Википедија

Ekološki migrant

Ekološki migranti su ljudi koji su primorani da napuste svoju domovinu zbog iznenadnih ili dugotrajnih promena u lokalnom ili regionalnom okruženju. Ove promene ugrožavaju njihovo blagostanje ili sredstva za život i uključuju povećanu sušu, dezertifikaciju, porast nivoa mora i poremećaj sezonskih vremenskih prilika (kao što su monsuni). Iako ne postoji jednoobrazna, jasna definicija ekološke migracije, ideja dobija pažnju dok kreatori politike i naučnici iz oblasti životne sredine i društvenih nauka pokušavaju da konceptualizuju potencijalne društvene efekte klimatskih promena i druge degradacije životne sredine, poput krčenja šuma ili prekomerne eksploatacije.

Izbeglice suše iz Oklahome kampuju pored puta, Kalifornija, 1936.

„Ekološki migrant“ i „klimatski migrant“ (ili „klimatska izbeglica“) se donekle koriste naizmenično sa nizom sličnih izraza, kao što su ekološka izbeglica, ekološka izbeglica, prisilni ekološki migrant, ekološki motivisani migrant, ekološko raseljeno lice, izbeglica u slučaju katastrofe, izbeglica iz životne sredine, eko izbeglica, ekološko raseljena osoba ili buduća izbeglica.[1] Razlike između ovih termina ostaju sporne.

Definicija i koncept uredi

Ogromna većina ljudi koji beže od ekoloških nevolja migrira na kratke udaljenosti, često privremeno. Štaviše, izbeglice ne napuštaju svoje domove zbog straha da će biti proganjane, ili zbog „generalizovanog nasilja ili događaja koji ozbiljno narušavaju javni red“. Iako je definicija o tome ko je izbeglica proširena od njene prve međunarodne zajednice i pravno obavezujuća definicija iz 1951. godine ljudima koji su primorani da pobegnu zbog promena životne sredine još uvek nije ponuđena ista pravna zaštita kao izbeglicama.[2]

Termin „izbeglica iz životne sredine“ prvi je predložio Lester Braun 1976. godine. Međunarodna organizacija za migracije (IOM) predlaže sledeću definiciju ekoloških migranata:[3]

„Ekološki migranti su osobe ili grupe lica koje su, zbog iznenadnih ili progresivnih promena u životnoj sredini koje negativno utiču na njihove živote ili uslove života, u obavezi da napuste svoje uobičajene domove, ili odluče da to učine, bilo privremeno ili trajno, a koji se kreću ili unutar svoje zemlje ili u inostranstvu“.

Klimatski migranti su podskup ekoloških migranata koji su bili primorani da pobegnu „zbog iznenadnih ili postepenih promena u prirodnom okruženju u vezi sa najmanje jednim od tri uticaja klimatskih promena: porastom nivoa mora, ekstremnim vremenskim pojavama i sušom i nedostatkom vode ."[4]

Vrste uredi

Međunarodna organizacija za migracije predlaže tri tipa ekoloških migranata:

  • Ekološki migranti: ljudi koji privremeno beže zbog ekološke katastrofe ili iznenadnog ekološkog događaja. (Primeri: neko primoran da ode zbog uragana, cunamija, zemljotresa itd.)
  • Ekološki prisilni migranti: ljudi koji moraju da odu zbog pogoršanja uslova životne sredine. (Primer: neko je primoran da ode zbog uništavanja životne sredine, kao što je krčenje šuma, propadanje obale, itd. Selo Satabhaia u okrugu Kendrapara u Odiši u Indiji je „jedna od najistaknutijih žrtava obalne erozije i potapanja zbog podizanje nivoa mora.” Seljani su gubili svoje domove zbog prodora mora i svoje obradive zemlje zbog prodora slane vode i bili su primorani da migriraju negde drugde. U Nepalu su mnoga sela učestvovala u masovnoj migraciji sa brda Sivalik zbog nestašice vode. Slično, u istočnom visoravni Nepala domaćinstava su bila primorani da migriraju zbog krize vode u svojim oblastima.[5]
  • Ekološki motivisani migranti takođe poznati kao ekonomski migranti izazvani životnom sredinom: ljudi koji odluče da odu da bi izbegli moguće buduće probleme. (Primer: neko ko ode zbog pada produktivnosti useva izazvanog dezertifikacijom. Studija sprovedena između 2014. i 2018. otkriva da veliki deo populacije oko delte Volte u Africi, delte Gang Bramaputra Meghna u Bangladešu i Indiji i delte Mahanadi u Indiji je navelo ekonomske razloge kao uzrok svoje migracije, a samo 2,8% je navelo razloge za životnu sredinu. Međutim, jedna trećina domaćinstava migranata smatra da je povećana izloženost ekološkim opasnostima i stanovništvo povezuje faktore životne sredine sa nesigurnijim životom. Ovo pokazuje kako se životna sredina ponaša i ima direktan efekat na migraciju.)[6]

Drugi naučnici su predložili razne druge vrste migranata, uključujući:

  • Ekološki migranti pod pritiskom – ova vrsta migranata se raseljava iz svog okruženja kada se predvidi događaj pre nego što bi bilo imperativ da stanovnici odu. Takvi događaji mogu biti dezertifikacija ili produžena suša, gde ljudi u regionu više nisu u mogućnosti da se bave poljoprivredom ili lovom kako bi obezbedili gostoljubivo okruženje za život.[7]
  • Imperativni ekološki migranti – to su migranti koji su bili ili će biti „trajno raseljeni“ iz svojih domova zbog faktora sredine van njihove kontrole.
  • Privremeni ekološki migranti – ovo uključuje migrante koji pate od jednog događaja (tj. Uragan Katrina). Ovo ne znači da je njihov status privremenog statusa manje težak od statusa drugih, to jednostavno znači da su u mogućnosti da se vrate na mesto odakle su pobegli (iako je možda nepoželjno da to urade) uz odobrenje oni su u stanju da obnove ono što je pokvareno i nastave da održavaju sličan kvalitet života kao onaj pre prirodne katastrofe. Ova vrsta migranata je raseljena iz matične države kada se njihovo okruženje brzo menja. Oni se raseljavaju kada se dese katastrofalni događaji, kao što su cunamiji, uragani, tornada i druge prirodne katastrofe.[8]

Statistika uredi

Tokom decenija bilo je više pokušaja da se pobroje ekološki migranti i izbeglice. Džodi Džejkobson (1988) se navodi kao prva istraživačica koja je nabrojala ovo pitanje, navodeći da je već bilo do 10 miliona „izbeglica zbog životne sredine”. Oslanjajući se na 'najgori scenario' o porastu nivoa mora, ona je tvrdila da bi svi oblici 'ekoloških izbeglica' bili šest puta brojniji od političkih izbeglica. Do 1989. godine, Mustafa Tolba, izvršni direktor Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, tvrdio je da bi „čak 50 miliona ljudi moglo postati ekološke izbeglice“ ako svet ne deluje da podrži održivi razvoj.[9]

 
Mapa koja pokazuje gde se mogu desiti prirodne katastrofe izazvane/pogoršane globalnim zagrevanjem, a samim tim i gde bi se stvorile ekološke izbeglice

Sredinom 1990-ih, britanski ekolog, Norman Majers, postao je najistaknutiji zagovornik ove „maksimalističke“ škole, napominjući da će „izbeglice koje se bave životnom sredinom uskoro postati najveća grupa nevoljnih izbeglica“. Pored toga, on je naveo da je sredinom 1990-ih bilo 25 miliona ekoloških izbeglica, tvrdeći da bi se ta cifra mogla udvostručiti do 2010. godine, sa gornjom granicom od 200 miliona do 2050. Majers je tvrdio da bi uzroci raseljavanja životne sredine uključivali dezertifikacija, nedostatak vode, zaslanjivanje navodnjavanog zemljišta i iscrpljivanje biodiverziteta. Takođe je pretpostavio da će raseljavanje iznositi 30 miliona u Kini, 30 miliona u Indiji, 15 miliona u Bangladešu, 14 miliona u Egiptu, 10 miliona u drugim delta oblastima i priobalnim zonama, 1 milion u ostrvskim državama. Nedavno je Majers sugerisao da bi cifra do 2050. mogla da bude čak 250 miliona.[10]

Norman Majers je najcitiraniji istraživač u ovoj oblasti, koji je u svom radu otkrio da je 1995. godine postojalo 25 miliona ekoloških migranata koji se oslanjao na preko 1000 izvora. Međutim, Vikram Kolmanski je izjavio da se Majersov rad može „kritikovati da je nedosledan, nemoguće ga je proveriti i da ne uzima u obzir mogućnosti prilagođavanja“. Štaviše, sam Majers je priznao da su njegove brojke zasnovane na „herojskoj ekstrapolaciji“. Uopšteno govoreći, Blek je tvrdio da postoji „iznenađujuće malo naučnih dokaza“ koji ukazuju na to da se svet „puni ekološkim izbeglicama“.

Kultura uredi

Pojam 'ekološki migrant' je deo popularne kulture barem od romana Plodovi gneva, dela Džona Stajnbeka iz 1939. godine.

Reference uredi

  1. ^ „Environmentally Displaced People: Understanding the linkages between environmental change, livelihoods and forced migration, Refugee Studies Centre Policy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 12. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 6. 2022. 
  2. ^ „Treading Water: Climate Change, the Maldives, and De-territorialization | Spotlight | The Stimson Center | Pragmatic Steps for Global Security”. web.archive.org. 27. 5. 2013. Arhivirano iz originala 27. 05. 2013. g. Pristupljeno 20. 6. 2022. 
  3. ^ „DISCUSSION NOTE: MIGRATION AND THE ENVIRONMENT” (PDF). Pristupljeno 20. 6. 2022. 
  4. ^ „Glogov - Environmental Protection Conference”. Glogov. Pristupljeno 20. 6. 2022. 
  5. ^ „Water scarcity forces 45 households to migrate”. kathmandupost.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 6. 2022. 
  6. ^ Deltas in the Anthropocene. Cham, Switzerland. str. 153. ISBN 978-3-030-23517-8. 
  7. ^ „Shibboleth Authentication Request”. login.ezproxy4.library.arizona.edu. Pristupljeno 20. 6. 2022. 
  8. ^ „Understanding a slow disaster: getting to grips with slow-onset disasters, and what they mean for migration and displacement -”. Climate & Migration Coalition. 4. 2. 2015. Pristupljeno 20. 6. 2022. 
  9. ^ Tolba, M. K. (1989). Our biological heritage under siege. Bioscience 39, 725–728, str. 25
  10. ^ „Human tide: the real migration cr i sis” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 09. 06. 2019. g. Pristupljeno 20. 6. 2022. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еколошки_мигрант&oldid=25359612”