Википедија

Elastični pseudoksantom

Elastični pseudoksantom ili Gronblad-Strandbergov sindrom relativno je retka sistemska bolest vezivnog tkiva sa dominantnom lezijom kože, očiju i kardiovaskularnog sistema. Ovu genski progresivnu bolest karakteriše progresivni poremećaj sa akumulacijom naslaga kalcijuma i drugih minerala (mineralizacija) u elastičnim vlaknima (koja su komponenta vezivnog tkiva, koja obezbeđuje snagu i fleksibilnost anatomskim strukturama u celom telu). Postojanje stečene elastične pseudoksantomije zahteva dokaz.[1]

Elastični pseudoksantom
SinonimiGrönblad–Strandberg syndrome; Groenblad-Strandberg syndrome
Elastični pseudoksantom

Kako je elastični pseudoksantom doživotno progresivna bolest ona dovodi do invaliditeta pacijenata, ali se životni vek većini pacijenata ne skraćuje.[2]

Istorija

uredi

Stanje je prvi opisao francuski dermatolog Rigal 1881. godine,[3] a nešto kasnije i dr Ferdinand-Jean Darrier 1896. godine, koji je pokušao da razlikuje elastični pseudoksantom od uobičajenih ksantoma.[4]

Ova bolest je s početka 20. veka dobila ime (eponim) Gronblad-Strandbergov sindrom po dva švedska lekara dr Ester Gronblad, oftalmologu, i dermatologu Džejmsu Viktoru Strandbergu (1883-1942) koji su sproveli obimna istraživanja i detaljno opisali manifestacije ove bolesti. Njihovu tezu o angoidnim prugama – u elastičnom pseudoksantomu (lat. pseudoxanthoma elasticum) prihvati je Karolinski institut u Stokholmu i objavio ih u medicinskom časopisu Acta Ophthalmologica 1932. godine.[5]

Epidemiologija

uredi

Elastični pseudoksantom, na globalnom nivou, pogađa otprilike 1 od 50.000 ljudi. Kako je, dijagnoza često teška, naučnici pretpostavljaju da postoji mnogo nedijagnostikovanih slučajeva.

Iz nejasnih razloga, ovaj poremećaj se dijagnostikuje dvostruko češće kod žena nego kod muškaraca, sa žensko: muškim odnosom 2:1.

Iako je elastični pseudoksantom opisan kod osoba svih rasa, nešto veća prevalencija evidentirana je kod određenih populacija, uključujući južnoafričke Afromerikance.[6]

Prosečna starost početka bolesti je 13 godina; međutim, uzrast može da varira između detinjstva i sedme decenije života ili više, sa vrhuncem u broju novih slučajeva od 10 do 15 godine života.[7]

Etiopatogeneza

uredi

Ovu gensku bolest izaziva utacije u ABCC6 gena, koji daje uputstva za produkciju proteina koji se zove MRP6 (takođe poznat kao protein ABCC6).[8] Ovaj protein se nalazi prvenstveno u ćelijama jetre i bubrega, a u malim količinama u drugim tkivima, uključujući kožu, trbuh, krvne sudove i oči. Iako se smatra da MRP6 prenosi određene supstance kroz ćelijsku membranu, do sada, ove supstance nisu identifikovane.[6]

Neke studije sugerišu da protein MRP6 stimuliše oslobađanje molekula zvanog adenozin trifosfat (ATF) iz ćelija kroz nepoznat mehanizam. adenozin trifosfat se može razgraditi na druge molekule, uključujući adenozin monofosfat (AMF) i pirofosfat. Pirofosfat pomaže u kontroli taloženja kalcijuma i drugih minerala u telu. Druge studije sugerišu da je supstanca koju prenosi MRP6 uključena u razgradnju adenozin trifosfat.[9]

Mutacije u genu ABCC6 dovode do odsutnog ili nefunkcionalnog proteina MRP6.[10] Nejasno je kako nedostatak pravilnog funkcionisanja proteina MRP6 dovodi do elastičnog pseudoksantoma. Ovaj nedostatak može umanjiti oslobađanje adenozin trifosfat iz ćelija. Kao rezultat toga, proizvodi se malo pirofosfata, a kalcijum i drugi minerali se akumuliraju u elastičnim vlaknima kože, očiju, krvnih sudova i drugih tkiva zahvaćenih elastičnim pseudoksantomom. Alternativno, nedostatak funkcionisanja MRP6 može narušiti transport supstance koja bi inače sprečila mineralizaciju, što dovodi do abnormalne akumulacije kalcijuma i drugih minerala karakterističnih za elastični pseudoksantom.[11]

Nasleđe

uredi
 
Elastični pseudoksantom se nasleđuje na autozomno recesivan način
 
Elastični pseudoksantom na zadnjem bočnogm delu vrata.
 
Elastični pseudoksantom u levom pazušnom naboru

Elastični pseudoksantom se nasleđuje na autozomno recesivan način, što znači da obe kopije gena u svakoj ćeliji imaju mutacije. Najčešće, roditelji pojedinca sa autozomno recesivnim stanjem nose po jednu kopiju mutiranog gena, ali ne pokazuju znakove i simptome tog stanja.[12]

U nekoliko slučajeva, pogođena osoba ima jednog zahvaćenog roditelja i jednog roditelja bez znakova i simptoma poremećaja.[13] Ova situacija liči na autozomno dominantno nasleđe, u kojem je jedna kopija izmenjenog gena u svakoj ćeliji dovoljna da izazove poremećaj i mutacija se obično nasleđuje od jednog zahvaćenog roditelja. U lučajevima elastični pseudoksantom, kod koga je roditelj bez očiglednih simptoma on ima mutaciju gena ABCC6.[14] Pogođeno potomstvo nasleđuje dva izmenjena gena, po jedan od svakog roditelja. Ova pojava autosomno dominantnog nasleđa kada je obrazac zapravo autosomno recesivan naziva se pseudodominacija.[15]

Klinička slika

uredi

Početne manifestacije bolesti javljaju se u detinjstvu ili ranoj adolescenciji, tako da su rana oštećenja suptilna i ne mogu se klinički prepoznati do druge decenije života. Kako kod elastičnog pseudoksantoma mineralizacija utiče na elastična vlakna u koži, očima i krvnim sudovima, promene se prvo javljaju u ovim a nešto ređe u drugim delovima tela kao što je digestivni trakt.[7]

Promene na koži

Prvi klinički znak je skoro uvek pojava malih žućkastih papula koje se nalaze na potiljku i bočno na vratu, ispod pazuha i na drugim delovima kože koji se dodiruju kada se zglob savija (oblasti fleksora). Papule nastavljaju da se spajaju i koža postaje mlohava i naborana, često je upoređenju sa kožom „očupanog pileta“.[16]

Kožne lezije obično počinju u detinjstvu ili ranoj adolescenciji i često su prva očigledna manifestacija bolesti, ali zbog njihove asimptomatske prirode, dijagnoza se odlaže u proseku za 9 godina.[16]

Promene na očima

Ljudi sa ovom bolešću takođe mogu imati abnormalnosti u očima, kao što je promena pigmentiranih ćelija mrežnjače ( sloj ćelija osetljivog na svetlost na zadnjem delu oka). U mrežnjači se pojavljuju distrofični kalcifikacije koje se uočavaju kao angioidne trake na pregledu očnog dna.. One mogu izazvati neovaskularizaciju horoide i na kraju dovesti do gubitka centralnog vida, čak i slepila.[7]

Promene u digestivnom traktu

U ranim fazama mogu biti prisutne površne erozivne promene u gastrointestinalnom traktu. Retko se može javiti i krvarenje iz krvnih sudova u digestivnom traktu.[7]

Promene na kardiovaskularnom sistemu

Mineralizacija krvnih sudova koji prenose krv od srca do ostatka tela (arterije) može izazvati druge znake i simptome elastičnog pseudoksantoma. Na primer, ljudi sa ovim stanjem mogu razviti suženje arterija ( ateroskleroza ) ili stanje koje se zove klaudikacija koje se karakteriše grčevima i bolom tokom vežbanja zbog smanjenog dotoka krvi u ruke i noge.

Vaskularne lezije, karakteristične za ovaj sindrom, su stenotična okluzivna bolest srednjih perifernih arterija, uključujući bubrežne, slezene, ilijačne, femoralne i srčane sudove. Pacijenti su podložni ranoj koronarnoj bolesti, koja se klinički može manifestovati kao angina pektoris i iznenadna smrt. Može se videti fibrozno zadebljanje endokarda srčanih komora, atrija i atrioventrikularnih zalistaka. Renovaskularnu hipertenziju ima oko 25% pacijenata, češće kod odraslih, znatno ređe kod dece. Uzrok hipertenzije je povećana aktivnost renina, kao rezultat začepljenja i kalcifikacije bubrežnih arterija. Kalcifikacija interlobularnih i lučnih arterija u bubrezima tokom ehorenografije pokazuje se kao karakteristična punktatna hiperehoičnost u predelu kortiko-medularne granice. Kalcifikacije se mogu naći i u drugim organima kao što su bubrezi, pluća, pankreas, testisi, slezina.

Dijagnoza

uredi
 
Histopatološki nalaz kod elastičnog pseudoksantoma.

Dijagnostički kriterijumi za elastični pseudoksantom su tipičan izgled biopsije kože i prisustvo angioidnih pruga u mrežnjači. Kriterijumi su utvrđeni konsenzusom kliničara i istraživača na dvogodišnjem istraživačkom sastanku istraživačkog konzorcijuma za elastični pseudoksantom 2010. godine,[17] što je potvrđeno i na sastanku 2014. godine.[18] Kriterijumi iz konsenzusa navode da definitivni elastični pseudoksantom karakterišu dve patogene mutacije u ABCC6 ili očnim nalazima – angioidne pruge > 1 DD kod pojedinca <20 godina starosti zajedno sa kožnimm nalazima:

  • karakteristične pseudoksantomatozne papule i plakovi na vratu ili fleksuralni nabori.
  • dijagnostičke histopatološke promene na koži sa lezijama (kalcifikovana elastična vlakna u srednjem i donjem dermisu).

Biopsija kožnih promena sa elastinom i kalcijumom je specifično obojena i otkriva izražene morfološke promene, uz prisustvo fragmentiranih, grupisanih i kalcifikovanih elastičnih vlakana u srednjem sloju i dubljim slojevima kože.

Pregledom očnog dna otkriva karakterističnu retinopatija sa angioidnim trakama ili makulopatiju.

Genetsko testiranje za gen ABCC6 može potvrditi ili isključiti dijagnozu u sumnjivim slučajevima.

Terapija

uredi

Za elastični psudoksantom ne postoji specifičan terapija, već se za sada (do razvoj novih strategija koje su trenutno na pretkliničkom nivou), preporučuje terapije za eventualno usporavanje progresije bolesti, koja uključuje:[19][20][21]

  • direktne injekcija inhibitora rasta vaskularnog endotela u oko (za smanjenje horoidalne neovaskularizacije),
  • zdrav način života,
  • prestanak pušenja,
  • odgovarajuću ishranu sa dodatkom magnezijuma, fosfata i pirofosfatnih analoga. (za smanjenje vaskularnih faktora rizika),
  • vaskularnu hirurgija (za tešku arteriosklerozu)

* plastičnu hirurgiju (za uklanjanje viška kožnih nabora).

To je doživotno progresivna bolest koja dovodi do invaliditeta pacijenata, ali se životni vek većini ne skraćuje.

Dok je razvoj novih strategija trenutno na pretkliničkom nivou, preporučene terapije za eventualno usporavanje progresije bolesti uključuju:[19][20][21]

  • prestanak pušenja,
  • umerene fizičke vežbe,
  • odgovarajuću ishranu sa dodatkom magnezijuma, fosfata i pirofosfatnih analoga.

Prognoza

uredi

Prognoza elastičnog pseudoksanthoma u velikoj meri zavisi od stepena zahvaćenosti ekstrakutanih organa. Pacijenti obično imaju normalan životni vek, ali akutna krvarenja u gastrointestinalnom traktu, infarkt miokarda ili cerebralno krvarenje mogu biti fatalni.

Prijavljeno je spontano povlačenje promena na koži, ali je to izuzetno retko.[22]

Rana dijagnoza i uvođenje profilaktičkih mera su od najveće važnosti za povoljnu prognozu bolesti.

Izvori

uredi
  1. ^ Bercovitch L, Terry P. Pseudoxanthoma elasticum 2004. J Am Acad Dermatol. 2004 Jul;51(1 Suppl):S13-4.
  2. ^ Damčeska, Marina (2023-02-01). „VIDEO | Predstavljamo rijetke bolesti: Grönblad-Strandbergov sindrom - Free Press”. Sloboden pečat (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2023-03-08. 
  3. ^ Rigal D. Observation pour server a l'histoire de la cheloide diffuse xanthelmique. Annales de dermatologie et de syphiligraphie. 1881. 2:491-5.
  4. ^ Darier J. Pseudoxanthoma elasticum. Monatshefte Praktische. 1896. 23:609-17.
  5. ^ Groenblad E. „Angioid streaks – pseudoxanthoma elasticum: vorläufige Mitteilung”. Acta Ophthalmologica. 7: 329—336. 1929. S2CID 70516458. doi:10.1111/j.1755-3768.1929.tb07934.x. 
  6. ^ a b Chassaing N, Martin L, Calvas P, Le Bert M, Hovnanian A. Pseudoxanthoma elasticum: a clinical, pathophysiological and genetic update including 11 novel ABCC6 mutations. Chassaing, N.; Martin, L.; Calvas, P.; Le Bert, M.; Hovnanian, A. (decembar 2005). „Pseudoxanthoma elasticum: A clinical, pathophysiological and genetic update including 11 novel ABCC6 mutations”. J Med Genet. 42 (12): 881—92. PMC 1735972  . PMID 15894595. doi:10.1136/jmg.2004.030171. .
  7. ^ a b v g „Pseudoxanthoma Elasticum: Practice Essentials, Pathophysiology, Etiology”. 2022-07-20. 
  8. ^ Jansen, R. S.; Küçükosmanoglu, A.; De Haas, M.; Sapthu, S.; Otero, J. A.; Hegman, I. E.; Bergen, A. A.; Gorgels, T. G.; Borst, P.; Van De Wetering, K. (2013-12-10). „ABCC6 prevents ectopic mineralization seen in pseudoxanthoma elasticum by inducing cellular nucleotide release”. Proc Natl Acad Sci U S A. 110 (50): 20206—11. Bibcode:2013PNAS..11020206J. PMC 3864344  . PMID 24277820. doi:10.1073/pnas.1319582110  . .
  9. ^ Chassaing, N.; Martin, L.; Calvas, P.; Le Bert, M.; Hovnanian, A. (decembar 2005). „Pseudoxanthoma elasticum: A clinical, pathophysiological and genetic update including 11 novel ABCC6 mutations”. J Med Genet. 42 (12): 881—92. PMC 1735972  . PMID 15894595. doi:10.1136/jmg.2004.030171. .
  10. ^ Hu, X.; Plomp, A.; Wijnholds, J.; Ten Brink, J.; Van Soest, S.; Van Den Born, L. I.; Leys, A.; Peek, R.; De Jong, P. T.; Bergen, A. A. (mart 2003). „ABCC6/MRP6 mutations: Further insight into the molecular pathology of pseudoxanthoma elasticum”. Eur J Hum Genet. 11 (3): 215—24. PMID 12673275. S2CID 25934010. doi:10.1038/sj.ejhg.5200953. 
  11. ^ Jansen, R. S.; Duijst, S.; Mahakena, S.; Sommer, D.; Szeri, F.; Váradi, A.; Plomp, A.; Bergen, A. A.; Oude Elferink, R. P.; Borst, P.; Van De Wetering, K. (septembar 2014). „ABCC6-mediated ATP secretion by the liver is the main source of the mineralization inhibitor inorganic pyrophosphate in the systemic circulation-brief report”. Arterioscler Thromb Vasc Biol. 34 (9): 1985—9. PMC 6743317  . PMID 24969777. doi:10.1161/ATVBAHA.114.304017. 
  12. ^ Laube, S.; Moss, C. (jul 2005). „Pseudoxanthoma elasticum”. Arch Dis Child. 90 (7): 754—6. PMC 1720489  . PMID 15970621. doi:10.1136/adc.2004.062075. .
  13. ^ Miksch S, Lumsden A, Guenther UP, Foernzler D, Christen-Zach S, Daugherty C, Ramesar RK, Lebwohl M, Hohl D, Neldner KH, Lindpaintner K, Richards RI, Struk B. Molecular genetics of pseudoxanthoma elasticum: type and frequency of mutations in ABCC6. Hum Mutat. . 26 (3). septembar 2005: 235—48.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  14. ^ Plomp AS, Hu X, de Jong PT, Bergen AA. Does autosomal dominant pseudoxanthoma elasticum exist? The American Journal of Medical Genetics A. 2004 May 1;126A(4):403-12.
  15. ^ Le Saux, O.; Beck, K.; Sachsinger, C.; Silvestri, C.; Treiber, C.; Göring, H. H.; Johnson, E. W.; De Paepe, A.; Pope, F. M.; Pasquali-Ronchetti, I.; Bercovitch, L.; Marais, A. S.; Viljoen, D. L.; Terry, S. F.; Boyd, C. D. (oktobar 2001). „Am J Hum Genet”. 2001. 69 (4): 749—64. PMC 1226061  . PMID 11536079. doi:10.1086/323704. 
  16. ^ a b Hacker SM, Ramos-Caro FA, Beers BB, Flowers FP. Juvenile pseudoxanthoma elasticum: recognition and management. Hacker, S. M.; Ramos-Caro, F. A.; Beers, B. B.; Flowers, F. P. (mart 1993). „Juvenile pseudoxanthoma elasticum: Recognition and management”. Pediatr Dermatol. 10 (1): 19—25. PMID 8493160. S2CID 41573687. doi:10.1111/j.1525-1470.1993.tb00005.x. .
  17. ^ Uitto J, Bercovitch L, Terry SF, Terry PF (July 2011). "Pseudoxanthoma elasticum: progress in diagnostics and research towards treatment: Summary of the 2010 PXE International Research Meeting". review. American Journal of Medical Genetics. Part A. 155A (7): 1517–26.
  18. ^ Uitto, J.; Jiang, Q.; Váradi, A.; Bercovitch, L. G.; Terry, S. F. (2014). „Pseudoxanthoma Elasticum: Diagnostic Features, Classification, and Treatment Options”. Expert Opinion on Orphan Drugs. 2 (6): 567—577. PMC 4219573  . PMID 25383264. doi:10.1517/21678707.2014.908702. .
  19. ^ a b Uitto J, Jiang Q, Váradi A, Bercovitch LG, Terry SF. Pseudoxanthoma Elasticum: Diagnostic Features, Classification, and Treatment Options. Uitto, J.; Jiang, Q.; Váradi, A.; Bercovitch, L. G.; Terry, S. F. (2014-06-01). „Pseudoxanthoma Elasticum: Diagnostic Features, Classification, and Treatment Options”. Expert Opin Orphan Drugs. 2 (6): 567—577. PMC 4219573  . PMID 25383264. doi:10.1517/21678707.2014.908702. .
  20. ^ a b Boraldi F, Annovi G, Bartolomeo A, Quaglino D. Fibroblasts from patients affected by Pseudoxanthoma elasticum exhibit an altered PPi metabolism and are more responsive to pro-calcifying stimuli. J Dermatol Sci. 2014 Apr. 74:72-80
  21. ^ a b Li Q, Sundberg JP, Levine M, Terry S, Uitto J. The effects of bisphosphonates on ectopic soft tissue mineralization caused by mutations in the ABCC6 gene. Cell Cycle. 2015. 14:1082-1089.
  22. ^ Chassaing, N.; Martin, L.; Calvas, P.; Le Bert, M.; Hovnanian, A. (decembar 2005). „Pseudoxanthoma elasticum: A clinical, pathophysiological and genetic update including 11 novel ABCC6 mutations”. J Med Genet. 42 (12): 881—92. PMC 1735972  . PMID 15894595. doi:10.1136/jmg.2004.030171. .

Literatura

uredi
  • Ringpfeil, F.; McGuigan, K.; Fuchsel, L.; Kozic, H.; Larralde, M.; Lebwohl, M.; Uitto, J. (april 2006). „Pseudoxanthoma elasticum is a recessive disease characterized by compound heterozygosity”. J Invest Dermatol. 126 (4): 782—6. PMID 16410789. doi:10.1038/sj.jid.5700115. 
  • Ringpfeil, F.; Pulkkinen, L.; Uitto, J. (avgust 2001). „Molecular genetics of pseudoxanthoma elasticum”. Exp Dermatol. 10 (4): 221—8. PMID 11493310. S2CID 11173060. doi:10.1034/j.1600-0625.2001.100401.x. 

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еластични_псеудоксантом&oldid=27869919”