Ditiramb je horska pesma posvećena Dionisu, bogu vina i uživanja. Pojam potiče od grčke reči ditirambos (grč. διθύραμβος, Dithyrambos) i predstavlja nadimak ovog boga.[1][2] Lirski ditiramb doterao je Korinćanin Arion. Danas je ditiramb lirska pesma u kojoj pesnik peva i slavi zemaljsku sreću i uživanje.[3][1]

Smatra se da je iz ditiramba nastala tragedija, jer je dijalogom horovođe i hora u ditirambu nastao dramski odnos a tako i sama antička drama, scenski oblik izražavanja vrlo značajan za nastanak dramske umetnosti.[4] Praznik u čast boga Dionisa predstavljao je početak pozorišnih predstava u Atini. Za vreme Velikih dionizija nastupali su horovi, čiji su pevači bili obučeni u jareću kožu i pevali ditirambe. Pevanje je bilo praćeno igrom. Iz tih ditiramba nastala je tragedija (grč. tragos – jarac i eda – pesma, „pesma jaraca“).[5]

Aristotel u svom delu „O pesničkoj umetnosti” piše da tragediju stvaraju oni koji daju ton, koji počinju ditiramb, odnosno jarčevu pesmu u doslovnom značenju, zato što je jarac životinja posvećena bogu Dionisu.[6] Italijanski teatrolog Čezare Molinari tumači jarčevu pesmu – pesmom hora satira, a moguće i horeuta (koji su pevali ceo ditiramb), ili bi to mogao biti korifej, ili pisac ditiramba, koji je u horu igrao ulogu dirigenta i soliste.[7] Prema Gordanu Maričiću: „Pretpostavka je da su satiri bili članovi hora kostimirani kao jarčevi, dakle ,ljudi-jarci’”.[8] Otuda je i postala reč tragedija, tj. pesma koju pevaju ljudi preodeveni u satire.[9] Horovođa se kasnije odvaja od hora, što predstavlja početak dramskog oblika.[10]

Primeri ditiramba u srpskoj književnosti mogu se naći prvenstveno u poeziji Branka Radičevića,[11] ali i drugih pesnika, kao što su Jovan Jovanović Zmaj (pesma „Ala je lep ovaj svet”), Stevan Raičković (pesma „Hvala suncu, zemlji, travi”)[12] i drugi.

Reference uredi

  1. ^ a b Stambolić, Miloš, ur. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit. str. 128—129. ISBN 86-19-00635-5. 
  2. ^ „Ditiramb”. Veliki rečnik. Pristupljeno 24. 1. 2021. 
  3. ^ „Šta znači reč ditiramb?”. Značenje reči. Pristupljeno 25. 1. 2018. 
  4. ^ Zdravković, Milovan. "Rečnik osnovnih pozorišnih pojmova" (II dopunjeno izd.). Narodno pozorište u Beogradu, (Beograd – KIZ ALTERA), 2007. str. 42. ISBN 978-86-84897-17-8. 
  5. ^ „SOFOKLE”. Filolog. Pristupljeno 24. 1. 2021. 
  6. ^ ., Aristotel (1987). O pesničkoj umetnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 51. 
  7. ^ Molinari, Čezare (1982). Istorija pozorišta. Beograd: „Vuk Kardžić“. str. 29—33. 
  8. ^ Maričić, Gordan (2008). Satirska igra danas: Teorija ili teatar?. Beograd: NNK International. str. 9. 
  9. ^ Đurić, Miloš N. (2003). Istorija helenske književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, Beograd. str. 242. 
  10. ^ Knežević 2020, str. 24-25
  11. ^ Najdanović, Milorad (1973). Žuta gošća u srpskoj književnosti - književnoistorijski portreti pisaca-grudobolnika. Beograd: NOLIT. Arhivirano iz originala 21. 01. 2021. g. Pristupljeno 24. 1. 2021. 
  12. ^ „Rodovi i vrste autorske (pisane) književnosti”. Vesela družina - nastava srpskog za osnovce. Pristupljeno 24. 1. 2021. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi