Draga Jovanović
Draga Jovanović (Kragujevac, 16. oktobar 1885 — 1975) bila je srpska književnica. U svojim delima istraživala je problematiku materinstva, vanbračne trudnoće u tradicionalnom društvu, ljubavi, bolesti i smrti.[1]
Draga Jovanović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1885. |
| Mesto rođenja | Kragujevac |
| Datum smrti | 1975. |
Biografija uredi
Rođena je 1885. godine u Kragujevcu u zanatskoj porodici, od majke Vasilije i oca Ilije. Draga je imala brata Miloša koji je preminuo u detinjstvu i sestru Danicu. Od ranog uzrasta, pokazuje interesovanje za nauku i knjige.
Tokom studiranja u Švajcarskoj vreme je provodila sa književnicima Jovanom Dučićem i Tomom Uskokovićem, a tu upoznaje i budućeg supruga, profesora Pantu Jovanovića. Zajedno su se preselili u Skoplje, gde su se venčali 1912. godine i izrodili troje dece.[2]
Obrazovanje i rad uredi
Posle osnovne škole pohađala je Višu žensku školu u Kragujevcu (1896 — 1902), a potom gimnaziju u Beogradu, gde je maturirala 1906. Nakon završene gimnazije dobija stipendiju za studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Ženevi. Diplomirala je književnost na univerzitetu u Ženevi 1911. godine. U Ženevi osvaja prvu nagradu za psihološko-dramsku poemu „Noć u Veneciji” (1911). Poema je napisana povodom proslave 250 godina od osnivanja Ženevskog fakulteta.[2] To je bilo prvi put da jedan student iz inostranstva dobije ovu nagradu.[3]
Po završetku Prvog svetskog rata, Draga Jovanović radi u Skoplju kao profesor u gimnaziji (1918 — 1921), a zatim u trgovačkoj školi (1921 — 1925), te na trgovačkoj akademiji (1925 — 1931). Penzionisana je kao inspektor Odeljenja za trgovinu i industriju Vardarske banovine (1935).
Kritička recepcija uredi
Motivi kojima se Draga bavi u svojim delima prepoznati su kao društveno relevantni i posle drugog svetskog rata iako je većina njenih romana bila napisana decenijama ranije. Jedan od kritičara navodi da je motiv vanbračne trudnoće "potpuno moderan i po kompoziciji i po psihologiji žene koja doživljava užasne časove"[4]. Kada je reč o Draginom delu uopšte, kritičarka Jelena Reba sumira Dragin značaj na sledeći način:
"Glasovi bezimenih žena iz dela, u savremenom dobu, obremenjenom iskustvom niza sukoba na prostoru Balkna, prenose uznemirujuću aksiomu o ratu kao primarno ženskoj tragediji. Njena uloga je izraz kompleksnih zahteva da se bori, ali i da sačuva mirnodopski sistem vrednosti, oličen u kategorijama: dom i porodica. Umetnička težnja Drage Jovanović je bila da strategije date borbe i očuvanja vrednosti transportuje na ravan književnosti iz domena realnog ženskog iskustva."[1]
Radovi uredi
Monografije uredi
- Bez imena, 1931.
- San letnje noći; Noć u Veneciji, 1933.
- Mučenice i grešnice: slike iz ropstva, 1937.
- Majka, 1960.
- Verin slučaj, 1963.
- Mozaik stvarnosti i snova, 1965.
- Jesenja noć; Zimska noć, 1966.
Neknjižna građa uredi
- Pismo Živku Milićeviću, 1938.
Reference uredi
- ^ a b „Draga Jovanović | Knjiženstvo”. knjizenstvo.etf.bg.ac.rs. Pristupljeno 2021-03-08.
- ^ a b „Prvi svetski rat u delu zaboravljene književnice Drage Jovanović | Knjiženstvo”. www.knjizenstvo.rs. Pristupljeno 2021-03-08.
- ^ Valerija Por, „Bilo je to davno...“, Ekspres politika, 26. oktobar 1965.
- ^ Reba, Jovana. „Prvi svetski rat u delu zaboravljene književnice Drage Jovanović”. Knjiženstvo.
