Драшков рабош (list)
Draškov raboš je srpski satirični „List za svakog“ koji je izlazio od 15. oktobra 1883. do 28. septembra 1887. godine [1] u Splitu (Spljetu).[2]
| Tip | humoristički list |
|---|---|
| Urednik | Jovo Metličić; Vikentije Butier; Kažimir L. Luketić |
| Osnivanje | oktobar 1883. |
| Jezik | srpski |
| Ukidanje | oktobar 1887. |
| Sedište | Split |
Istorijat uredi
Draškov raboš je prvi političko-satirični list koji su izdavali Srbi u Splitu. List je bio borben i izlagao satiri događaje i ljude u Dalmaciji i Hrvatskoj, kao i političke protivnike u Srbiji i u Crnoj Gori.[3] [4]
Politička pozadina uredi
Draškov raboš je naginjao radikalima i zbog toga je napadao Naprednu i Liberalnu stranku. Smatra se da je i sam knez Nikola Petrović materijalno pomagao ovaj list. Vezanost za dinastiju Petrovića vidi se i po tome što su saradnici lista koristili za pseudonime imena iz Njegoševog „Gorskog vijenca“. Na primer, Metličić je bio poznat kao „Vojvoda Draško“.[5] [2]
List je podržavao i dinastiju Karađorđevića iz Srbije. Metličić i njegovi saradnici su se zalagali za srpstvo i ćirilicu. Zbog toga je list često bio zabranjivan, a ugašen je zbog „veleizdajničkog procesa“.[2]
Urednik Jovo Metličić je gajio simpatije i prema Rusiji. U listu je štampao „Kurs ruskog jezika“ zbog čega je redakcija bila optužena i izvedena pred sud, ali su urednici na kraju bili oslobođeni. Metličić je 1891. godine zauvek otišao u Rusiju.[3]
Periodičnost izlaženja uredi
List je izlazio svake prve i treće srede u mesecu.
Izgled lista uredi
List je bio dimenzija 47X30cm.
Naslovnu karikaturu svog lista Metličić je objavljivao u dve varijante: na crtežu tekst je bio ispisan i latinicom i ćirilicom. Pored glave lista, Draškov raboš je od 4. marta 1885. godine štampan ćirilicom. Ćirilična slova su nabavljena zahvaljujući prilozima Srba trgovaca iz Dalmacije.[2]
Od ukupno 130 brojeva, koliko je izašlo samo je početnih 34 štampano latinicom.[6]
Tematika uredi
- Dosetke
- Šale
- Anegdote
Sadržaj lista uredi
List nije donosio ilustracije, ali je bio bogat aforizmima. Posebno su bili zanimljivi aforizmi oni u kojima je junak bio kralj Milan Obrenović:
| „ |
Nosi krunu, a glave nema[3] |
” |
Rubrike uredi
Mrvice
Mudreke glasovitijeh ljudi
Pitanja i odgovori
Mesto i godina izdavanja uredi
Split, oktobar 1883 - oktobar 1887.[7]
Štamparija uredi
List je štampan u Štampariji Rušo i Marić.
Urednici uredi
Vlasnik, izdavač i odgovorni urednik je bio Ivo Metličić, Srbin katolik iz Kaštela. [1] Sem Metličića list je uređivao i Vikentije Butier. Zamenjivao ga je dok je ovaj boravio u Rusiji 1887. godine. List je uređivao i Kažimir L. Luketić.
Saradnici uredi
Saradnik Draškovog raboša je bio i Jovan Jovanović Zmaj.
Lujo Bakotić o Draškovom Rabošu uredi
Lujo Bakotić je zapisao da je 1883. počeo u Splitu izlaziti literarno politički srpski list Draškov Raboš, koji su uređivali Srbi katolici. Krajem oktobra 1887. godine, na intervenciju bosanske vlade i po naredbi Ministarstva unutrašnjih poslova, austrijska vlast je uhapsila vlasnika, Jovu - Ivu Metličića i urednika Vikentija Butijera. Uhapšeni su zbog nekih starijih članaka, koje je cenzura propustila. Državni odvetnik je protiv njih podigao optužnicu 6. maja 1888. godine za zločin veleizdaje. Optuživni su i za objavljivanje ruskog prevoda Dragišićeve pesme U boj!, iako je ta pesma pisana protiv Turaka. Svi porotnici su bili Hrvati. Državni tužilac Italijan Čezare de Pelegrini je insistirao da list svojim člancima vređa katoličku crkvu i osećaje katolika u Dalmaciji. Posle 6 dana rasprave porotnici su jednoglasno rekli ne i optužnica je odbačena. Bakotić je porotnike hvalio kao prave Hrvate, slobodne od klerikalne tesnogrudnosti i crno-žute austrijanštine. Mladi pravnici koji su bili pripravncii sudu u Splitu su javno, pismeno izjavili svoje simpatije glavnom braniocu optuženika dr Ignjatu Bakotiću i njegovim branjenicima. Posle nekoliko dana svi su otpušteni iz službe. [8] Iako su vlasnik i urednik lista oslobođeni, njihovo prethodno utamničenje je ostavilo vidne posledice na zdravlje obojice. [1]
Reference uredi
- ^ a b v Tolja 2011, str. 301.
- ^ a b v g Rošulj, Žarko (2014). Čas opisa časopisa VI: Žanrovi u srpskoj šaljivoj periodici ( 1830-1918). Novi Sad; Beograd: Matica Srpska; Institut za književnost i umetnost. str. 86—89; 273—280.
- ^ a b v Rošulj, Žarko (2017). Čas opisa časopisa VII: Leksikon srpske šaljive periodike (1830-1918). Novi Sad; Beograd: Matica Srpska; Institut za književnost i umetnost. str. 69—70.
- ^ Kisić, Milica; Bulatović, Branka (1996). Srpska štampa : 1768-1995. : istorijsko-bibliografski pregled. Štampa i srpsko društvo 19. i 20. veka. Beograd: Medija centar. str. 93. ISBN 86-82827-01-8.
- ^ „Satira i represija”. RTS. Pristupljeno 11. 9. 2020.
- ^ „Dubrovčani su pisali ćirilicom!”. Magazin Sedmica. Pristupljeno 11. 9. 2020.
- ^ Rošulj, Žarko (2011). Čas opisa časopisa V: Kraljevi i političari u srpskoj šaljivoj periodici (1868-1918). Novi Sad; Beograd: Matica Srpska; Institut za književnost i umetnost. str. 274—276.
- ^ Bakotić 1991, str. 88-90.
Literatura uredi
- Bakotić, Lujo (1991). Srbi u Dalmaciji od pada Mletačke republike do ujedinjenja. Dobra vest, Novi Sad.
- Tolja, Nikola (2011). Dubrovački Srbi katolici, istine i zablude.