Elektronska pošta

Elektronska pošta (u ustaljenom govoru imejl ili mejl, engl. electronic mail, e-mail ili email, skraćeno e-pošta) mrežni je servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja koristeći elektronske uređaje. Jedna od varijanti pisanja elektronske pošte u srpskom jeziku je i i-mejl, mada na vizitkartama, pozivnicama i sl. nije pogrešno napisati englesku varijantu e-mail. Ime predstavlja analogiju tradicionalnoj pošti, pri čemu poštansko sanduče zamenjuju serveri, na kojima se e-pošta „čuva“ dok je korisnik ne preuzme.

Znak @, deo svake SMTP imejl adrese

Servis e-pošte kompanije Gugl "Dži-mejl" (Gmail), danas među najčešćim u upotrebi

Ovaj servis, koji je osmislio Rej Tomlinson, prvobitno je ušao u ograničenu upotrebu tokom 1960-ih, i do sredine 1970-ih je poprimio formu koja se danas prepoznaje kao imejl. Elektronska pošta funkcioniše preko računarskih mreža, što je danas pre svega internet. Neki rani sistemi e-pošte zahtevali su da pošiljalac i primalac da budu istovremeno na mreži, poput današnjeg servisa za razmenu trenutnih poruka (engl. instant messaging). Sadašnji sistemi e-pošte zasnovani su na modelu sačuvaj i prosledi. Serveri e-pošte prihvataju, prosleđuju, isporučuju i čuvaju poruke. Ni korisnici, niti njihovi računari ne moraju da budu istovremeno na mreži; oni se moraju povezati samo na kratko, tipično na mejl server ili vebmejl interfejs, za koliko je potrebno za slanje ili primanje poruka.

Programi za rad sa elektronskom poštom se zasnivaju na uređivaču teksta za sastavljanje poruka, čijom primenom se poruka priprema za slanje, mehanizma za slanje i primanje poruka i čitača primljenih poruka. Uz poruke se mogu slati i datoteke. Poruka se šalje primaocu na temelju njegove adrese elektronske pošte. Poruka se može poslati jednom ili više primalaca odjednom. Poslate poruke se čuvaju u elektronskom poštanskom sandučetu primaoca, koje se nalazi na njegovom serveru sve dok ih ne zahteva za prijem na lokalni računar. Gotovo svi provajderi internet usluga u svojoj ponudi imaju i servis za elektronsku poštu.

Originalno dizajnirana kao komunikacioni medijum koji je podržavao samo ASCII tekst, sistem internet imejla je proširen pomoću

višenamenskih proširenja za elektronsku poštu čime je omogućen prenos teksta napisanog drugim setovima znakova i data je podrška upotrebi multimedijalnog sadržaja. Internacionalna elektronska pošta, sa internacionalizovanim imejl adresama koristeći UTF-8 je bila standardizovana, ali prema podacima iz 2017. godine još uvek nije bila široko prihvaćena.

Primer programa za upotrebu e-pošte iz ranih 2000-tih

Istorija modernog internetskog imejla doseže do rane ARPANET mreže, sa standardima za kodiranje elektronskih poruka objavljenim još 1973. godine (RFC 561). Poruka e-pošte poslata ranih sedamdesetih godina izgleda veoma slično osnovnoj elektronskoj pošti koja se šalje danas. E-mejl je imao važnu ulogu u kreiranju Interneta, a konverzija sa ARPANET mreže na Internet u ranim osamdesetim godinama proizvela je jezgro sadašnjih usluga.

Terminologija

Istorijski, termin elektronska pošta je generički korišćen za bilo koji prenos elektronskih dokumenata. Na primer, nekoliko pisaca tokom ranih 1970-ih je koristilo ovaj termin za opisivanje faks transmisija dokumenata. Stoga je teško da se nađe prvi navod u kome je korišćen termin e-pošta sa specifičnim značenjem koje ima danas.

Elektronska pošta se najčešće naziva imejl ili i-mejl od oko 1993, mada su varijacije spelovanja bile u upotrebi:

• E-pošta je formalna skraćenica pojma na srpskom jeziku koja je ređe u upotrebi u svakodnevnom govoru.
• imejl (engl. email) je najčešći oblik koji se koristi na mreži i zahteva ga organizacija za standarde IETF u svom „zahtevu za komentare” (RFC) i radnim grupama, a i sve je prisutniji u stilskim priručnicima. Ovaj način pisanja se javlja u većini rečnika.
• i-mejl (engl. e-mail) je format koji se ponekad pojavljuje u uređenoj literaturi objavljenoj na američkom i britanskom engleskom jeziku, poput podataka u Korpusu savremenog američkog engleskog jezika, ali se sve ređe nalazi u stilskim priručnicima.
• mejl (engl. mail) je bila fomra koja je korištena u originalnom standardu protokola, RFC 524. Usluga se naziva mejl, i pojedinačni komad elektronske pošte se naziva porukom.
• IMejl (engl. EMail) je tradicionalna forma koja je bila u upotrebi u RFC dokumentima za „adresu autora” i izričito je potrebna „iz istorijskih razloga”.
• I-mejl (engl. E-mail) se ponekad koristi, sa velikim slovom I, poput sličnih skraćenica za elektronski klavir (E-piano), električnu gitaru (E-guitar), atomsku bombu (A-bomb), i hidrogensku bombu (H-bomb).

Istorija

Pošta i poruke bazirane na računarima postale su moguće sa napretkom računara sa raspodeljenim vremenom tokom ranih 1960-ih, i neformalne metode korišćenja razmenjivanjem datoteka radi prenosa poruka ubrzo su proširene u prve sisteme pošte. Većina programera ranih mejnfrejm računara i mini računara razvila je slične, ali generalno nekompatibilne aplikacije za poštu. Tokom vremena složena mreža programskih kapija i sistema za usmeravanje povezala je mnoge od njih. Mnogi američki univerziteti bili su deo mreže ARPANET (kreirane krajem 1960-ih), koja je imala za cilj prenosivost softvera između svojih sistema. Ta prenosivost pomogla je da Jednostavni protokol za prenos pošte (SMTP) postepeno postane široko prihvaćen. Jedno vreme krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, izgledalo je da će preovladati vlasnički komercijalni sistem ili sistem elektronske pošte X.400, koji je bio deo profila za interkonekciju vladinih otvorenih sistema (GOSIP). Međutim, kada su krajem 1995. godine okončana ograničenja za prenošenja komercijalnog saobraćaja preko Interneta, kombinacija faktora je učinila je sadašnja garnitura internetskih imejl protokola, SMTP, POP3 i IMAP, postane standard.

U oktobru 1971. (mada ima izvora koji tvrde da se to dogodilo jula 1970) stručnjak za računarstvo Rej Tomlinson je napisao prvi program za razmenu poruka između dva računara.

Tomlinson, diplomac sa bostonskog MIT-a, bio je u to vreme zaposlen u BBN-u (engl. Bolt, Beranek, Newman), laboratoriji u Kembridžu, u državi Masačusets. Radeći na Didžitalovim računarima PDP-10, Tomlinson je najpre napravio program koji je omogućavao da korisnici istog računara jedan drugom ostavljaju poruke. Međutim, kako teoretičar interneta Džon Nauton piše u svojoj knjizi „Kratka istorija budućnosti“, „svrbeli su ga dlanovi“ pa je napisao i program koji tekstualne poruke razmenjuje između dva računara. Transfer poruke je uspeo, a Tomlinson se ne seća kako je prva poruka glasila, čak veruje da je napisao nešto u smislu „test“. Potpuno nesvestan da je napravio nešto što će potpuno promeniti svet koju deceniju kasnije, on ipak nije izdržao a da se ne pohvali svom kolegi Džeriju Burčfilu moleći ga da „ne širi dalje“. „Ovo nije ono čime bi trebalo da se bavimo“, rekao mu je.

U to vreme internet je bio mreža od nekoliko desetina računara, uglavnom u Sjedinjenim Američkim Državama, u okviru projekta američke vojske pod imenom ARPA. Za nadležne nije predstavljalo malo iznenađenje kada su dve godine kasnije utvrdili da od ukupnog prometa na mreži čak tri četvrtine otpada na elektronsku poštu, na jedan takoreći nusproizvod.

Danas je elektronska pošta vodeći servis na internetu, i smatra se da je u svetu koristi više od pola milijarde ljudi, dok su procene da će je 2005. koristiti 1,2 milijarde. Većina poruka je trivijalna i najveću gužvu prave reklame svake vrste kao i poruke inicirane (i inficirane) različitim virusima.

Pored programa za razmenu e-pošte, Rej Tomlinson je odgovoran za masovnu upotrebu znaka @ (et, poznato i kao „ludo a“ ili „majmunsko a“). Smišljajući kako da razvrsta primaoce poruka odlučio je da njihova imena i imena računara na kojima se nalaze njihovi računi razdvoji nekim znakom interpunkcije. Kako je na svojoj tastaturi imao samo 12 takvih znakova na raspolaganju, odlučio se za onaj koji se nikada ne koristi u pisanju poruka. Taj princip adresiranja koristi se i dan-danas.

Razvoj imejla zaokružen je 1975. godine kada je programer po imenu Džon Vital napisao program „Msg“ (od engleskog message - poruka). Njegov istorijski doprinos sastoji se u genijalnoj ideji da u program uvrsti opciju odgovaranja na poruku, „Re“ (engl. reply) koje je on tada nazvao „answer“ (odgovor). Dve godine kasnije Ted Majer i Ostin Henderson izbacili su protokol za prenošenje poruka u kojem su definisali koje informacije (osim teksta), imejl treba da nosi i od tada nije bilo značajnijih promena u strukturi.

Format poruke

Svaka poruka elektronske pošte se sastoji iz zaglavlja i tela.

Zaglavlje nosi, između ostalog, sledeće podatke:

• adresu i ime pošiljaoca
• adresu primaoca
• adresu servera preko kojeg je poruka poslata kao i servera koji su prosleđivali poruku na njenom putu do odredišta
• datum slanja
• ime programa koji je korišćen za slanje poruke
• adresu na koju će se slati odgovor, po naznaci samog pošiljaoca
• prioritet itd.

Svaka stavka zaglavlja se sastoji od imena stavke i vrednosti stavke, razdvojenih dvotačkom. Sledi primer jednog dela zaglavlja poruke:

Date: Fri, 24 Oct 2008 11:51:07 -0400

To: pera.peric@example.com

From: Ilija Ilic <i.ilic@example.com>

Reply-to: i.ilic2@example.com

Subject: Naslov poruke

X-Priority: 3

Telo poruke se može sastojati iz više delova, u zavisnosti od toga da li se sa tekstom poruke šalju i datoteke. Ukoliko se šalju, onda se u samom zaglavlju poruke to može naznačiti pomoću stavke sledećeg oblika:

Content-Type: multipart/alternative;

boundary="b1_9c5d3f4ac4f174c9d0bbc13814d16891"

Tekst označen sa „boundary“ se koristi za razdvajanje delova tela poruke (teksta i datoteka) i mora biti takav da se ne pojavljuje nigde drugo u samom sadržaju.

U slučajevima kada se šalju i datoteke sa tekstom, tada svaki zaseban deo tela poruke ima i sopstveno zaglavlje koje dodatno opisuje taj deo.

Datoteke

Pošto je protokol elektronske pošte tekstualan, odnosno svaka poruka se sastoji samo od znakova engleske abecede i ograničenog broja znakova interpunkcije (vidi ASCII), prenos datoteka je omogućen prevođenjem binarnog sadržaja u obični tekst pomoću algoritma Baza 64. Upotrebom ovog algoritma na binarnom sadržaju ne dolazi do gubitka podataka, ali se svaka tri bajta binarnih podataka prevode u četiri bajta teksta. Na taj način se veličina datoteke koja se šalje uvećava za jednu trećinu, te je za veće datoteke bolje koristiti protokole koji su namenjeni za razmenu datoteka i podržavaju kompresiju (FTP, HTTP itd.)

Sigurnost

Korišćenje elektronske pošte je ugroženo od strane četiri pojave: bombardovanjem porukama, spamom, pokušajima preuzimanja ličnih podataka i prenošenjem virusa.

Pod pojmom „spam“ se podrazumeva slanje neželjenih poruka koje služe za reklamiranje određenog proizvoda ili usluge. Pošto je slanje e-pošte praktično besplatno i predstavlja vrlo jeftin način reklamiranja, dnevno se pošalje više stotina miliona takvih poruka širom sveta. Zbog ovakvih poruka često može doći do zagušenja mreže, ali i smeta primaocima koji mogu dobijati i po više desetina takvih poruka dnevno.

Virusi mogu dolaziti u različitim oblicima putem elektronske pošte, ali se ciljni računar najčešće zarazi zahvaljujući nepažnji korisnika. Poruka koja sadrži virus je sama po sebi najčešće nemoćna da napravi ikakvu štetu, ali ukoliko korisnici nepažljivo otvaraju svaku vrstu sadržaja može doći do aktiviranja virusa. Danas je ovaj problem najčešći kod korisnika Majkrosoft vindousa i njegovih programa za pregled pošte ali se, ređe, javlja i na drugim operativnim sistemima.

Današnji serveri za elektronsku poštu obično imaju ugrađenu antivirusnu i antispam zaštitu koja sprečava neželjene poruke da uopšte dođu do sandučeta primaoca i umesto njih se obično šalju obaveštenja o prepoznatim virusima.

Programi za primanje, slanje i organizaciju e-pošte

• Autluk ekspres: Vindous
• Evolušon: Linuks
• Mozila tanderberd: Vindous, Linuks, Mak OS-X
• Eudora: Vindous, Mak

Aplikacije serveri e-pošte

• Majkrosoft iksčejndž server: Vindous
• Egzim: Linuks
• Sendmejl: Linuks
• Postfiks: Linuks
• MDemon: Linuks

Vidi još

• Gugl
• HTML
• Internet
• Internet marketing
• Internet servisi
• Netikecija
• Razvoj internet softvera
• Veb dizajn
• Virtualna privatna mreža
• SEO

Literatura

• Google Ngram Viewer. Arhivirano iz originala 16. 05. 2013. g. Pristupljeno 21. 04. 2013. 
• Betanov, Cemil (1993). Introduction to X.400. Artech House. ISBN 978-0-89006-597-6. 
• Egan, Marsha (2008). Inbox Detox and The Habit of Email Excellence. Acanthus Publishing. ISBN 978-0-9815589-8-1. 
• Hughes, Lawrence (1998). Internet e-mail Protocols, Standards and Implementation. Artech House Publishers. ISBN 978-0-89006-939-4. 
• Johnson, Kevin (2000). Internet Email Protocols: A Developer's Guide. Addison-Wesley Professional. ISBN 978-0-201-43288-6. 
• Loshin, Pete (17. 11. 1999). Essential Email Standards: RFCs and Protocols Made Practical. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-34597-8. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Partridge, Craig (2008). „The Technical Development of Internet Email” (PDF). IEEE Annals of the History of Computing. Berlin: IEEE Computer Society. 30 (2): 3—29. ISSN 1934-1547. S2CID 206442868. doi:10.1109/mahc.2008.32. Arhivirano iz originala (PDF) 02. 6. 2016. g. Pristupljeno 24. 03. 2018 
• Radicati, Sara (1992). Electronic Mail: An Introduction to the X.400 Message Handling Standards. Mcgraw-Hill. ISBN 978-0-07-051104-0. 
• Rhoton, John (8. 10. 1999). Programmer's Guide to Internet Mail: SMTP, POP, IMAP, and LDAP. Elsevier. ISBN 978-1-55558-212-8. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Rhoton, John. X.400 and SMTP: Battle of the E-mail Protocols. Elsevier. ISBN 978-1-55558-165-7. 
• Wood, David. Programming Internet Mail. O'Reilly. ISBN 978-1-56592-479-6. 

Spoljašnje veze

• Spisak elemenata zaglavlja poruka e-pošte po standardu IANA (jezik: engleski)
• Istorija elektronske pošte (jezik: engleski)
• Ovako je izgledalo slanje e-maila 1984. godine (B92, 17. jun 2018)
• The History of Email
• A Look at the Origins of Network Email
• Business E-Mail Compromise - An Emerging Global Threat, FBI