Eva Verona
Eva Verona (Trst, 1. februar 1905 — Zagreb, 19. maj 1996) bila je najeminentnija hrvatska bibliotekarka i informatičarka i dobro poznata među informatičarima širom sveta. Odbranila je prvi doktorat nauke iz područja bibliotekarstva na Sveučilištu u Zagrebu 1980. godine.
| Eva Verona | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1. februar 1905. |
| Mesto rođenja | Trst, Austrougarska |
| Datum smrti | 19. maj 1996. (91 god.) |
| Mesto smrti | Zagreb, Hrvatska |
| Univerzitet | Sveučilište u Zagrebu |
| Zanimanje | informatičar, bibliotekar |
| Sveučilište u Zagrebu | |
Biografija
urediRođena je u Trstu (danas Italija, tada Austro-Ugarsko Carstvo) 1905.[1] Rano detinjstvo provela je u Beču i preselila se u Zagreb u Hrvatskoj gde je pohađala gimnaziju. Diplomirala je matematiku i fiziku na Sveučilištu u Zagrebu 1928. godine i odmah se zaposlila u Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci u Zagrebu. Tokom karijere radila je u različitim odeljenjima Biblioteke. Reorganizovala je odeljenje za prirodne nauke u klasifikovanom katalogu, a takođe je radila na kolekciji inostranih časopisa. Takođe je bila zadužena za izbor i otkup dela koja se bave prirodnim naukama, tehnologijom i bibliotekarstvom. Verona je ostala u Univerzitetskoj biblioteci do penzionisanja 1967. Od 1968. godine bila je profesor na Sveučilištu u Zagrebu za studente bibliotekarstva.
Bila je aktivna i u bibliotečkom časopisu Vjesnik bibliotekara Hrvatske i u Hrvatskoj enciklopediji, za koju je napisala brojna dela o istoriji hrvatskih biblioteka. Verona je bila glavni i odgovorni urednik časopisa od 1960−1965. Takođe je učestvovala u Hrvatskom bibliotečkom društvu.
Pedesetih godina Verona se usredsredila na teoriju abecednih kataloga. Objavila je više članaka na ovu temu i ubrzo postala vodeći međunarodni stručnjak. Njeni radovi objavljeni u „Vjesniku bibliotekara Hrvatske“, „Libri“ i „Bibliotečki resursi i tehničke usluge“ ispitivali su njena poređenja različitih pristupa u praksi pojedinih stranih kataloga i kataloških kodova u katalogizaciji anonimnih dela i korporativnih naslova. Takođe je proučavala istoriju ovih kataloških praksi. Koristeći svoje iskustvo u kataloškim pravilima, napisala je Kataloški kodeks, objavljen 1970. i 1983.
Odbor Međunarodnog saveza bibliotečkih društava i ustanova (International Federation of Library Associations and Institutions), IFLA, zabeležio je doprinos Verone 1954. godine na svom sastanku u Zagrebu. Postala je poznata i prihvaćena od strane međunarodne bibliotečke zajednice i 1961. igrala je važnu ulogu na Međunarodnoj konferenciji o kataloškim principima, u Parizu.
Verona je bila i član Savetodavnog odbora Međunarodnog komiteta za bibliografsku kontrolu i predsedavajući odeljenja IFLA za katalogizaciju od 1974-1977. Tokom ovog trogodišnjeg perioda, napisala je kritičku studiju o korporativnim naslovima, u kojoj je uporedila upotrebu korporativnih naslova u raznim katalozima i nacionalnim biografijama.
Generacije njenih učenika pamtiće Evu Veronu po svojoj logici i doslednom razmišljanju, izuzetnoj učtivosti i velikodušnosti u prenošenju svog obilnog znanja. Pored mnogih drugih dostignuća, takođe je bila prva evropska bibliotekarka koja je 1976. godine primila nagradu Margaret Man od Američkog bibliotekarskog udruženja i prva je osoba kojoj je Univerzitet u Zagrebu dodelio doktorat iz bibliotekarstva.[1] Nagrada se dodeljuje bibliotekarima i katalogičarima iz drugih zemalja za dostignuća na nacionalnom i internacionalnom nivou.[2] Godine 1977. IFLA joj je dodelila priznanje za ukupan doprinos bibliotekarskoj struci Tabula gratulatoria. Dobitnica je Nagrade za životno delo (1978) i Kukuljićeve povelje (1968).[3]
Od 1998. godine, Hrvatsko bibliotečko društvo dodeljuje nagradu Eva Verona za „izvanrednu posvećenost poslu, inovativnoj praksi i promociji bibliotečke profesije“.[4] Sednice skupštine društva, i dodele nagrada, održavaju se svake druge godine u različitim gradovima Hrvatske. Poslednja, 43. redovna sednica, održana je 11.10.2018. godine u Opatiji.[5]
Eva Verona je objavila 32 rada u 120 publikacija na 9 jezika. To su priručnici, bibliografije, istorija, članci za konferencije.[6]
Nakon njene smrti 1996. godine, bibliotečki časopisi širom sveta objavljivali su nekrologe i slavili život najuticajnijeg hrvatskog bibliotekara.
Reference
uredi- ^ a b Horvat, Aleksandra (2006). „Eva Verona - A Library Career” (PDF). Pristupljeno 20. 9. 2012.
- ^ Anderson, Dorothy (1976). „Margaret Mann Citation 1976: Eva Verona”. Ifla Journal. 2 (4): 229—231. doi:10.1177/034003527600200403.
- ^ „Verona, Eva”. enciklopedija.hr. Pristupljeno 15. 12. 2020.
- ^ „Awards”. Croatian Library Association. Arhivirano iz originala 08. 06. 2012. g. Pristupljeno 20. 9. 2012.
- ^ „Dobitnici Nagrade 'Eva Verona'”. hkdrustvo.hr. Arhivirano iz originala 18. 01. 2021. g. Pristupljeno 15. 12. 2020.
- ^ „Verona, Eva”. worldcat.org. Pristupljeno 15. 12. 2020.
Literatura
uredi- Stam, ed. David H. (2001). International dictionary of library histories (1. publ. izd.). Chicago [u.a.]: Dearborn. str. 457. ISBN 978-1579582449.
