Елфен Лид

Elfen Lid (jap. エルフェンリート, translit. Erufen Rito) je horor, naučnofantastična, triler, drama manga i anime koju je napisao Lin Okamoto. Anime serija je emitovana 2004. u Japanu, ali pošto je započeto emitovanje pre završetka mange, kraj anime serije se razlikuje u odnosu na kraj mange. Stoga je naredne, 2005. godine, objavljena zasebna OVA epizoda kako bi se neki detalji razjasnili. Naslov potiče iz nemačkog jezika, preveden kao „Pesma vila”, isto kao i pesma „Elfenlid”.

Elfen Lid
Naslovna strana prvog toma mange
エルフェンリート (Erufen Rīto)
Žanr	Mračna fantastika naučna fantastika
Manga
Autor	Lin Okamoto
Izdavač	Shueisha
Engleski izdavač	Dark Horse Comics (Severna Amerika)
Ciljna grupa	Seinen
Štampa	Young Jump Comics
Časopis	Young Jump
Prvo izlaženje	6. jun 2002. — 25. avgust 2005.
Tomovi	12
TV anime
Režiser	Mamoru Kanbe
Producent	Kazuki Moridžiri Manbu Tamura Osamu Košinaka
Scenarista	Takao Jošioka
Kompozitor	Kajo Koniši Jukio Kondo
Studio	Arms Studio Guts (#2, 5, 7, 10, 12)
Nosilac licence	Madman Entertainment (Australazija) Sentai Filmworks (Severna Amerika) 101 Films (UK)
Mreža	AT-X
Engleska mreža	Anime Network (Severna Amerika) Propeller TV (UK) Animax (Južna Afrika)
Premijerno prikazivanje	25. jul 2004. – 17. oktobar 2004.
Epizode	13 + OVA

Priča se fokusira na međusobni odnos ljudi i izmišljenih diklonijusa, bića identičnih ljudskim; jedine razlike su dva tupa „roga„ na glavi, kao i „vektori,” nevidljive ruke upravljane telekinezom koje su u stanju da unište metu na daljinu. Glavni lik je ženski diklonijus Lusi, koju su ljudi odbacili, usled čega je postala agresivna.

Serija se bavi temama kao što su otuđenje, identitet, osveta, zlostavljanje u detinjstvu, transhumanizam, ljubomora, iskupljenje i dragocenost čovečanstva. Mada sadrži izuzetnu dozu nasilja i ne preporučuje se gledaocima mlađim od 18 godina, serija je postala izuzetno poznata kada ju je preuzela kompanija ADV Films u SAD-u.

Radnja

U jednoj laboratoriji, gola devojka Lusi, samo sa šlemom na glavi, koristi svoje telekinetičke moći, tj. „vektore,” kako bi pobila tridesetak stražara i pobegla iz ustanove. „Vektori” je štite čak i od metaka, tako da se činilo da je nezaustavljiva, ali je jedan stražar uspeo da joj pogodi šlem, pri čemu ona gubi svest i pada u more. U Kamakuri, mladi par Juka i Kota nalaze Lusi na obali, ali iznenadno ima sasvim drugu ličnost, što se vidi i time što u tom trenutku zna da kaže samo reč „Nju,” pa je tako i zovu. U Kotinoj kući, Lusi dobija hranu i piće dok poseban tajni odred dobija zadatak da nađe Lusi i da je ubije. Vojnik sadista, Bando, i njegov kolega su je jedne noći locirali na plaži. Međutim, maltretirajući je izazvali su njen bes, pri čemu je opet pokrenula svoj agresivni ego i osakatila ih. Ipak, Maju, 13-godišnja beskućnica, pozove policiju, tako da su uspeli da spasu teško ranjenog Bandoa. U postrojenju, glavni voditelj istraživanja objašnjava da je Lusi potrebno eliminisati jer je ona diklonijus, rasa mutanta koja u sebi sadrži virus u stanju da inficira ljudska bića. Jedino se prepoznaju po izbočinama, odnosno „rogovima” na glavi.

Nazad u Kamakuri, Kota je odlučio da usvoji i Maju kada sazna za njenu prošlost: naime, njen očuh pedofil ju je silovao, dok njena majka nije htela da joj veruje, te je Maju pobegla od kuće – što Juki izazove još veću ljubomoru budući da je tajno zaljubljena u Kotu. Kako bi organizacija pronašla Lusi, preduzima riskantan potez oslobađanjem „broja 7,” ženke diklonijus po imenu Nana, kako bi je locirala. Iako je i sama bila podvrgnuta brutalnim eksperimentima, samu sebe uverava da je Kurama (vođa organizacije) njen „otac” i zato sluša svaku njegovu zapovest. Odbačena do grada, brzo i lako nalazi (agresivnu) Lusi, koja ne želi natrag u postrojenje, zbog čega između njih dve nastaje bitka na groblju. Zbog trenutka nepažnje, Lusi je povredila Nanu što joj daje šansu da pobegne dok ne stigne Kurama. Pošto je Nana teško ranjena, ravnatelj organizacije Kakuzava daje Kurami zadatak da je uspava. Međutim, umesto da to učini, on je potajno spasi i ugradi joj nove udove, te je pusti na slobodu. Takođe, oporavljeni Bando sam kreće u pohod na Lusi kako bi joj se osvetio. Kakuzavin sin, u isto vreme i Kotin nastavnik, prepoznaje Lusi i drogira je. Onda se aktivira opet njena agresivna strana i ona ga ubija. Ipak, on skida svoju periku dokazujući da je i on diklonijus, te da želi da rasu diklonijusa zameni ljudskom rasom.

Nana je od Kurame dobila puno novca, mada ne zna na šta da ga potroši sve dok je Maju nije odvela do Kotine kuće. Tamo Nana napada Lusi, zbog čega se Lusi priseti zašto je uopšte prema ljudima postala agresivna: dok je bila mlađa, neki dečaci su joj se rasistički rugali, te je maltretirali. Međutim, kada su ranili njenog malog psa, Lusi je pukao film: poludela je, upotrebila je svoje moći po prvi put, te ih zaklala, uključujući i svoju „prijateljicu” koja je otkrila dečacima o psu. Tada je i srela mladog Kotu sa kojim se sprijateljila, budući da ju je ovaj priznao bez obzira na njene rogove. Srećna njegovim priznanjem, poludela je kada je saznala da Kota već ima jednu devojku. Besna, našla je Kotu sa njegovim ocem i sestrom Kanae na metrou, i iz osvete ubila mu ih je oboje. Kota je završio na godinu dana u duševnoj bolnici. Nazad u sadašnjosti; organizacija je naišla na najopasnijeg diklonijusa, po imenu Mariko (poznatu kao „broj 35”), Kuraminu kći, i puštaju je da nađe Nanu i da je ubije. Nana se preda, mada preživi skok sa mosta u more, nalazi je Kurama. Lusi se pojavljuje i „vektorima” masakrira vojnike organizacije, Kota se seti svega i prepozna je. Lusi se izvinjava zbog onoga što je učinila i moli ga za oproštaj, te odlazi. Dolazi do obračuna sa ostatkom vojske, mada ishod nije prikazan. Na kraju anime serije, prikazano je kako Nana, Maju, Juka i Kota žive kao porodica. Onda neko zazvoni na vratima, a kada Kota odluči da otvori, čuje je sat koji je popravila Lusi.

Završetak u mangi

Nakon što Kurama kaže Mariko o okolnostima njenog rođenja, ona se oseća odbačenom i napadne Nanu, ali ovu Bando uspe odvesti na bezbedno mesto. Kurama se pomiri s Mariko koja ga zaštiti od pogotka rakete. Tada se pojavi Lusi i pokušava da ubije Kuramu, ali spasi ga Mariko koja se žrtvuje aktivirajući bombu unutar svog tela pred njom. To vrati Lusi nazad u nedužno stanje. Istovremeno, direktor Kakuzava lansira raketu koja rasprši virus diklonijusa širom Japana što bi omogućilo diklonijusima da se razmnože, unište i zamene ljudsku rasu. Nekoliko meseci kasnije, Kakuzavini naučnici pošalju novog plaćenika kako bi našao Lusi. Zahvaljujući uređaju koji je bio spojen na ostatke diklonijusa, ovaj pronalazi i ulazi u Kotinu kuću. Tamo su samo Nana i Maju. Plaćenik rani i onesposobi Nanu te odluči silovati Maju. Ali, upravo se tada pojavi Bando i spasi je. Međutim, razljuti se kada otkrije da je Lusi sve vreme bila u kući. Lusi i Bando krenu u dvoboj na plaži. Pojavi se plaćenik kako bi je zaštitio, ali ga ona ubije. Tada ubija Bandoa koji ostane prepolovljen da leži na obali. Maju pobegne sa plaže i zaključi da je Bando mrtav, te se naljuti na Lusi. To čuje Nju, koja, ne shvatajući šta se dogodilo, odluči da napusti dom jer se boji da je optužuju da je ubila stotine ljudi, a da se ničega ne seća. Neko vreme kasnije, Kota se poveri pomoćnoj naučnici Arakavi kako bi saznao gde je nestala Lusi. Međutim, Arakava ga prati te tako otkrije gde živi i informiše posebnu jedinicu koja upadne u njihov dom i rani Kotu. Ranjena Lusi konačno biva zarobljena i odvedena nazad u laboratoriju. Na mestu haosa pojavi se i Kurama koji je izgubio razum i misli da je jedna preminula klonirana diklonijus devojka njegova ćerka Mariko. Međutim, seti se ko je i ponovno se udruži sa Nanom.

Na ostrvu sa laboratorijom, direktor Kakuzava objasni Lusi/Nju da je ona zasad jedina diklonijus žena koja je plodna te da sa njom namerava da stvori novu rasu, sa sobom kao kraljem sveta. Onda joj ispriča kako su ljudi diklonijuse stotinama godina zvali „demonima” te ih oterali na to ostrvo, gde su oslabili i pali u zaborav i mitologiju. Skine periku da joj otkrije da i on ima rogove. Takođe je u podzemnoj pećini uz pomoć mutacija povećao težinu mozga svoje ćerke Ane kako bi je učinio sveznajućom, te iskoristio da mu pomogne u osmišljavanju tog plana. Kada Kakuzava otkrije da je Lusina majka počinila samoubistvo nakon što ju je rodila, ova ga ubije. Ana, sada ogromno čudovište, pokuša je zaustaviti, no to samo poveća njen bes i ona pokrene uništenje celog ostrva. Tada izjavi da Kakuzava nije ni bio diklonijus, nego su njegovi rogovi na glavi bili samo plod neke mutacije. Arakava pronađe protivotrov za virus diklonijusa, no urušavanjem laboratorije svi zarobljeni diklonijusi započinju osvetnički pohod protiv tamošnjih naučnika. Arakava jedva uspeva da se spasi kada je pronađe spasilački tim u ogromnom mašini koji se kreće uz pomoć vektora. Ostrvo potone i sa njim svi diklonijusi, izuzev Lusi koja se domogne obale. Tamo naiđe na ranjenog Kotu koji se setio svega te je odluči suočiti je sa njenim gresima. Odlaze na toranj gde joj kaže da joj nikada ne može oprostiti što mu je ubila oca i sestru, što je rastuži. Na pitanje zašto je to učinila, ona mu odgovara da su je ljudi provocirali i maltretirali do te mere da ih je sve htela osakatiti: Nju je njena dobra, idealna ličnost, a Lusi njena ljutita koja se razvila kao mehanizam samo-odbrane. Kota joj na to odgovori i da ljudi znaju da se naljute do te mere da bi najradije nekog povredili, ali da imaju dovoljno integriteta odbiti taj instinkt jer „nisu životinje”. To je rastuži pa mu obeća da više neće koristiti svoje moći. Ali, pri silasku, napadne je Kurama ali se Kota baci ispred da zaustavi metak zbog čega ona opet poludi. Njene moći krenu da uništavaju zgrade širom grada, što preoptereti njene moći zbog entropije telo počne da joj se topi. Tada se usprotivi protiv svog instinkta i odluči da upotrebi svoje moći da izleči smrtno ranjenog Kotu. Ovaj ozdravi, ali njeno se telo gotovo skroz rastopi. Tada ga podseti na obećanje iz detinjstva: da će je ubiti ako opet počne sa klanjem ljudi. Tužan, Kota je posluša. Godinama kasnije, protivotrov desetkuje virus diklonijusa a Arakava je zbog toga stekla slavu. Maju na plaži sretne živog Bandoa čije je donje telo zamenjeno androidnim delovima. Nana i Kurama žive zajedno. Ana se pojavi živa i izađe iz ogromne ljuske čudovišnog alter-aga na potopljenom ostrvu. Kota ima ćerku koju je nazvao Nju te se vrati na mesto gde je sreo Lusi kao dečak. Tamo naiđe na njenu zakopanu poruku od tada, u kojoj ona opisuje kako sanja o „zaručničkom prstenu”. Iza se pojave dve devojčice koje liče na Nju, što ga razveseli.