Disk iz Festosa
Disk iz Festosa je disk od pečene gline iz minojske palate sa Festosa sa ostrva Krit, verovatno datira iz srednjeg ili kasnog bronzanog doba (drugi milenijum pre nove ere). Disk je oko 15 cm u prečniku i prekriven je sa obe strane simbolima koji su poređani u spirali. Njegova svrha i značenje, čak i njegov originalni geografski položaj izrade ostaje nepoznat, čineći ga jednim od najpoznatijih misterija u arheologiji. Ovaj jedinstven predmet je izložen u arheološkom muzej u Iraklionu.
Ovaj disk je pronašao 1908. italijanski arheolog Luiđi Pernier (it. Luigi Pernier) u minojskom kompleksu palata u Fesktosu. 241 token, sastojao se od 45 postojećih znaka, koji su najverovatnije bili pravljeni utiskujući hijeroglifkse pečate na disku od meke gline, u smeru kazaljke na satu čineći spiralu koja ide ka centru diska.
Disk iz Festosa je zaintigirao maštu amatera i profesionalnih arheologa i mngoi su pokušavali da dešifruju kod iza znakova na disku. Iako još uvek nije sigurno da je to neki spis, mnogi koji su pokušavali da dešifruju veruju da jeste; mnogi veruju da je to slogovno pismo, drugi da je alfabet ili logogram. Pokušaji dešifrovanja su generalno nemogući ukoliko se ne pronađu još neki primeri znakova, iako su se svi složili da nema dovljno konteksta za analizu koja je razumna.
Iako je Disk iz Festosa generalno prihvaćen kao autentičan od strane arheologa, neki veruju da je to prevara.
Otkriće uredi
Disk iz Festosa je pronađen u minojskom kompleksu palata, blizu Agija Trijade, na južnoj obali Krita[1]; najtačnije disk je bio pronađen u podrumu osme sobe u zgradi 101 u grupi zgrada na severoistoku od glavnog mesta. Ova grupa od četiri soba je takođe koristila kao formalan ulaz u palatni kompleks. Italijanski arheolog Luiđi Pernier je pronašao predmet, oko 15 cm (5.9 inča) u prečniku i prosečno više od 1 cm (0.39 inča) u širini, 3. jula 1908. tokom iskopavanja prve minojske palate.
Pronađeno je u glavnoj podzemnoj odaji hramske ostave. Ove podrumske odaje, jedino dostupne odozgo, su bile blago premazane slojem maltera. Njihov sadržaj je bio siromašan dragocenim artefaktima, ali bogate crnom zemljom i pepelom, pomešanom spaljenim bizonskim kostima. U severnom delu glavne odaje, u istom crnom sloju, nekoliko inča jugoistočno od diska i oko 20 inča (51 cm) iznad poda, tabla sa linearom A PH 1 je takođe pronađena. Prostor je naime pao kao posledica zemljotresa, verovatno povezani sa erupcijom na Santoriniju koja je zahvatila velike delove Mediterana tokom polovine drugog milenijuma p. n. e.
Autentičnost uredi
Disk iz Festosa je generalno prihvaćen kao autentičan od strane arheologa[2]. Ove pretpostavke su podržane od kasnijih otkrića sekira sa dve oštrice sa sličnim ali ne i identičnim oznakama[3].
Mogućnost da je disk iz 1908. lažan su pokrenula dva sholara[4][5][6]. Prema izveštajima Tajmsa (eng. The Times) vreme proizvodnje nikada nije utvrđeno[7]. U izveštaju iz 2008., Robinson (eng. Robinson) ne negira argumente o prevari, ali se slaže da „testovi datiranja diska iz Festosa su neophodni. To će ili potvrditi da su nova istraživanja vredna, ili će sprečiti sholare da troše svoje vreme.“[4]
Zlatni prsten sa simbolima iz Knososa, otkriven 1926., sadrži linear A koji je ispisan u polju koji je definisan spiralom- sličan disku iz Festosa[8]. Pečat pronađen 1955. pokazuje paralelu 21 znaka sa diskom iz Festosa. Ovo je smatrano kao dokazom da je disk iz Festosa genijalan minojski artefakt.
Pokušaji dešifrovanja uredi
Velika frka se stvorila oko diska tokom 20. veka. Disk iz Festosa je zaintrigirao amatere arheologe. Mnogi su pokušavali da dešifruju kod iza znakova na disku. Tokom vremena su sve predložili, uključujući molitve, narative ili avanturističke priče, posalterioni, igre na tabli, čak i geometrijsku teoremu. Neke od interpretacija su opstale i njihovo značenje je klasični primer pseudoarheologije.
Mnoge lingvističke interpretacije su pretpostavile slogovno pismo, koje se baziralno na proporciji od 45 simbola u tekstu od 241 tokena kao tipičan tip teksta; neki su pretpostavili da je to slogovno pismo sa ubačenim logografskim simbolima, vlasništvo bilo kog slogovnog pisma sa antičkog bliskog istoka (linear B kao i klinasto i hijeroglifsko pismo). Tu su takođe, alfabetska i čisto logografske interpretacije.
Dok entuzijasti još uvek veruju da će misterija biti rešena, sholarski pokušaji dešifrovanja su po mnogima da će malo verovatno biti uspešn ukoliko se još neki primeri znakova pojave negde, iako je mišljenje svih da nema dovoljno konteksta dostupno za značajnu analizu. Bilo koje dešifrovanje bez spoljašnjih potvrda, kao i uspešno upoređivanje sa drugim spisima, je malo verovatno da će biti prihvaćeno kao zaključak.
Tvrdnje za dešifrovanje uredi
Tvrdnje za dešifrovanje su kategorisane u lingvistička dešifrovanja, identifikuju jezik spisa i nelingvistička dešifrovanja. Čista logografska čitanja nisu lingvistička u strogom smislu: dok to možda otkriva značaj spisa, to neće dozvoliti identifikovanje jezika.
Moderna upotreba uredi
Strana A diska iz Festosa se koristi kao logo Fondacije za istraživanje i tehnologiju Hellas, jedne od najvećih centara za istraživenje u Grčkoj.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ C.Michael Hogan, Phaistos fieldnotes, The Modern Antiquarian, 2007
- ^ Campbell-Dunn, Graham (2006). Who Were the Minoans?. AuthorHouse. str. 207. ISBN 978-1-4259-2007-4.
- ^ Timm, Torsten (2004). „Der Diskos von Phaistos”. Indogermanische Forschungen. 109 (2004): 204—231. S2CID 170325659. doi:10.1515/16130405.204.
- ^ a b Robinson:2008
- ^ Eisenberg, Jerome M. (2008). "The Phaistos Disk: one hundred year old hoax?". Minerva(July/August): 9–24.
- ^ Eisenberg, Jerome M. (2008). "Phaistos Disk: A 100-Year-Old Hoax? Addenda, Corrigenda, and Comments" (PDF). Minerva (September/October): 15–16.
- ^ Dalya Alberge, "Phaistos Disc declared as fake by scholar", The Times, 12 July 2008(subscription required)
- ^ Siegel CMS II,3 038
Literatura uredi
- Campbell-Dunn, Graham (2006). Who Were the Minoans?. AuthorHouse. str. 207. ISBN 978-1-4259-2007-4.