Википедија

Dnevni leptir

Dnevni leptir (lat. Rhopalocera) je kladus insekata iz reda leptira (lat. Lepidoptera).

Dnevni leptir
Vremenski raspon: Paleocen-sadašnjost, 56–0 Ma
Vanessa tameamea
Papilio machaon
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
Red: Lepidoptera
Podred: Rhopalocera
Natporodice i porodice

Leptiri su često polimorfni, a mnoge vrste koriste kamuflažu, mimikriju i aposematizam da bi izbegle svoje grabljivice.[2] Neki, poput monarha i naslikane dame, migriraju na velike udaljenosti. Mnoge leptire napadaju paraziti ili parazitoidi, uključujući ose, protozoe, muve i druge beskičmenjake, ili su plen drugih organizama. Neke vrste su štetočine jer u svojim larvalnim fazama mogu oštetiti domaće useve ili drveće; druge vrste su agensi oprašivanja nekih biljaka. Larve nekoliko leptira (npr. žetelaca) jedu štetne insekte, a neki su predatori mrava, dok drugi žive kao mutualisti u zajednici sa mravima. U kulturnom smislu, leptiri su popularan motiv u likovnoj i književnoj umetnosti. Smitsonijan institut kaže da su „leptiri sigurno jedno od najprivlačnijih stvorenja u prirodi“.[3]

Paleontologija uredi

Najraniji fosili Lepidoptera datiraju na granici trijasa i jure, od pre oko 200 miliona godina.[4][5][6] Leptiri su evoluirali od moljaca, te dok su leptiri monofiletski (formiraju jednu kladu), moljci nisu. Najstariji poznati leptir je Protocoeliades kristenseni iz paleocenske formacije Fur u Danskoj, star oko 55 miliona godina, koji pripada porodici Hesperiidae (skiperi).[7] Procene molekularnog sata sugerišu da su leptiri nastali negde sredinom krede, ali su se značajno promenili tokom kenozoika.[8] Najstariji američki leptir je kasnoeocenska Prodryas persephone iz fosilnih naslaga Florisant,[9][10] star oko 34 miliona godina.[11]

Rasprostranjenost uredi

 
Mužjak limunovca (Gonepteryx rhamni) u letu

Dnevni leptiri naseljavaju celi svet izuzev Antarktika, a postoji oko 18.500 vrsta.[12] Od toga, 775 naseljava Nearktik; 7.700 Neotrope; 1.575 Paleoarktik (Evropa, Azija, Himalaji i severna Afrika); 3.650 Afrotrope (južna Afrika i Madagaskar); a 4.800 naseljava Daleki istok i Australiju i Okeaniju.[12]

Taksonomija i filogenija uredi

Tradicionalno, su dnevni leptiri deljeni u natporodice Papilionoidea, skelari (Hesperioidea) i američki moljci-leptiri (Hedyloidea). Filogenetička analiza ukazuje da je tradicionalna natporodica Papilionoidea parafiletska u odnosu na druge dve grupe, tako da bi obe trebalo da budu uključene u Papilionoidea, pa bi natporodica Papilionoidea i klada Rhopalocera bili sinonimi.[13][14]

Stadijumi u životnom ciklusu uredi

Postoje 4 stadijuma u životnom ciklusu dnevnih leptira: jaje, larva (gusenica), lutka (lat. chrysalis) i adult (odrastao leptir). Jaja se polažu pojedinačno ili u grupama na listove biljke hraniteljke.[15] Kada mlade gusenice eklodiraju, započinju cikluse hranjenja i presvlačenja. Po dostizanju odgovarajuće veličine i ispunjenju drugih uslova, gusenice prestaju sa hranjenjem, pronalaze mesto za ulutkavanje i umiruju se. Vreme koje leptir provede u stadijumu lutke zavisi od vrste i finih parametara spoljašnjih uslova. Čitav proces metamorfoze stoji pod strogom hormonskom regulacijom. Broj generacija godišnje varira u zavisnosti od vrste i geografskog područja.[16][17]

Reference uredi

  1. ^ Napomena: moguće je da porodica Hesperiidae ne čini posebnu potporodicu Hesperioidea već da je deo potporodice Papilionoidea.
  2. ^ McClure, Melanie; Clerc, Corentin; Desbois, Charlotte; Meichanetzoglou, Aimilia; Cau, Marion; Bastin-Héline, Lucie; Bacigalupo, Javier; Houssin, Céline; Pinna, Charline; Nay, Bastien; Llaurens, Violaine (2019-04-24). „Why has transparency evolved in aposematic butterflies? Insights from the largest radiation of aposematic butterflies, the Ithomiini”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 286 (1901). ISSN 0962-8452. PMC 6501930  . PMID 30991931. doi:10.1098/rspb.2018.2769. 
  3. ^ „Benefits of Insects to Humans”. Smithsonian Institution (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 9. 2021. g. Pristupljeno 2021-09-24. 
  4. ^ Eldijk, Timo J. B. van; Wappler, Torsten; Strother, Paul K.; Weijst, Carolien M. H. van der; Rajaei, Hossein; Visscher, Henk; Schootbrugge, Bas van de (2018-01-01). „A Triassic-Jurassic window into the evolution of Lepidoptera”. Science Advances (na jeziku: engleski). 4 (1): e1701568. Bibcode:2018SciA....4.1568V. ISSN 2375-2548. PMC 5770165  . PMID 29349295. doi:10.1126/sciadv.1701568. 
  5. ^ Grimaldi, David A.; Engel, Michael S. (2005). Evolution of the Insects. Cambridge University Press. str. 561. ISBN 978-0-521-82149-0. 
  6. ^ Davies, Hazel; Butler, Carol A. (2008). Do Butterflies Bite?. Rutgers University Press. str. 48. ISBN 978-0-8135-4268-3. 
  7. ^ De Jong, Rienk (2016-08-09). „Reconstructing a 55-million-year-old butterfly (Lepidoptera: Hesperiidae)”. European Journal of Entomology. 113: 423—428. doi:10.14411/eje.2016.055. Arhivirano iz originala 19. 7. 2021. g. Pristupljeno 9. 7. 2021. 
  8. ^ Chazot, Nicolas; Wahlberg, Niklas; Freitas, André Victor Lucci; Mitter, Charles; Labandeira, Conrad; Sohn, Jae-Cheon; Sahoo, Ranjit Kumar; Seraphim, Noemy; de Jong, Rienk; Heikkilä, Maria (2019-02-25). „Priors and Posteriors in Bayesian Timing of Divergence Analyses: The Age of Butterflies Revisited”. Systematic Biology. 68 (5): 797—813. ISSN 1063-5157. PMC 6893297  . PMID 30690622. doi:10.1093/sysbio/syz002. Arhivirano iz originala 19. 7. 2021. g. Pristupljeno 9. 7. 2021. 
  9. ^ Meyer, Herbert William; Smith, Dena M . (2008). Paleontology of the Upper Eocene Florissant Formation, Colorado. Geological Society of America. str. 6. ISBN 978-0-8137-2435-5. Arhivirano iz originala 24. 4. 2016. g. Pristupljeno 8. 1. 2016. 
  10. ^ „Lepidoptera – Latest Classification”. Discoveries in Natural History & Exploration. University of California. Arhivirano iz originala 7. 4. 2012. g. Pristupljeno 15. 7. 2011. 
  11. ^ McIntosh, W. C.; et al. (1992). „Calibration of the Latest Eocene-Oligocene geomagnetic Polarity Time Scale Using 40Ar/39Ar Dated Ignimbrites”. Geology. 20 (5): 459—463. Bibcode:1992Geo....20..459M. doi:10.1130/0091-7613(1992)020<0459:cotleo>2.3.co;2. 
  12. ^ a b Williams, Ernest; Adams, James; Snyder, John. „Frequently Asked Questions”. The Lepidopterists' Society. Arhivirano iz originala 13. 5. 2015. g. Pristupljeno 9. 9. 2015. 
  13. ^ Heikkilä, M.; Kaila, L.; Mutanen, M.; Peña, C.; Wahlberg, N. (2012). „Cretaceous Origin and Repeated Tertiary Diversification of the Redefined Butterflies”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 279 (1731): 1093—1099. PMC 3267136  . PMID 21920981. doi:10.1098/rspb.2011.1430. 
  14. ^ Kawahara, A. Y.; Breinholt, J. W. (2014). „Phylogenomics Provides Strong Evidence for Relationships of Butterflies And Moths”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 281 (1788): 20140970. PMC 4083801  . PMID 24966318. doi:10.1098/rspb.2014.0970. 
  15. ^ Lindestad, Olle; Wheat, Christopher W.; Nylin, Sören; Gotthard, Karl (2019). „Local adaptation of photoperiodic plasticity maintains life cycle variation within latitudes in a butterfly”. Ecology (na jeziku: engleski). 100 (1): e02550. ISSN 1939-9170. doi:10.1002/ecy.2550. 
  16. ^ Pullin, Andrew S. (1986). „Effect of photoperiod and temperature on the life-cycle of different populations of the peacock butterfly Inachis io”. Entomologia Experimentalis et Applicata (na jeziku: engleski). 41 (3): 237—242. ISSN 1570-7458. doi:10.1111/j.1570-7458.1986.tb00534.x. 
  17. ^ Weibull, Ann-Christin; Bengtsson, Jan; Nohlgren, Eva (2000). „Diversity of butterflies in the agricultural landscape: the role of farming system and landscape heterogeneity”. Ecography (na jeziku: engleski). 23 (6): 743—750. ISSN 1600-0587. doi:10.1111/j.1600-0587.2000.tb00317.x. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Dnevni leptir na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дневни_лептир&oldid=27722511”