedonski revolucionar, učesnik u makedonsko-revolucionarnom pokretu, dekan Makedonske revolucionarne organizacije.

Biografija

Dimitar Mirasčiev, vojvoda, makedonski učitelj, socijalista i revolucionar, rođen je 10. avgusta 1872. godine u Štipu, od oca Pane Mirasčieva i Sofije Ciconkove. Otac mu je bio krojač u Carigradu Njegova prerana smrt, ostavila je Sofiju sa četvoro dece, Dimitrom, Simeonom, Todorom i Katarinom. Njegov brat Todor je završio Veterinarski fakultet u Solunu. Simeon  je završio Građevinski fakultet, takođe u Solunu.

Dimitar je osnovnu školu završio u Štipu „Sveti Kiril i Metodij“ u porti crkve Svetog Nikole, a gimnaziju u Solunu. Studije je završio na Učiteljskom univerzitetu „Sveti Kliment Ohridski“ . U školskoj 1892/1893 Dimitar dolazi kao učitelj krasnopisa u školi u štipskom Novom Selu, koja i danas postoji .Srednja tekstilna škola u Štipu nosi naziv po njegovom imenu. Dimitar kao borac za nacionalnu slobodu, socijalnu pravdu i značajnu ličnost VMRO, je sahranjen u Sofiji, koja je tada pripadala Makedoniji.

Život i delo

Ako njegovo uključivanje u plejadu zaslužnih ličnosti, koji su ostavile neizbrisiv trag u nacionalnoj istoriji makedonskog naroda, shvati kao imperativ, onda se sama po sebi nameće potreba za rasvetljavanjem njegovog života i rada .

Učestvovao je u mnogim revolucijama kao važna ličnost, ali nije spomenut ni u jednom istorijskom delu. Na svojestven i progresivan način Dimitar Mirasčiev je ostavio pečat na vreme koje se jako utisnulo u savremenu istoriju Makedonije.]]

U 19. veku Osmanska imperija je proživljavala duboku političku i ekonomsku krizu. Rusija je izgubila pravo za pokroviteljstvom hrišćana u Turskoj imperiji. Taj period imao je veliki ekonomoski, politički i kapitalistički uticaj na Zapadnu Evropu, zato što nisu mogli da nađu rešenje za krizu. Turska je zauzela centar Makedonije, gde su prolazili najvažniji putevi za spajenje Evrope sa Azijom. U isto vreme, Makedonija se nalazila pod grčkom duhovnom vlašću. Po ukidanju Ohridske arhiepiskopije 1767. sve makedonske eparhije su pod uticaj Carigradske grčke patrijaršije. Rukovodeća mesta su dobijala duhovnike grčke nacionalnosti, što je uticalo na promenu jezika i kulture.

Njegov odlazak u Solun je uticao na njega kao ličnost. Robovlasničko društvo i siromaštvo, doveli su do toga da zamrzi isto i da započne svoju borbu ka slobodi i povraćaju očevine. V. Markov, S. Stojanov, A. Šulev, A. Razdolovič i Dimitar zajedno sa Vasilom Glavinovim, kao glavnim urednikom 1895. u Sofiji pokreće novine „Revolucija“, kao propagandu za širenje socijalizma među makedonske emigrante.

Godine 1893. Dimitar sa svojom braćom osniva VMRO (Unutrašnja Makedonska Revolucionarna Organizacija) čiji je cilj bio sticanje autonije za Makedoniju. Kasnije su osnovali Kruševsku Republiku koja je obuhvatala zapadni deo Makedonije, ali ova republika nije dugo opstala. Nakon mnogobrojnih revolucija, Dimitar je završio u zatvoru u Carigradu, a njegova braća su ubijena u porti crkve Svetog Nikole u Štipu.