Dobrotvorno društvo Nezaštićena majka i dete
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Nepregledan tekst, treba ga razlomiti, formirati odjeljke poslije uvoda. |
Dobrotvorno društvo Nezaštićena majka i dete osnovala je Dara Pavlović, telefonistkinja Francusko-srpske banke. Cilj društva bio da se poboljša položaj žena i devojaka, kao i samohranih majki, ali u smislu odnošenja muškaraca prema njima.[1]
Misija društva
urediDruštvo je vršilo propagandu za bračnu zajednicu, kao i za određena moralna načela kojih muškarci treba da se drže u odnosu prema ženama.[1] Dara Pavlović, koja je bila samohrana majka, je sa drugim ženama osnovala ovo društvo 28. avgusta 1938. godine.[1] U ovu organizaciju nisu ušle samo samohrane (vanbračne) majke, već i žene koje su bile u braku, ali koje su osećale nepravdu činjenu vanbračnoj deci. Cilj svih njih bio je da se položaj ove dece poboljša, kao i položaj žena generalno. Značka, odnosno simbol društva bilo je srce crvene boje sa slomljenom ljubičicom u njemu.[1]
U tom periodu radilo se i na donošenju novog Građanskog zakonika u Jugoslaviji u kome je trebalo da se regulišu materijalni i moralni odnosi devojke prema muškarcu, žene prema čoveku, majke prema ocu, roditelja prema deci, dece prema starijima i tako dalje. Jedno od gorućih pitanja bio je položaj vanbračne dece, o kome se raspravljalo i u novinama, brošurama i na javnim skupovima.[1] Statistike su pokazivale da je svako četrnaesto dete u državi bilo vanbračno, a svaki drugi muškarac je imao vanbračno dete. Društvo je radilo na tome da se donese zakon, koji će vanbračnu decu izjednačiti u pravima sa onom rođenom u braku.[1]
Bilo je dosta slučajeva ubistva i silovanja devojaka, koji su prošli nekažnjeno. Mnoge su žene izvršavale samoubistvo zbog činjenice da će postati samohrane majke, a one koje su se odlučile da rode vanbračno dete bile su uglavnom obespravljene, kao i njihovo dete, a društvo ih je neretko osuđivalo i odbacivalo.[1] Neprimereni komentari i dobacivanja na ulici bili su svakodnevna pojava, te su se mnoge žene plašile za svoju i bezbednost svojih ćerki.[1] Društvo je radilo na tome da se ženama i samohranim majkama ukaže pomoć, jer tadašnji zakoni nisu štitili i nisu pribavljali devojci, ženi i majci pažnju, poštovanje i zaštitu, za razliku od muškaraca.[1]
Aktivnosti društva
urediDruštvo je osnovalo i svoju radionicu za šivenje u ulici Vuka Karadžića u Beogradu, u kojoj je radilo sa majkama i njihovom decom. Tu se šila vojna odeća, a uskoro je počela saradnja i sa Unijom za zaštitu dece. Pored toga, tu se radilo i na stvaranju Zadruge materinstva.[1] Svaka vanbračna majka, kao radnica u vezi sa tom zadrugom nije više ni radnica, niti pak štićenica, već član, kako samog udruženja, tako i zadruge. Kada ona zaradi za Društvo sto dinara, sto dinara su od zarade njeni, koje ona može podići kada ne bude više želela da bude zadrugar. Ista zarada od sto dinara, koju ona uživa za svoju udeonicu, zavodi joj se u člansku knjižicu, dok društvo ne bude u mogućnosti da protokoliše svoju Zadrugu i odštampa svoje udeonice. Ovo je sve zavisilo od vremena i broja zadrugara, kao i od predviđenog kapitala.[1] Samo udruženje je na taj način dobijalo materijalnu korist, kao i jaku moralnu podršku za sve majke.
Vidi još
urediReference
urediLiteratura
uredi- Ur.S. Sretenović, B. Nedeljković, Almanah humanih društava, Beograd 1940.
- J. Milanović, Materinsko udruženje i Srpska majka u borbi za zdravstvenu zaštitu žena i dece, u 800 godina srpske medicine, Četvrti Sokolski zbornik, Beograd, 2017.