Dragoljub Kažić
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Dragoljub Kažić (Šabac, 8. april 1922 — Beograd, 6. jun 1999) bio je srpski akademski slikar, grafički dizajner, umetnik-fotograf, profesor fotografije, fotografski pisac.
Dragoljub Kažić | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 8. april 1922. |
Mesto rođenja | Šabac, Kraljevina SHS |
Datum smrti | 6. jun 1999.77 god.) ( |
Mesto smrti | Beograd, SR Jugoslavija |
Diplomirao je 1946. na slikarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Nedeljka Gvozdenovića. Magistrirao 1948. Profesor Akademije (docnije Fakulteta) primenjenih umetnosti u Beogradu za predmet Fotografija od 1968. do 1987. Bio šef katedre Ateljea za fotografiju.
Dela
urediOstvario je mnogobrojna dela, od fotografija i plakata do naslovnih stanica časopisa i knjiga, a mnoga su i nagrađena na sajmovima knjiga u Beogradu i Moskvi ("Mala monografija umetnosti“, 1968; „Umetničko blago Jugoslavije“, 1970; „Maske sveta“, 1971; „Umetnost naivnih“, 1972; i druge). Pored tema iz primenjene fotografije Kažić je bio zainteresovan i za pozorište, vedute i pejzaže a znatno je doprineo i predstavljanju starih fotografskih tehnika. Jedan manje zapažen, ali ne i manje značajan deo opusa ostvario je kao saradnik Srpske akademije nauka i umetnosti, snimivši veliki broj fotografskih portreta akademika, ali i ličnosti iz srpske nauke i kulture. Kao stručni pisac, pored posebnih izdanja, više knjiga univerzitetskog karaktera, objavljivao je stručne članke o istoriji svetske fotografije XIX veka, tehnici i tehnologiji fotografije.
Odlike rada i dela
urediVišestruko sudelujući u oblikovanju srpske primenjene umetnosti druge polovine dvadesetog veka, Kažić je delovao u više likovnih disciplina, a najviše u primenjenoj umetnosti – slikarstvu, grafičkom oblikovanju i fotografiji, ne samo ako stvaralac nego, još više, kao pisac i pedagog. U trenutku kada je fotografija u Srbiji imala samo dva nivoa – zanatski i amaterski – poduhvatio se teškog zadatka da uspostavi i treći – akademski. Uveo je 1968. godine predmet Fotografija na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, zatim je isti predmet programski utemeljio, i pokrenuo, u Školi za industrijsko oblikovanje u Beogradu, kao i na Akademijama umetnosti u Novom Sadu, Prištini i na Cetinju, u Crnoj Gori. Založio se da se ustanove poslediplomske studije fotografije, prve u Srbiji, koje je on vodio na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna do kraja života. U oblastima kojima se kao umetnik najviše bavio, Kažić je dao značajan doprinos. Među prvima je usvojio fotografiju kao element grafičkog oblikovanja i na tom polju ostavio snažan pečat.
Literatura
uredi- Goran Malić, „Prolaznost: Dragoljub Kažić (1922-1999): Bogat stvaralački opus“, Politika, Beograd, god. XCVI, br. 30787; 10. 7. 1999;
- Grupa autora, 50 godina Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, Beograd: FPU, 1998, 83.
- Enciklopedija srpskog naroda, Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika, 2008, str. 475.
- Goran Malić, Letopis srpske fotografije 1839-2008. Beograd : Fotogram, 2009.