Družina
Družina (Slovački i Češki: družina; Poljski: drużyna; Ruski: družína; Ukrajinski: družína, druzhýna) je u srednjovekovnoj Poljskoj i Kijevskoj Rusiji predstavljala oružanu pratnju vlastelina ili vladara.
U Kijevskoj Rusiji uredi
Istorijski razvoj uredi
Pre pokrštavanja Kijevske Rusije, vlast knezova bila je slaba, a vojska je imala plemenski, narodni karakter: svi sposobni muškarci naoružavali su se sami, dobrovoljno su stupali u družinu i razilazili se nakon završenog pohoda.
Već u vreme Svjatoslava I (942-972) u Kijevskoj Rusiji se izdvaja sloj profesionalnih ratnika, koji stupaju u službu knezova kao stalna pratnja (družina).
Sa primanjem hrišćanstva 988. u vreme Vladimira Velikog, vlast knezova jača, poduprta od pravoslavne crkve, i oni se okružuju vojnim družinama, odredima profesionalnih ratnika, koji se opremaju i izdržavaju na račun kneza[1].
Organizacija uredi
Do vremena Vladimira Monomaha, početkom 12. veka, družina dobija šire značenje i nove odgovornosti: družina obuhvata kneževe telohranitelje ( mala družina), ali i dvor i službenike (družina u širem smislu). U isto vreme, družinici se dele na dve grupe[2]:
- stariji, boljari, zapovedaju vojskom (vojvode) ili upravljaju imanjima i gradovima ("tisućnici"),
- mlađi, "mladići" ili "otroci", služe kao obični vojnici i telohranitelji, pružajući zaštitu knezu u ratu i miru.
U ratu uredi
Vojska Kijevske Rusije se većinom sastojala od slabo naoružanih seljaka i građana, ali je svakog kneza na bojištu pratio mali odred teško naoružanih družinika na konjima, sa oklopima i oružjem skandinavskog tipa[3][4]. Ovi odredi po pravilu nisu brojali više od nekoliko stotina ljudi[5], i često su se borili pešice. U bici na Čudskom jezeru, 1242, Aleksandar Nevski, najmoćniji knez svog vremena, imao je samo oko 500 družinika[6].
U ranoj Poljskoj uredi
Rani razvoj poljske vojske sličan je razvoju u ostalih slovenskih naroda. Osnova vojne sile bila je družina-oružana pratnja plemenskih kneževa.
Družina Mješka I imala je oko 3.000 ratnika-uglavnom u prestonici Gnjeznu i najvažnijim utvrđenim gradovima. Teret naoružavanja i snabdevanja družine padao je na kneza. Družina je bila organizovana po decimalnom sistemu, u odrede od 10, 100 i 1.000 boraca.
Krajem 10. veka, sa razvojem feudalizma u vreme Boleslava I Hrabrog, još je postojala kraljeva družina od oko 4.000 ljudi, uporedo sa odredima velikaša, koji se opremaju na osnovu feudalne obaveze zemljoposednika prema vladaru. Kraljeva družina i feudalni poziv činili su konjicu, a seljaci pešadiju[7].
Reference uredi
- ^ Perrie, Lieven & Suny 2006, str. 61–64.
- ^ Perrie, Lieven & Suny 2006, str. 81–82.
- ^ Perrie, Lieven & Suny 2006, str. 54.
- ^ „MEDIEVAL RUSSIAN ARMOR”. www.xenophon-mil.org. Pristupljeno 30. 3. 2018.
- ^ Grigorʹevič., Hrustalev, Denis (2017). Rusʹ i mongolʹskoe našestvie : 20--50-e gg. XIII v. Sankt-Peterburg: Evraziâ. ISBN 9785918521427. OCLC 1003145949.
- ^ Nicolle, David (1996). Lake Peipus 1242 : battle of the ice. London: Osprey Military. ISBN 9781855325531. OCLC 38550301.
- ^ Gažević, Nikola (1970—1976). Vojna enciklopedija / [glavni urednik Nikola Gažević]. Beograd : Vojnoizdavački zavod, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske). str. 93, knjiga 7.
Literatura uredi
- Perrie, Maureen; Lieven, DCB; Suny, Ronald Grigor (2006). The Cambridge history of Russia. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81227-6. OCLC 77011698.
- Gažević, Nikola (1970—1976). Vojna enciklopedija / [glavni urednik Nikola Gažević]. Beograd : Vojnoizdavački zavod, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske). str. 93, knjiga 7.COBISS.SR 3980808
