Drugi donji pretkutnjak
| Stalni zubi čovjeka | |
| Drugi donji pretkutnjak | |
| |
| Drugi donji pretkutnjak stalne denticije (levo) markiran crveno. U mlečnoj denticiji (desno) ne postoji klasa pretkutnjaka. | |
| Zubi gornje vilice | |
|---|---|
| Zubi donje vilice | |
Drugi donji pretkutnjak (lat. dens praemolaris secundus inferior) je peti zub od medijalne linije u oba donja kvadranta humane denticije. U kontaktu je sa prvim premolarom i prvim stalnim molarom, a okluzalnu jedinicu formira sa pretkutnjacima iz gornje vilice. U odnosu na susedni pretkutnjak, ovaj zub ima neznantno veću krunu i nešto masivniji i duži koren. Sa bukalne strane uočljiva je sličnost između ova dva zuba, ali sa svih drugih aspekata su očigledne razlike. U praksi se sreću dva oblika drugog pretkutnjaka: sa jednom ili sa dve lingvalne kvržice (molarizacija), ali bez obzira na ovo grizna površina je slična izgledu malog kutnjaka. Stoga, drugi donji premolar učestvuje u mlevenju hrane, za razliku od prvog premolara koji je više usmeren na kidanje. Ovaj zub pokazuje pravilan znak ugla i luka, lingvalni nagib krune i distalni nagib korena.
U donjoj vilici postoje dva druga pretkutnjaka, koja se obeležavaju na sledeći način:
- stalni donji desni drugi pretkutnjak – 45;
- stalni donji levi drugi pretkutnjak – 35.
Kruna uredi
Kruna zuba je za 1mm kraća i 0,5mm šira u odnosu na prvi pretkutnjak, tako da deluje pomalo masivnije u odnosu na njega. Kruna se opisuje iz pet aspekata: bukalnog, lingvalnog, dva proksimalna i okluzalnog.
Bukalni aspekt uredi
Bukalna površina je petougaonog oblika, nagnuta je lingvalno i u celosti je konveksna sa visinom konture u meziocervikalnoj trećini. Dobro izražena, visoka i oštra bukalna kvržica dominira ovim profilom i od njenog vrha polazi dobro izražen bukalni kvržični greben koji se gubi u ispupčenju cervikalne trećine. To je zapravo dobro izražen srednji lobus ove površine, ograničen sa meziobukalnom i distobukalnom razvojnom depresijom. One dele bukalnu površinu na tri vertikalna lobusa, ali su mezijalni i distalni slabije izraženi. Preklopne linije, za razliku od gornjih premolara, su retko prisutne, a cervikalna linija je relativno ravna u mezio-distalnom pravcu.
Jedina razlika u odnosu na prvi pretkutnjak je nešto kraći i manje oštar vrh kvržice i blaže kosine njene mezijalne i distalne padine.
Lingvalni aspekt uredi
Oralna površina je simetrično konveksna i nešto je uža i kraća od bukalne. Ona je nagnuta lingvalno, a maksimum konveksiteta se nalazi u okluzalnoj trećini. Lingvalnom fisurom je podeljena na dva nejednaka dela, od kojih je mezijalni nešto viši, širi i izbačeniji.
Lingvalne kvržice su skoro iste visine kao i bukalna, pa se sa ovog aspekta vidi samo deo vestibularnog profila i mali deo unutrašnjeg okluzalnog polja.
Cervikalna linija je konvesna u apikalnom smeru.
Proksimalni aspekt uredi
Sa proksimalnog aspekta kruna ima oblik četvorougla. Bukalni profil je konveksan sa visinom konture u cervikalnoj trećini krune i nagnut je oralno. Lingvalni profil je malo kraći i ima maksimum konveksiteta u okluzalnoj trećini. Okluzalna površina je skoro normalna na uzdužnu osovinu zuba, jer je lingvalni nagib krune slabo izražen.
Okluzalne profile formiraju mezijalni i distalni marginalni greben, pri čemu je distalni cervikalnije lokalizovan. Zbog toga je distalna površina kraća u okluzo-cervikalnom pravcu. Kontaktne zone se nalaze na spoju okluzalne i srednje trećine, ali je distalna veća i masivnija.
Sa ovog aspekta jasno se vide i triangularni grebeni i marginalna brazda. Za razliku od prvog premolara, na mezijalnoj površini nije prisutna meziolingvalna brazda.
Cervikalna linija je blago konveksna u okluzalnom pravcu.
Okluzalni aspekt uredi
Grizna površina je okruglog oblika i u sredini je udubljena. Može biti sa dve kvržice (kada podseća na prvi pretkutnjak) ili češće sa tri (kada liči na mali molar). Treća kvržica nastaje podelom lingvalne kvržice pomoću lingvalne brazde, koja se na griznoj površini spaja sa centralnom fisurom. Tako nastaju lingvo-mezijalna i lingvo-distalna kvržica, od kojih je prva veća i šira.
Spoljašnje okluzalno polje uredi
Kontura spoljašnjeg okluzalnog polja je kvadratnog oblika i njegove granice čine konture bukalnog i oralnog profila i kontaktne zone na proksimalnim površinama. Distalni i mezijalni profil su približno paralelni.
Unutrašnje okluzalno polje uredi
Unutrašnje okluzalno polje može biti kvadratnog ili kružnog oblika. Njime dominira dobro razvijena bukalna kvržica, lingvomezijalna je nešto manja, a distolingvalna uočljivo najmanja u svim dimenzijama. Od vrha bukalne kvržice polaze četiri grebena: bukalni (koji se pruža u spoljašnje okluzalno polje, prema bukalnoj površini), palatinalni ili oralni (koji se pruža ka centralnoj brazdi, a naziva se i triangularni) i mezijalni i distalni kvržični greben (koji se pružaju ka odgovarajućim marginalnim grebenima). Bukalna kvržica ima i četiri funkcionalne kose površine: meziobukalna, distobukalna, meziolingvalna i distolingvalna. Lingvalne kvržice su manje i na njima se takođe nalaze slični detalji, a nazivi su im u skladu sa njihovim pravcem pružanja. Proksimalni grebeni čine bočne granice unutrašnjeg okluzalnog polja.
Centalna fisura ne postoji kao struktura i predstavljena je mezijalnom brazdom, koja razdvaja triangularne grebene bukalne i meziolingvalne kvržice. Lingvalna brazda razdvaja grebene lingvalnih kvržica, a distobukalna brazda markira granicu između bukalne i distolingvalne kvržice. Na taj način, ove brazde se ukrštaju i formiraju oblik sličan latiničnom slovu "Y".
U fisurnom kompleksu su prisutne i plitke depresije (lat. fossa triangularis mesialis et distalis), koje se nalaze unutra od spoja marginalnih i kvržičnih grebenova. A takođe postoje tri jamice (lat. fossula): mezijalna, distalna i centralna.
Vrat uredi
Vrat zuba (lat. collum dentis) se nalazi u predelu gleđno-cementnog spoja. Bukalno i oralno je konveksan prema korenu, na mezijalnoj strani je blago konveksan prema griznoj površini, a distalno je skoro vodoravan.
Koren uredi
Koren zuba (lat. radix dentis) je jednokrak i nagnut distalno. Na poprečnom preseku je ovalan. Nešto je duži i u celini veći od korena prvog donjeg pretkutnjaka.
Dimenzije uredi
| Drugi donji pretkutnjak | ||||
| Mezio-distalna širina | Vestibulo-oralna širina | Visina krune | Dužina korena | Ukupna dužina zuba |
|---|---|---|---|---|
| 7,0 mm | 8,0 mm | 8,0 mm | 14,5 mm | 22,5 mm |
Razvoj zuba uredi
| Početak kalcifikacije | Kompletno formirana kruna | Nicanje (erupcija) | Završen rast korena |
|---|---|---|---|
| 21/4 - 21/2 godine | 6 - 7 godina | 10 - 12 godina | 12 - 14 godina |
Varijacije uredi
Ovaj zub pokazuje česte varijacije, koje se odnose na:
- broj i razvijenost kvržica,
- izgled fisurnog kompleksa i
- koren.
Vidi još uredi
Reference uredi
- Željko Martinović: Osnovi dentalne morfologije, II izdanje („Službeni glasnik“ Beograd, 2000.) ISBN 978-86-7549-175-0;
- Olga Janković, Verica Vunjak: Morfologija zuba, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 978-86-17-08912-0;
- Darinka Stanišić-Sinobad : Osnovi gnatologije, I издање („БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 978-86-7330-139-6, COBISS-ID 94080780;