Дневни лептир
Дневни лептир (лат. Rhopalocera) је кладус инсеката из реда лептира (лат. Lepidoptera).
| Дневни лептир | |
|---|---|
| |
| Vanessa tameamea | |
.jpg)
| |
| Papilio machaon | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Класа: | Insecta |
| Ред: | Lepidoptera |
| Подред: | Rhopalocera |
| Натпородице и породице | |
Лептири су често полиморфни, а многе врсте користе камуфлажу, мимикрију и апосематизам да би избегле своје грабљивице.[2] Неки, попут монарха и насликане даме, мигрирају на велике удаљености. Многе лептире нападају паразити или паразитоиди, укључујући осе, протозое, муве и друге бескичмењаке, или су плен других организама. Неке врсте су штеточине јер у својим ларвалним фазама могу оштетити домаће усеве или дрвеће; друге врсте су агенси опрашивања неких биљака. Ларве неколико лептира (нпр. жетелаца) једу штетне инсекте, а неки су предатори мрава, док други живе као мутуалисти у заједници са мравима. У културном смислу, лептири су популаран мотив у ликовној и књижевној уметности. Смитсонијан институт каже да су „лептири сигурно једно од најпривлачнијих створења у природи“.[3]
Палеонтологија
уредиНајранији фосили Lepidoptera датирају на граници тријаса и јуре, од пре око 200 милиона година.[4][5][6] Лептири су еволуирали од мољаца, те док су лептири монофилетски (формирају једну кладу), мољци нису. Најстарији познати лептир је Protocoeliades kristenseni из палеоценске формације Фур у Данској, стар око 55 милиона година, који припада породици Hesperiidae (скипери).[7] Процене молекуларног сата сугеришу да су лептири настали негде средином креде, али су се значајно променили током кенозоика.[8] Најстарији амерички лептир је касноеоценска Prodryas persephone из фосилних наслага Флорисант,[9][10] стар око 34 милиона година.[11]
- Фосили лептира
-
-
Распрострањеност
уреди_male_in_flight.jpg)
Дневни лептири насељавају цели свет изузев Антарктика, а постоји око 18.500 врста.[12] Од тога, 775 насељава Неарктик; 7.700 Неотропе; 1.575 Палеоарктик (Европа, Азија, Хималаји и северна Африка); 3.650 Афротропе (јужна Африка и Мадагаскар); а 4.800 насељава Далеки исток и Аустралију и Океанију.[12]
Таксономија и филогенија
уредиТрадиционално, су дневни лептири дељени у натпородице Papilionoidea, скелари (Hesperioidea) и амерички мољци-лептири (Hedyloidea). Филогенетичка анализа указује да је традиционална натпородица Papilionoidea парафилетска у односу на друге две групе, тако да би обе требало да буду укључене у Papilionoidea, па би натпородица Papilionoidea и клада Rhopalocera били синоними.[13][14]
Стадијуми у животном циклусу
уредиПостоје 4 стадијума у животном циклусу дневних лептира: јаје, ларва (гусеница), лутка (лат. chrysalis) и адулт (одрастао лептир). Јаја се полажу појединачно или у групама на листове биљке хранитељке.[15] Када младе гусенице еклодирају, започињу циклусе храњења и пресвлачења. По достизању одговарајуће величине и испуњењу других услова, гусенице престају са храњењем, проналазе место за улуткавање и умирују се. Време које лептир проведе у стадијуму лутке зависи од врсте и финих параметара спољашњих услова. Читав процес метаморфозе стоји под строгом хормонском регулацијом. Број генерација годишње варира у зависности од врсте и географског подручја.[16][17]
Референце
уреди- ^ Напомена: могуће је да породица Hesperiidae не чини посебну потпородицу Hesperioidea већ да је део потпородице Papilionoidea.
- ^ McClure, Melanie; Clerc, Corentin; Desbois, Charlotte; Meichanetzoglou, Aimilia; Cau, Marion; Bastin-Héline, Lucie; Bacigalupo, Javier; Houssin, Céline; Pinna, Charline; Nay, Bastien; Llaurens, Violaine (2019-04-24). „Why has transparency evolved in aposematic butterflies? Insights from the largest radiation of aposematic butterflies, the Ithomiini”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 286 (1901). ISSN 0962-8452. PMC 6501930
. PMID 30991931. doi:10.1098/rspb.2018.2769.
- ^ „Benefits of Insects to Humans”. Smithsonian Institution (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 9. 2021. г. Приступљено 2021-09-24.
- ^ Eldijk, Timo J. B. van; Wappler, Torsten; Strother, Paul K.; Weijst, Carolien M. H. van der; Rajaei, Hossein; Visscher, Henk; Schootbrugge, Bas van de (2018-01-01). „A Triassic-Jurassic window into the evolution of Lepidoptera”. Science Advances (на језику: енглески). 4 (1): e1701568. Bibcode:2018SciA....4.1568V. ISSN 2375-2548. PMC 5770165 . PMID 29349295. doi:10.1126/sciadv.1701568.
- ^ Grimaldi, David A.; Engel, Michael S. (2005). Evolution of the Insects. Cambridge University Press. стр. 561. ISBN 978-0-521-82149-0.
- ^ Davies, Hazel; Butler, Carol A. (2008). Do Butterflies Bite?. Rutgers University Press. стр. 48. ISBN 978-0-8135-4268-3.
- ^ De Jong, Rienk (2016-08-09). „Reconstructing a 55-million-year-old butterfly (Lepidoptera: Hesperiidae)”. European Journal of Entomology. 113: 423—428. doi:10.14411/eje.2016.055. Архивирано из оригинала 19. 7. 2021. г. Приступљено 9. 7. 2021.
- ^ Chazot, Nicolas; Wahlberg, Niklas; Freitas, André Victor Lucci; Mitter, Charles; Labandeira, Conrad; Sohn, Jae-Cheon; Sahoo, Ranjit Kumar; Seraphim, Noemy; de Jong, Rienk; Heikkilä, Maria (2019-02-25). „Priors and Posteriors in Bayesian Timing of Divergence Analyses: The Age of Butterflies Revisited”. Systematic Biology. 68 (5): 797—813. ISSN 1063-5157. PMC 6893297 . PMID 30690622. doi:10.1093/sysbio/syz002. Архивирано из оригинала 19. 7. 2021. г. Приступљено 9. 7. 2021.
- ^ Meyer, Herbert William; Smith, Dena M . (2008). Paleontology of the Upper Eocene Florissant Formation, Colorado. Geological Society of America. стр. 6. ISBN 978-0-8137-2435-5. Архивирано из оригинала 24. 4. 2016. г. Приступљено 8. 1. 2016.
- ^ „Lepidoptera – Latest Classification”. Discoveries in Natural History & Exploration. University of California. Архивирано из оригинала 7. 4. 2012. г. Приступљено 15. 7. 2011.
- ^ McIntosh, W. C.; et al. (1992). „Calibration of the Latest Eocene-Oligocene geomagnetic Polarity Time Scale Using 40Ar/39Ar Dated Ignimbrites”. Geology. 20 (5): 459—463. Bibcode:1992Geo....20..459M. doi:10.1130/0091-7613(1992)020<0459:cotleo>2.3.co;2.
- ^ а б Williams, Ernest; Adams, James; Snyder, John. „Frequently Asked Questions”. The Lepidopterists' Society. Архивирано из оригинала 13. 5. 2015. г. Приступљено 9. 9. 2015.
- ^ Heikkilä, M.; Kaila, L.; Mutanen, M.; Peña, C.; Wahlberg, N. (2012). „Cretaceous Origin and Repeated Tertiary Diversification of the Redefined Butterflies”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 279 (1731): 1093—1099. PMC 3267136 . PMID 21920981. doi:10.1098/rspb.2011.1430.
- ^ Kawahara, A. Y.; Breinholt, J. W. (2014). „Phylogenomics Provides Strong Evidence for Relationships of Butterflies And Moths”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 281 (1788): 20140970. PMC 4083801 . PMID 24966318. doi:10.1098/rspb.2014.0970.
- ^ Lindestad, Olle; Wheat, Christopher W.; Nylin, Sören; Gotthard, Karl (2019). „Local adaptation of photoperiodic plasticity maintains life cycle variation within latitudes in a butterfly”. Ecology (на језику: енглески). 100 (1): e02550. ISSN 1939-9170. doi:10.1002/ecy.2550.
- ^ Pullin, Andrew S. (1986). „Effect of photoperiod and temperature on the life-cycle of different populations of the peacock butterfly Inachis io”. Entomologia Experimentalis et Applicata (на језику: енглески). 41 (3): 237—242. ISSN 1570-7458. doi:10.1111/j.1570-7458.1986.tb00534.x.
- ^ Weibull, Ann-Christin; Bengtsson, Jan; Nohlgren, Eva (2000). „Diversity of butterflies in the agricultural landscape: the role of farming system and landscape heterogeneity”. Ecography (на језику: енглески). 23 (6): 743—750. ISSN 1600-0587. doi:10.1111/j.1600-0587.2000.tb00317.x.
Литература
уреди- Lamas, Gerardo (1990). „An Annotated List of Lepidopterological Journals” (PDF). Journal of Research on the Lepidoptera. 29 (1–2): 92—104. S2CID 108756448. doi:10.5962/p.266621. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 8. 2016. г. Приступљено 22. 11. 2012.
- Powell, Jerry A. (2009). „Lepidoptera”. Ур.: Resh, Vincent H.; Cardé, Ring T. Encyclopedia of Insects (2 (illustrated) изд.). Academic Press. стр. 557—587. ISBN 978-0-12-374144-8. Приступљено 14. 11. 2010.
- van Eldijk, Timo J. B.; Wappler, Torsten; Strother, Paul K.; van der Weijst, Carolien M. H.; Rajaei, Hossein; Visscher, Henk; van de Schootbrugge, Bas (10. 1. 2018). „A Triassic-Jurassic window into the evolution of Lepidoptera”. Science Advances. 4 (1): e1701568. Bibcode:2018SciA....4E1568V. PMC 5770165 . PMID 29349295. doi:10.1126/sciadv.1701568.
- Wolfram Mey; Wilfried Wichard; Patrick Müller; Bo Wang (2017). „The blueprint of the Amphiesmenoptera – Tarachoptera, a new order of insects from Burmese amber (Insecta, Amphiesmenoptera)”. Fossil Record. 20 (2): 129—145. doi:10.5194/fr-20-129-2017 .
- Scoble, Malcolm J. (септембар 1995). „2”. The Lepidoptera: Form, Function and Diversity (1 изд.). Oxford University: Oxford University Press. стр. 4—5. ISBN 978-0-19-854952-9.
Спољашње везе
уреди
- Papilionoidea on the Tree of Life Архивирано 11 децембар 2008 на сајту Wayback Machine
- Butterfly species and observations on iNaturalist
- Butterflies of Serbia Leptiri Srbije - Milan Đurić
- European Butterflies and Moths European Butterflies and Moths by Christopher Jonko
- Reference quality large format photographs, common butterflies of North America
- Online insect museum - Visit online insect museum. Nice gallery of butterflies, including rare Agrias, Morpho, Prepona. Also unique bilateral gynandomorph, etc!
- Butterflies of North America
- Butterfly Conservation
- Butterflies of Southern India Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2008)
- UK Moths[мртва веза]
- Butterflies and Moths in the Netherlands
- Moths and butterflies of Europe en North Africa
- Tree Of Life
- Butterflies of Singapore Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јануар 2006)
- "Butterflies equipped with tracker devices" by Tim Radford, The Guardian, April 6, 2005
- Wiktionary's butterfly page, with loads of funny-sounding translations
- Shell butterfaly explorer
- Macro Photography - Images of Butterflies Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2005)
- Butterflies photos
- Rhopalocera at insectoid.info