Dodolske pesme

Dodolske pesme od dosda, dodola, dodolica - devojka koja je u središtu obreda za kišu, su tipične obredne, ritualne pesme, koje, za razliku od ostalih obrednih lirskih pesama, nisu vezane za određeni datum u godini ili praznik, već su izvođene prilikom velikih letnjih suša. Najčešće su se pevale od Đurđevdana do Petrovdana i to četvrtkom. Tada su obično, mlade devojke, maskirane u lišće i granje (kao simbol bujanja vegetacije) obliazile seoske kuće i izvodile dodolski ritual (pevanje dodolskih pesama uz ritualni ples). Domaćin bi tada „dodole“ polivao vodom i time magijski prizvao kišu. Ceo dodolski ritual potiče iz predhrišćanskog vremena i predstavlja jedan od najstarijih tradicija slovenskih naroda.

Četvrtak je verovatno nekada bio posvećen slovenskom bogu groma, Perunu. U nekim slovenskim jezicima četvrtak se i zove perendan.

Izvođači dodolskog obreda

Dodolske pesme izvode dodole (peperude, peperuše, peperone, barbaruše), a glavna među njima je seksualno čista devojka.

Izvođenje dodolskog obreda

Uoči dana kada će ići u dodole devojke su čupale krst sa neznanog groba i potapale ga u reci. One idu i u crkvu i pometu je, pa smeće odnesu na reku, gde se i same okupaju. Devojke idu po selu, od kuće do kuće, te pevaju pesme i slute da udari kiša. Jedna od devojaka se skine naga do pojasa, pa se uveže i obloži različitim travama i cvećem tako da joj se koža ne vidi nigde nimalo. Kada dođu pred kuću onda naga dodola igra sama sitnim koracima, a ostale stanu u red i pevaju. Potom domaćica ili neko drugi vodom iznesenom iz kuće poliva dodolu dok ova igra i okreće se. Ceo ovaj postupak predstavlja svojevrsnu imitativnu magiju.

Problem pripeva

Sve dodolske pesme imaju pripev ”oj, dodo, oj, dodo le” ili ”oj, dodo le, moj božo le”, čije značenje nije najjasnije. Mogao bi biti u vezi sa nekim od Perunovih atributa.