Отворите главни мени

Археолошки музеј у Ираклиону

Археолошки музеј у Ираклиону је музеј у Ираклиону на Криту. Један је од највећих музеја у Грчкој[1] и најбољи на свету у области Минојске културе, јер садржи највећу и најпотпунију збирку артефаката Минојске цивилизације са Крита.

Археолошки музеј у Ираклиону
AMI - Stierrhyton.jpg
Минојски ритон у облику бика
ЛокацијаИраклион
 Грчка
Врстамузеј
Веб-сајтhttp://heraklionmuseum.gr

ПрегледУреди

 
Прескакач бикова (око 1500. п. н. е.), фигура од слоноваче из палате у Кнососу.
 
Минојски накит.
 
Вазе из Фестоса и Кнососа.
 
Бронзани бодеж из Малије.
 
Змијске богиње или свештеница која обавља ритуал (MM III).

Музеј је почео са радом 1883. године као једноставна колекција античких предмета. Одабрана зграда изграђена је од 1904. до 1912. године под покровитељством два критска археолога, Јосифа Хацидакиса и Стефаноса Ксантудидиса. Након три разорна земљотреса 1926, 1930. и 1935. год. музеј се скоро срушио. Тадашњи директор музеја у Ираклиону Спиридон Маринатос, уложио је велике напоре да убеди локалну и централну владу и пронађе средства за нову зграду. 1935. године, Маринатос је успео да ангажује Патроклоса Карантиноса да изгради чврсту зграду која је издржала бомбардовање током немачке инвазије 1941. год. и природне катастрофе. Иако је музеј оштећен за време Другог светског рата, збирка је сачувана у потпуности и поново је била изложена 1952. Ново крило изграђено је 1964. године.

Археолошки музеј у Ираклиону спада у један од највећих и најзначајнијих у Грчкој, и један од најважнијих музеја у Европи. У њему су изложени репрезентативни предмети из свих периода критске праисторије и историје, који покривају хронолошки период од око 5,500 година од неолита до римског доба. Најважнија Минојска колекција садржи јединствене предмете минојске уметности, од којих су многи права ремек-дела. Музеј у Ираклиону се с правом сматра најзначајнијим музејом Минојске културе у свету.

Музеј се налази у центру града. Зграда је изграђена између 1937. и 1940. године од стране архитетке Патроклоса Карантиноса на некадашњем месту католичког манастира Сент Францис који је уништен у земљотресу 1856. године. Музејска антисеизмичка зграда је важан пример модернистичке архитектуре и награђена је похвалом Баухаус-а. Карантинос примењује принципе модерне архитектуре за специфичне потребе музеја пружајући добро осветљење од прозора изнад и дуж врха зидова и олакшавајући лакши проток великих група људи. Такође је и предвидео будуће ширење музеја. Боје и грађевински материјали, као што је вештачки полихромирани мермер, подсећају на осликане минојске мермерне зидове. Двоспратна зграда има велике изложбене просторе, лабораторије, салу за чишћење артефаката, библиотеку, канцеларије и посебно одељење, “научна колекција“, у којој се чувају и истражују бројни налази. Музејска продавница, коју води Фонд за археолошка примања, продаје музејске копије, књиге, разгледнице и слајдове. Такође у музеју постоји и кафић.

Већи део музеја је био затворен због реновирања од 2006. до отварања маја 2013.[2]

Археолошки музеј у Ираклиону је под контролом Специјалне регионалне службе Министарства културе а његова сврха је стицање, чување, снимање, проучавање, објављивање, приказивање и промоција критских артефаката из праисторије до касних римских периода. Музеј организује привремене изложбе у Грчкој и иностранству, сарађује са научним и школским институцијама, и организује разне културне догађаје.

КолекцијеУреди

Соба IУреди

Садржи предмете из периода од 6000. п. н. е. до раноминојске цивилизације, укључујући:

  • Неолитску богињу плодности
  • посуђе из Василике
  • камене посуде са острва Мохлос
  • минијатурне глинене склуптуре

Соба IIУреди

Садржи предмете из периода од 2000. п. н. е. до 1700. п. н. е. пронађених на Кнососу, Малији и неколико светилишта, укључујући:

  • керамичко посуђе из Камареса
  • глазиране плочице минојских кућа ("Градски мозаик")
  • фигуре врховног божанства

Соба IIIУреди

Соба IVУреди

Садржи предмете пронађене у периоду од 1700. п. н. е. до 1450. п. н. е., укључујући:

Соба VУреди

Садржи предмете пронађене у периоду од 1450 п. н. е. до 1400. п. н. е., укључујући:

Соба VIУреди

Садржи открића из гробова у Кнососу, Фестосу и Арханесу, укључујући:

Соба VIIУреди

Садржи предмете пронађене у периоду од 1700. п. н. е. до 1300. п. н. е. из мањих вила и светих пећина, укључујући:

Соба VIII – ЗакросУреди

Садржи предмете пронађене у периоду од 1700. п. н. е. до 1450. п. н. е. у палати Закрос, укључујући:

  • ритон од каменог кристала
  • ритон бивоља глава
  • керамика са цветним и морским мотивима

Соба IXУреди

Садржи предмете пронађене у периоду од 1700. п. н. е. до 1450. п. н. е. у источном Криту, укључујући:

  • теракотске фигурице из Писокефалског врта
  • Минојски печати

Соба X – МикенаУреди

Садржи предмете пронађене у периоду од 1400. п. н. е. до 1100. п. н. е., укључујући:

  • глинене фигуре
  • глинене склуптуре плесача са свирачима лира

Соба XI – ДорциУреди

Садржи предмете пронађене у периоду од 1100. п. н. е. до 900. п. н. е. из времена Дорских Грка, укључујући:

  • оружје и алат, углавном од гвожђа
  • глинене фигуре богиње плодности
  • заветне понуде

Соба XIIУреди

Садржи предмете пронађене у периоду од 650. п. н. е., укључујући:

  • керамику декорисану са грифинима
  • артефакти и фигуре из Като Сими

Соба XIIIУреди

Минојски ковчези (глинени сандуци) су изложени овде.

Соба XIV – Дворана са фрескамаУреди

Соба XV и Соба XVIУреди

  • Још фресака, укључујући и фамозну "Ла Паризијен"

Соба XXУреди

Скулптуре из класичног грчког и грчко-римског периода

ГалеријаУреди

РеференцеУреди