Википедија

Dragan Bursać

босанскохерцеговачки новинар и колумниста

Dragan Bursać (Bihać, 25. oktobar 1975) bosanskohercegovački je novinar i kolumnista.

Dragan Bursać
Bursać 2017.
Lični podaci
Datum rođenja(1975-10-25)25. oktobar 1975. (48 god.)
Mesto rođenjaBihać, SFR Jugoslavija
Novinarski rad
NovineAl Džazira Balkans

Biografija uredi

Rođen je u miješanom braku, otac mu je Srbin i a majka Hrvatica.[1]

Bursać je odrastao u Bosanskom Petrovcu gdje je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Sremskoj Mitrovici.[2]

Kao mladić bio je vojnik Vojske Republike Srpske i učestvovao je u borbama na frontu.[1][3] Za svoje učešće u ofanzivi na Bihać, izjavio je da je Gledao i sramno ćutao.[4]

Godine 2002. je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Banja Luka. Profesor je filozofije i sociologije.[2]

Novinarstvom se počinje baviti 1998. u studentskom magazinu BUM. Nakon diplomiranja počinje raditi kao novinar na Radio Banjaluci. Od 2009. do 2016. zaposlen je kao novinar i kolumnista BUKA portala.[5][6] Od 2014. počinje objavljivati kolumne za Al Džazira Balkans. Redovan je kolumnista Al Džazira Balkans[7] i portala Radio Sarajevo.[8] Objavljuje i na portalima Autonomija[9] i Antena M.[10]

Član je P.E.N. Centra BiH.[11] Živi i radi u Banja Luci.[2]

Stavovi uredi

Kao misiju svog profesionalnog rada Bursać definiše da ima iznijeti pred lice povijesti fakte koji će nam sutra omogućiti da budemo normalni, zdravi i čestiti ljudi.[12]

Zalaže se za ukidanje entiteta i kantona u BiH.[13]

Bursać smatra da država Srbija nije dio civilizovanog svijeta[14] te da kolektivno odbija da se suoči sa prošlošću.[15]

On Srbe karakteriše kao nezrelu naciju zarobljenu u poricanju.[16]

Dragan Bursać smatra da je Republika Srpska trenutno najveći spomenik genocidu na svijetu.[17] On u svojim tekstovima Republiku Srpsku naziva Republikom Šumskom i Republikom Mafijaškom.[18]

Republiku Srpsku Krajinu u svojim tekstovima karakteriše kao zločinačku tvorevinu.[19]

U tekstovima zastupa stav da krvavi srpski svet vodi u nestanak Srba. Za uzrok građanskih ratova devedesetih Bursać pronalazi velikosrpski nacionalizam.[20]

Iznosi tvrdnju da je za činjenicu da većina Srba iz Sarajeva više ne živi u rodnom gradu - odgovorno par srpskih budala. Ove navode je demantovao sociolog i novinar Dušan Šehovac.[21][22]

Djelovanje mitropolita Amfilohija okarakterisao je kao destruktivno nečovječni rad.[23]

Nakon podrške koju je Novak Đoković pružio građanima Crne Gore aktivnim u mirnim protestima protiv kontroverznog zakona o slobodi vjeroispovjesti, Bursać ga je okarakterisao kao velikosrpskog nacionalistu.[24]

U tekstovima za portal iz Crne Gore Antena M, Bursać osmovjekovnu Srpsku pravoslavnu crkvu naziva Crkvom Srbije i pseudoistorijski tvrdi da srednjovjekovna srpska dinastija Vojislavljevića ima etnički crnogorski predznak.[25]

Za državni praznik Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave pisao je da je prebrojavanje četničkog kadra i silovanje povijesti koja uzvraća time što je na isti dan nacistička Njemačka počela da koristi svoju zastavu.[26]

Prijetnje uredi

Zbog svojih stavova je u nekoliko navrata dobijao prijetnje smrću.[27][28][29][30]

Nagrade uredi

  • 2013. — Godišnja nagrada UNICEF-a za poseban novinarski doprinos promociji i zaštiti prava djeteta[5]
  • 2014. — Novinarska nagrada „Srđan Aleksić” za kontinuirano izvještavanje o marginalizovanim grupama i razvoju društveno odgovornog novinarstva[31]
  • 2017. — Ujedinjene nacije Bosna i Hercegovina Priznanje za novinarski doprinos informisanju i promociji ciljeva održivog razvoja u Bosni i Hercegovini[32]
  • 2018. — Evropska Novinska Nagrada u kategoriji mišljenje za kolumnu Treće strijeljanje đečaka Petra iz Konjica[33]
  • 2018. — Godišnja nagrada u kategoriji Novinar Godine, Društvo Novinara Bosne i Hercegovine[12]
  • 2018. — Povelja Počasnog Građanina Bosanskog Petrovca za razvoj i opšti napredak opštine Bosanski Petrovac[34]
  • 2021. — Godišnja regionalna nagrada „Mirko Đorđević“ za najboljeg novinara na bivšom jugoslovenskom prostoru - godišnja nagrada Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV)[35]
  • 2021. — Nagrada njemačke asocijacije za Jugoistočnu Evropu „Südosteuropa-Gesellschaft”[36]

Dela uredi

  • PTSP spomenar, zbirka kratkih priča, 2018.[37][38]

Reference uredi

  1. ^ a b „Slobodna Dalmacija - Dragan Bursać, vojnik Republike Srpske donosi svoju istinu o Mrkonjić Gradu: Za nas su Gotovina i Arkan bili frajeri koji idu po Europi, ratuju i imaju dobre ribe”. slobodnadalmacija.hr (na jeziku: hrvatski). 2016-11-19. Pristupljeno 2021-11-11. 
  2. ^ a b v Lupiga. „DRAGAN BURSAĆ: "Fasciniran sam ljudima koji glasaju za ove jazavce na vlasti"”. Lupiga (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2021-11-11. 
  3. ^ „Dragan Bursać u Izvan okvira”. N1 (na jeziku: bošnjački). 2020-07-13. Pristupljeno 2021-11-11. 
  4. ^ Bursać, Dragan. „Šutio sam dok je Bihać granatiran”. balkans.aljazeera.net (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-11-11. 
  5. ^ a b nula, Oštra (2015-07-06). „Dragan Bursać: “Fašizam se ne budi. On prosto nikad nije ni zaspao.””. ostranula.org. Pristupljeno 2021-11-11. 
  6. ^ „Bursać: Prijetnje više ne prijavljujem”. MC_ONLINE (na jeziku: bošnjački). 2020-01-15. Pristupljeno 2021-11-11. 
  7. ^ „Dragan Bursać | Al Jazeera News | Najnovije današnje vijesti s Al Jazeere”. balkans.aljazeera.net (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-11-11. 
  8. ^ Radiosarajevo.ba. „Dragan Bursać: Quo vadis, Daro?”. Radio Sarajevo. Pristupljeno 2021-11-11. 
  9. ^ „DRAGAN BURSAĆ: Smrad srpskog sveta u njegova četiri zida!”. Autonomija (na jeziku: srpski). 2021-07-19. Pristupljeno 2021-11-11. 
  10. ^ „Dragan Bursać odjednom proglašen za plaćenika i "milogorca" - Svet - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-11-11. 
  11. ^ Radiosarajevo.ba. „Dragan Bursać najbolji novinar u regionu i postao član PEN-a BiH”. Radio Sarajevo. Pristupljeno 2021-11-11. 
  12. ^ a b „Dragan Bursać novinar godine u BiH”. Autonomija (na jeziku: srpski). 2018-05-04. Arhivirano iz originala 11. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-11-11. 
  13. ^ Radiosarajevo.ba. „Dragan Bursać: Mirno ukidanje Republike Srpske!”. Radio Sarajevo. Pristupljeno 2021-11-11. 
  14. ^ Bursać, Dragan. „Policija čuva mural ratnog zločinca u centru Beograda”. balkans.aljazeera.net (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-11-11. 
  15. ^ „DRAGAN BURSAĆ: Rezolucija o genocidu i histerija srpskog sveta”. Autonomija (na jeziku: srpski). 2021-06-19. Arhivirano iz originala 11. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-11-11. 
  16. ^ Bursać, Dragan. „Zašto je Mladić Srbima heroj?”. balkans.aljazeera.net (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-11-11. 
  17. ^ Bursać, Dragan. „Republika Srpska je najveći spomenik genocidu na svijetu”. balkans.aljazeera.net (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-11-11. 
  18. ^ Bursać, Dragan. „Dragan Bursać / Republika Šumska, da prostite!”. Radio Sarajevo. Pristupljeno 2021-11-11. 
  19. ^ „Dragan Bursać: Vojvodina, nova četnička prćija?”. Portal Forum (na jeziku: srpski). 2021-10-29. Pristupljeno 2021-11-11. 
  20. ^ Radiosarajevo.ba. „Dragan Bursać: Krvavi srpski svijet vodi nestanku Srba”. Radio Sarajevo. Pristupljeno 2021-11-11. 
  21. ^ d.o.o, Promotim. „Dragan Bursać napisao da je za egzodus sarajevskih Srba odgovoran “par (srpskih) budala…””. www.frontal.ba (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-11. 
  22. ^ „Dragan Bursać: Kad su sarajevski Srbi prestali biti Sarajlije?”. www.6yka.com. Pristupljeno 2021-11-11. 
  23. ^ „Bursać: Ubijeđen sam da će Amfilohije i nakon pandemije nastaviti svoj destruktivni nečovječni rad - CdM”. www.cdm.me (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-11. 
  24. ^ „Novakov otac odgovorio na kritike (foto)”. Krstarica (na jeziku: srpski). 2020-03-08. Pristupljeno 2021-11-11. 
  25. ^ www.antenam.net. „Dragan Bursać: Srpski svet hoće na Pelješac”. Antena M (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-11-11. 
  26. ^ „DRAGAN BURSAĆ, OTVORENO: 'Dan zastave je nova igrarija srpskog sveta. Besciljno prebrojavanje četničkog kadra...'”. slobodna-bosna.ba (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-11-11. 
  27. ^ „Novinar Dragan Bursać primio pretnje smrću preko društvenih mreža”. N1 (na jeziku: srpski). 2021-05-26. Pristupljeno 2021-11-11. 
  28. ^ „Kolumnista Dragan Bursać zbog prijetnji smrću napustio Banjaluku”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2021-11-11. 
  29. ^ „Kolumnista Dragan Bursać zbog prijetnji smrću napustio Banjaluku”. Cenzolovka (na jeziku: srpski). 2017-07-10. Pristupljeno 2021-11-11. 
  30. ^ „NDNV: Pretnje Draganu Bursaću su veoma opasne”. NDNV (na jeziku: engleski). 2021-05-27. Pristupljeno 2021-11-11. 
  31. ^ „Dodjela Novinarske nagrade Srđan Aleksić 2014 | Helsinški Parlament Gradjana Banja Luka” (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-11-10. 
  32. ^ „Novinar i kolumnisti Al Jazeere dobitnici UN-ove nagrade”. balkans.aljazeera.net (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-11-11. 
  33. ^ „Bosnia’s Bursac Wins European Press Prize”. Balkan Insight (na jeziku: engleski). 2018-03-15. Pristupljeno 2021-11-11. 
  34. ^ „Dragan Bursać: Ova naša država vapi za istinom”. Avaz.ba (na jeziku: bošnjački). 2018-06-08. Pristupljeno 2021-11-11. 
  35. ^ „Ana Lalić novinarka godine NDNV-a, Draganu Bursaću nagrada za regionalnog autora”. Autonomija (na jeziku: srpski). 2021-04-01. Arhivirano iz originala 10. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-11-10. 
  36. ^ „Draganu Bursaću i Uni Hajdari nagrada Bundestaga”. balkans.aljazeera.net (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-11-11. 
  37. ^ „PTSP Spomenar, Dragan Bursać, Centar Samouprava, POINT knjižara, on-line trgovina”. www.knjiga.ba (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-11-10. 
  38. ^ Agić, Jasmin. „Dragan Bursać uoči promocije u Sarajevu: Zapis o mučenjima i ličnim borbama”. balkans.aljazeera.net (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-11-11. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драган_Бурсаћ&oldid=27374649”