Dobrila Mirčić
Dobrila Mirčić (Smedovac, 1920 — Smedovac, 1944) pozadinski radnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, sekretar Sreskog AFŽ-a
| dobrila radosavljević | |
|---|---|
 Dobrila Mirčić | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1920. |
| Mesto rođenja | Smedovac, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 1944. |
| Mesto smrti | Rečka,  Srbija. |
Biografija
urediDobrila Mirčić rodila se 1920. godine u Smedovcu kod Negotina. Detinjstvo je provela u rodnom selu, gde je završila i osnovnu školu. Dalje se nije školovala, već je ostala na selu da pomaže roditeljima na poljoprivredi.
Narodnooslobodilačkom pokretu se pridružuje 1943. godine, zajedno sa ocem Milošem, članom Narodnooslobodilačkog odbora i članovima svoje porodice. Imenovana je za sekretara Antifašističkog fronta sela u Smedovcu.
Njihova pojata u Smedovcu bila je dugo jedna od glavnih baza pozadinskih radnika, sve do kraja 1943. kada je otkrivena i spaljena.[1]
Početkom 1944. kada je otkriveno da njena porodica sarađuje sa NOP-om da bi izbegla hapšenje prelazi u ilegalu. Na terenu je po selima Negotinske krajine zajedno sa pozadinskim radnicima članovima Sreskog komiteta KPJ Božidarom Đurićem, Vlastimirom Miloševićem i Sretenom Vučkovićem.
Te 1944. na prostoru Negotinske krajine deluje mali broj pozadinskih radnika, većina iz ovdašnjih sela, a pored Dobrile Mirčić, tu je i njen otac Miloš.[2]
Krajem 1944. u ataru sela Rečka, u šumi pored Rečanske reke, četnici su opkolili grupu pozadinskih radnika među kojima je bila i Dobrila. Neki od njih su uspeli da probiju obruč, ali je Dobrila Mirčić uhvaćena. [1]
U najkarakterističnije oblike zločina mučenjem i klanjem spadaju i ona izvršena nad Dobrilom Mirčić. Četnici su je mučili, izvadili oba oka, odsekli obe dojke, a zatim izboli kamama i bacili u krečanu.[3] U rodnom Smedovcu na zgradi mesne zajednice postavljen je njen bronzani portret, kao i portret Božidara Milanovića (1923-1944).[4]
Reference
uredi- ^ a b Žikić Jovan, Đuričić Mihajlo, Stojanović Božidar i Brzulović Slobodan (2011). Pa se pamti - Negotinska krajina 1940-1945. Negotin: Savez boraca Narodnooslobodilačkog rata Negotin. str. 162. ISBN 978-86-87041-06-6.
- ^ Blagojević, Božidar (1988). Negotin i Krajina 1941-1944. Negotin: RO Muzej Krajine i Istorijski arhiv Krajine, Ključa i Poreča. str. 156.
- ^ Blagojević, Božidar (1988). Negotin i Krajina 1941-1944. Negotin: RO Muzej Krajine i Istorijski arhiv Krajine, Ključa i Poreča. str. 161.
- ^ Plavšić, Nikola (2014). Krajinska spomenica žrtava u ratovima Srbije 19. i 20. veka. Negotin: Istorijski arhiv. str. 274. ISBN 978-86-84187-36-1.